• На рођендан краља Петра II, старешине С.С.К.Ј. соколско друштво у Качанику осветило је камен темељац Соколског дома.

Дом је требао да носи име “Соколски дом Краља Петра II” као знак верности качаничких сокола свом старешини.  Освећење је извршио качанички прота Пера Јовановић после свечане службе Божје, коју је служио у част краљевог рођендана. Старешина друштва  инж. Анжловар поздравио је на градилишту кратким говором присутне изасланике бана вардарске бановине, команданта 5. армијске области, народног посланика среза качаничког Зејнела, начелника среза Антоновића, председника трију општина, и друге госте и пријатеље који су се окупили заједно са качаничким соколима све заједно око 400 лица. После поздрава прочитана је повеља, коју је старешина друштва затворио у јаку гвоздену кутију те спустио  у камен темељац.  Освећење је завршено молитвом и благословом и симболичним ударцима чекића на камен темељац од стране старешине друштва, качаничког проте и свих присутних одличника. За време свечаног чина чланице друштва помогнуте од неколико чланова и нараштајаца друштва Качаник, певале су Соколски поздрав, химну и Хеј Словени, што је допринело свечаном расположењу свих присутних.

На крају свечаности, качанички прота Пера Јовановић одржао је говор, прожет љубављу соколског братства.У говору је нагласио, није дом борбе и нетрпељивости против другог, већ је дом свију оних који желе добро краљу, народу и држави. Без разлике вере сталежа и мишљења  сви су требали да буду задојени братском љубављу, и пораде на томе, да се Соколски дом што пре доврши и да у њему заједно раде на стварању позитивних вредности за наш народ. Соколски је дом дом братства, дом праве љубави, сарадње, дом свију оних који воле добро и племенито. У то име кличе благослов Божји на дом са жељама за папредак свих оних, који се буду у њему одгајали. Наком читања поздравних телеграма краљу и управи Савеза Сокола учесници свечаности разишли су се, док је управакачаничке општине са председником Имером на челу приредила званицама закуску, где су се сви присутни боље упознали. Соколски дом у Качанику лежао је у средини града Качаника.

У дому је била предвиђена вежбаоница са позорницом, свлачионицамаи тушевима. Покривена површина билаје око 250 метара квадратних, од чега је на вежбаоницу отпадало 90  метара квадратних. Друштво је рачунало на помоћ свих пријатеља као и одговорних фактора да се дом што пре изгради. Родољубиви су чланови даровали један део материјала и готовине, а надалису се да ће помоћи и меродавни, да се зградашто пре стави под кров. Рачунали су у Качанику да ће до године радити у свом дому. Соколско друштво Качаник имало је две соколске чете и то једну у Елезу. Чланови те чете били су насељеници-сељаци из Херцеговине. Друга чета је била у индустријском насељу Генерал Јанковић. Где је имало своју фабрику цемента предузеће “Лепенац” а. д. за цементну индустрију. Чета се састојала од намештеника фабрике и имала је доста добре услове за рад, тако да су се надали да ће за пар година моћи да формирају Соколско друштво. (1)

Соколско друштво у Урошевцу је оснивало своје сеоске соколске чете. Сеоска соколска чета Елез из друштва Урошевац била је једна од најнапреднијих на територији Соколске жупе Скопље. Осветили су своју заставу и приредили јавни наступ 25 августа 1940. На свечаности су учествовале околне соколске јединице : друштво Скопље II – Ханријево, које је дошло са одабраном врстом вежбача на справама и музиком, друштво Урошевац, које је довело  Урошевачко певачко друштво. Соколско друштво Качаник довело је групу мушке деце. Програм вежбе оставио је ванредан утисак. Чин освећења заставе извршио је свештеник брат Боривоје Анђелковић. Кумовао је застави брат Живојин Голубовић, члан Управе жупе. Говорили су брат просветар из Качаника, I заменик начелника Савеза Сокола брат инжењер Воја Пајић, старешина друштва Урошевац брат Тодор Славковић. На заједничком ручку говорили су кум брат Голубовић, у име соколске жупе и брат Владимир Покорни-Салабов, председник Жупског одсека за рад на селу и дугогодишњи начелник и просветар чете у Елезу, који је изнео историју рада у чети. У име сеоске соколске чете гостима се захвалио старешина чете брат Никола Чалија. (2)

По плановима старешине друштва инг. В.Анжловара  Соколско друштво Качаник подизало је 1940. свој дом, као завет у Петровој петолетци. (3)

Соколско друштво у Качанику одржало је 2 фебруара 1941.  годишњу скупштину, уз велико учешће чланова. За старешину је изабран инг.  Владимир Анжловар,  за тајника учитељ Лабудовић Вучић, а за просветара свештеник Боривоје Анђеловић. Скупштини је присуствовао жупски просветар Владимир Покорни-Салабов. (4)

Позоришни одсек друштва у Качанику приредио је три забаве и то у : 14 јануара 1941. у Качанику, 18 фебруара 1941. у Ђенерал Јанковићу и 22 фебруара 1941. у варошици Липљану са позоришним комадом „Подвала-Тврдичлук”. Приходи од представа су били намењени доградњи соколане у Качанику. Друштво је приредило забаву 2 марта 1941. на покладе. (5)  Соколски рад  настављен је до Априлског рата 1941. Сва соколска друштва била су забрањена после Априлског рата 1941.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју здравствене  културе Србије

 Напомене :

1. Инг. В.М.А, „Освећење камена темељца Соколског дома”, „Соколски Гласник”, Београд, 4 октобар 1938, бр. 35 и 36, стр. 6;

2. Вл. П.С, „Чета Елез добила своју заставу”, „Соколски Гласник”, Београд, 30 августа 1940, бр. 35, стр. 2;

3. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 2;

4. „Годишње скупштине соколских јединица”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр. 6;

5. В. Лабудовић, „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 март 1941, бр. 10, стр.4;