Од малих ногу Анина велика љубав била је лопта, па временом одбојка постаје нешто без чега не може. Играчки се афирмисала и доказала у ЖОК Гацко, гдје је играла све до ове сезоне када прелази у вишеструког шампиона Босне и Херцеговине, Бимал Јединство.
Гатачку јединицу, замијенила је деветком у Брчком, из професионалних разлога, те играња, на самом почетку у Лиги шампиона као и другим такмичењима под окриљем ЦЕВ-а. Ево шта каже најбољи средњи блокер у БиХ за наш портал.
Ана, оставили си велики траг у клубу у коме си почела каријеру, матичном ЗОК Гацко. Ипак, отишла си у најтрофејнији женски одбојкашки клуб у БиХ? Да ли си задовољна у Бимал Јединству?
ЖОК Гацко је клуб у коме сам практично одрасла и који је за мене био као друга породица. И увијек ће ми остати у лијепом сјећању. Што се тиче Бимал Јединства, могу да кажем да сам презадовољна. Скоро све играчице познајем дуго година и стварно су ме лијепо прихватиле. Дружимо се, како на терену, тако и ван њега. У клубу се озбиљно ради и циљ нам је задржати све три титуле, као и уколико то буде могуће, направити корак више у Европи. Част ми је што сам дио једног оваквог тима.
На самом почетку своју витрину са разним трофејима, употпунила си оним који припада освајачу трофеја Купа Републике Српске који ти је недостајао. Какав је био осјећај узети трофеј са новим клубом?
Са својим претходним клубом нисам успјела да се домогнем трофеја Купа Републике Српске, као што рекосте то је трофеј који ми поред трофеја првака државе недостаје у витрини; тако да ми је овај трофеј посебно драг. Био је то изванредан осјећај. Са новим клубом у нове побједе. По нове трофеје.
Ану је повреда спријечила да претходног викенда први пут заигра против матичног клуба Гацка
Први пут у својој каријери играла си најелитније такмичење под окриљем ЦЕВ-а, Лигу шампиона?
Још увијек сам под утисцима. То је засигурно највећи успјех у мојој досадашњој каријери. И мени као играчици много значи што сам имала привилегију да учествујем у једном таквом такмичењу, што је сан сваког спортисте.
Послије блиставих партија у Гацку, крунисаних у дресу репрезентације БиХ, одличне партије пружаш на самом почетку у Брчком. Процес адаптације, рекло би се, трајао је веома кратко?
Као што рекох, већину играчица познајем дуги низ година и морам рећи да су ме лијепо дочекале, тако да није био проблем уклопити се у екипу. Остало је само да се уиграм, а ни за то нам није било потребно много времена, из чега су произашле и добре партије, како мене, тако и цијеле екипе.
Будући да си у Гацку била прави миљеник публике и неко ко је од малих ногу у истоименом клубу. Шта је оно сто ти највише недостаје из клуба гдје си се играчки афирмисала?
Поред тренера и саиграчица, уз које сам одрасла, могу рећи да ми недостаје и публика, на којој су нам све остале екипе могле позавидјети, која ме већином познаје и лично и која је пратила моју каријеру и прати и даље.
За сам крај, једна порука за све оне дјевојчице које тек почињу да праве прве одбојкашке кораке? Шта је то што одбојку чини другачијом од осталих?
Било који спорт користан је и пожељан, како за одрасле, тако и за дјецу. Вјежбање чува и унапређује здравље, утиче на тјелесни развој, као и на развој особина и вјештина код дјетета. Одбојку бих препоручила свим дјевојчицама због тога што је то лијеп и нимало груб спорт, скоро да немате контакт са противником. Међутим, и у одбојци као и у сваком другом спорту, поред лијепих има и доста тешких тренутака. Према томе, морају научити и да побјеђују и да губе. Морају научити и да се одричу многих ствари које ће радити њихови вршњаци, док они буду напорно радили на тренинзима, али све је то зарад већих циљева.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
