• Док Српска највећи део новца од задуживања усмерава у јавну потрошњу, бројни функционери имају плату од по неколико хиљада евра

Да ли је Република Српска презадужена са нешто изнад 2,5 милијарде евра укупног дуга, колико је он износио на крају прошле године и колико би додатно задуживање, које се највећим делом усмерава у јавну потрошњу, ишло наруку томе да она у будућности постане и политички рањивија, ако годишње за отплату оде 260 милиона евра? Овоседмично заседање Скупштине РС протекло је добрим делом у расправи о задужености Српске и то ставовима опозиције по којим дуг Српске од 56 одсто БДП-а можда и не би био фаталан кад би се новац од кредита уместо у јавну потрошњу – где оде преко половине узајмљеног новца – усмеравао у развој у шта оде тек девет одсто.

Око 46 одсто зајмова утрошено је на инфраструктуру. Чују се и паралеле по којима Федерација БиХ са три милијарде евра јесте више задужена од РС али да то износи тек 35,5 одсто БДП-а тог ентитета. И док се власти у РС правдају чињеницом да је јавни дуг у односу на БДП нижи него пре десет година и износе надања по којима он треба да буде скресан на око 48 одсто БДП-а, званични подаци показују да многобројни функционери за личне зараде откину добар део буџета који износи око милијарду евра, а за чије се потребе власти неретко задужују.

Наиме, док је просечна плата у РС 417 евра (захваљујући буџетским запосленицима који су најбројнији) а која је у реалном сектору знатно мања (свега око 250 евра у просеку), главни ревизор у РС Душко Шњегота, без регреса, топлог оброка и увећања прима основну плату од 2.450 евра, а његов заменик 2.200 евра. Према подацима достављеним Скупштини РС, Славица Ињац, директорица Агенције за банкарство има месечну плату од 2.220 евра, а њен заменик 1.585 евра. На то иде и регрес за годишњи одмор од 750 евра и зимница од 350 евра.

Божана Шљивар, директорица Агенције за осигурање РС, заради 1.925 евра, плус топли оброк од 75 евра, регрес од 750 евра… Бивши председник Регулаторне комисије за енергетику РС Миленко Чокорило прима 2.200 евра, а чланови Младен Штака 2.000 евра, Љубо Гламочић 2.025 евра, Слободан Рајлић 2.025 евра и Петар Мунишић 1.685 евра КМ. Једном годишње, имају право и на регрес од 750 евра. Као и посланици, чланови овог регулаторног тела имају право да шест месеци после истека примају пуну плату са свим додацима, ако у међувремену не нађу посао.

Председница Комисије за хартије од вредности РС Мира Поткоњак прима нето плату од око 2.520 евра, њен заменик 1.945 евра, а чланови овог тела по 1.855 евра. Обренка Слијепчевић, председница Комисије за утврђивање сукоба интереса прима плату од 1.500 евра. То је тек мањи део великих зарада будући да висока примања – несразмерна општем стању у друштву – имају и министри, заменици, саветници и уопште сви запослени у Влади РС и институцијама Српске који плату примају из буџета.

Истовремено, у Српској је по званичним подацима тренутно незапослено 138.220 особа, што јесте благи пад незапослености, док је покривнест увоза извозом свега 60 одсто. Економски аналитичари тврде да је стање у ком се непрестано задужује зарад усмеравања новца у јавну потрошњу дугорочно неодрживо и истичу да то може трајати само док су странци спремни давати новац зарад мира у кући.

„Без стезања каиша у јавној потрошњи на свим нивоима, пре свега код званичника али и у администрацији, све мере су узалудне. То, свакако, није популарно, али је преко потребно. И на нивоу БиХ хитно су потребне уштеде, а тема за размишљање може бити и то што се сваке године за Оружане снаге издваја близу 150 милиона евра, што је готово трећина укупног буџета БиХ”, став је економиста.

Да ли би власт и опозиција уместо свакодневног домишљања што тежих и што је могуће гласнијих квалификација политичких противника заједничке састанке (ако их буде) могли искористити за размену што тиших и квалитетнијих решења за раст привреде и смањење задужености? Може ли се зауставити ново задуживање и колико су остварива упозорења економиста и интелектуалаца да је демократски императив модерне епохе приморавање политичких елита на обуздавање јавних трошкова?

„Први корак – смањивање свих могућих, бројних, непотребних трошкова и буџетског луксуза. Морају ли поједини званичници имати по неколико возача? Да ли је Председништву БиХ баш неопходан ’ауди’ од 100.000 евра или је за земљу наше економске моћи примеренији неки јефтинији аутомобил? Даље, плате у јавном сектору нужно мора да се усагласе са реалним сектором! Не може појединац да има пет плата реалног сектора а да буде шеф неког одељења у администрацији где, парадоксално, има обавезу да креира пословни амбијент у привреди. Тај простор је неуређен”, каже економиста Зоран Павловић.

Извор: Политика.рс / Младен Кременовић