Четрнаестогодишња Требињка Ања Ђурић са микрофоном у руци живи свој сан. Њен умилни глас ју је одвео на бројне позорнице, а иако је још врло млада, успјела је да доживи громогласне аплаузе и овације само за њу. Од своје шесте године учествује на музичким такмичењима, а своје композиције шаље и на онлајн такмичења. На два таква недавно одржана у Београду и Кипру покупила је готово све бодове у својој конкуренцији.
Наиме, Ања је била најбоља у својој категорији, а на оба музичка такмичења је пјевала ауторску пјесму „Косовски божур“.
„На онлајн такмичење у Београду сам се пријавила са двије пјесме. Поред своје пјевала сам и пјесму Једанаест од Марије Шерифовић. За своју пјесму сам освојила 98 од 100 бодова, прво мјесто и лауреат фестивала, док сам за пјесму Једанаест освојила 95 поена, прво мјесто, а као награду сам добила и могућност да бесплатно, без плаћања котизације, учествујем и на онлајн музичком такмичењу, које ће се одржати у Румунији“, испричала нам је Ања.
Ова талентована дјевојчица каже да је добијала бројне позиве за учешће на музичким такмичењима, али ипак није могла на сва да отпује пошто су тако и трошкови већи.“Сада имам отворен позив за Молдавију, Литванију и Београд, али још увијек не знам да ли ћу успјети отпутовати на сва три такмичења“, признаје Ања којој су до сада све трошкове покривали родитељи.
Ањину причу нам потврђује и њена мајка, која јој је безрезервни ослонац и рјешење за све дилеме.
Најбоље награде осваја са својом пјесмом
„Косовски божур“ сам снимила прије три године. Текст је написао мој стриц Мишо Ђурић, конпоновао је Дејан Шћепановић, а снимио је професор Перо Бокић„
Музика је, каже, њен живот. Пјева од најранијег дјетињства, а први пут је јавно наступила са шест година. Вјетар у леђа, на самим почецима, давао јој је чувени требињски музичар Бобо Вучур.
„Први пут сам наступила са својих шест година на музичком фестивалу Звон звонке пјесме, гдје сам освојила треће мјесто. Љубав према музици ме одвела на многе позорнице, освојила сам бројне награде, а ослонац за све што ће касније доћи пружао ми је Бобо Вучур. Он је био увијек ту за мене, и када су фестивали у питању, али и компоновање и било каква подршка уопште“, присјетила се Ања.
Сада помоћ и подршку у музичком сазријевању добија од професора Пера Бокића из Требиња и професорице Марине Дедић код које седмично иде на часове пјевања у Херцег Нови.
Ања за сада има једну објављену ауторску пјесму, а ускоро планира да сними још једну.
„Пјесма ми је већ у рукама, само чекам да се уради композиција. Надам се да ће све бити готово за који мјесец. Не бих пуно да откривам о пјесми, али могу рећи да ће бити исто у етно стилу“, подијелила је са нама Ања.
Иначе, рекла нам је да јој је од најранијих година музички узор Даница Црногорчевић и да би вољела да и она гради сличну музичку каријеру.
„За сада ми највише одговара тај правац, мада могу себе да пронађем и у неким другим жанровима. Волим да пјевам и пјесме од Марије Шерифовић“, закључила је наша млада саговорница.
У плану има да упише и музичку школу и да надограђује свој музички таленат те да настави са пјевањем и снимањем.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
