• У хотелу Војводина, у суботу 30. новембра 2024. године, одржано је традиционално 16. по реду сијело Срба Херцеговаца у Зрењанину.

Програм је започео свечаном академијом под називом „Леотаре казуј, казуј свима колико снаге Хумска земља има” коју је благословио протојереј проф. др Нинослав Качарић са Академије СПЦ за уметности и консервацију.

Предсједник Удружења Милан Бјелогрлић је поздрављајући госте рекао да су оваква окупљања некада организована у тишини, а да су свој смисао добили захваљујући преминулим легендама, родоначелнику херцеговачких удружења у Србији Петру Пеју Бајчетићу и дугогодишњем предсједнику и оснивачу удружења у Зрењанину Урошу Милојевићу.

Породица Пеја Бајчетића

– Одлазили смо ми појединачно у Херцеговину и обилазили родбину, али смо тек са Пејом Бајчетићем и Урошем Милојевићем повезали неке кључне чињенице и сазнавали истине. У таквој организацији кад прођемо Чемерно осјећали смо као да је сва Херцеговина наша. Пејо и Урош су куцали на сва ватра и она су се отварала баш зато што нису радили за личну корист, већ за земљу Хумску – рекао је Бјелогрлић.

Као илустрацију значаја хуманитарне помоћи упућене завичају у ратним годинама, Бјелогрлић је подсјетио на свједочанство Бојана Миленића (некадашњег предсједника омладине Срба Херцеговаца у Новом Саду) који се као дјечак из Сарајева у ратним околностима обрео у Билећи и користио помоћ која је стизала из Србије.

– Једног дана је стигао у Нови Сад у жељи да упозна Пеја Бајчетића остао је изненађен кад се тај велики добротвор појавио у инвалидским колицима, а он га је замишљао као неког недодирљивог краља – рекао је Бјелогрлић кроз сузе подсјећајући на ненадокнадив губитак и одлазак у вјечност великог Пеја Бајчетића.

Скуп је поздравио директор Представништва Републике Српске у Београду Млађан Цицовић.

– У тренутку кад се Република Српска, Србија и српски народ налазе пред великим изазовима и искушењима, кад се од Србије тражи да се одрекне своје колијевке Косова и Метохије, кад се од Српске тражи да се одрекне сама себе, кад се и од Србије и од Српске тражи да се одрекну једна од друге, онда је изузетно важно да се сабирамо, будемо јединствени и чувамо нашу културу, традицију, обичаје, језик, писмо, вјеру православну, јер само тако сачувани ћемо на најбољи начин знати да дефинишемо и нашу садашњост и будућност.

Проф. др Бранко Баљ је у својој бесједи о очувању идентитета у ери глобализма истакао да је српском народу нанијета велика неправда још од Берлинског конгреса, када је велики дио Срба остао да живи ван Србије и Црне Горе.

– Док су другим народима дали државу, неолиберали сматрају да нас треба да одвоје од Републике Српске, и да нам дефинитивно отму Косово и Метохију. Оно што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу. Неолиберали све мале народе држе за волове. Уче нас неким другим вриједностима и тјерају да вјерујемо да се сунце рађа на западу. Ја колико знам сунце излази на истоку. Срби су одувијек гајили ваљан однос према Русима. Вјера, језик, култура и руска душа станују заједно са душама свих људи који у ствари хоће да сачувају свој идентитет.

Настављајући тему политички филозоф Драгољуб Којчић је истакао да је за очување идентитета веома важно његовање културе сјећања.

– Без обзира да ли се то неком свиђа или не, али ова власт је вратила прије свега достојанство српског народа кроз културу сјећања. Са друге стране, схватила је какви су процеси у току и погодила је да ако свијет не буде нестао у нуклеарној прашини, мораће да пронађе мodus vivendi за владавину права. За разлику од наше бивше браће западно од Дунава, чија историја не биљежи ни побједе ни поразе, ми смо имали велике успоне и падове. Још од Косова свједочимо да су нас и порази учврстили. То је наше искуство свијета, а без искуства нема будућности. Зато сматрам без имало национал егоизма или препотентности да су Срби – посебан народ.

Окупљени су са пажњом слушали српског пјесника Ђорђа Сладоја који је истакао да кроз историју, а и данас, Србе Херцеговце спашава смисао за хумор. За ову прилику казивао је стихове из своје најновије књиге „Календар моје мајке”.

Први пут у Зрењанину говорио је млади Страхиња Сарић, који је 2023. године добио награду „Вељко Губерина“ за најправничкији говор на такмичењу у бесједништву на Правном факултету. Савремени тренутак и искушења младих људи на путу проналажења егзистенције описао је бесједом надахнутом добро познатом Шантићевом пјесмом „Остајте овдје”.

У програму је учествовала Мирјана Младеновић солиста зрењанинског женског хора „Жене мироносице”, гуслар Љубиша Атељевић, члан КУГД „Петар Перуновић Перун“, као и млада пјевачка група удружења Херцеговаца из Новог Сада.

Пријем код градоначелника Зрењанина

Прије Херцеговачког сијела у Градској кући градоначелник Зрењанина Симо Салапура приредио је пријем за шефа Представништва Републике Српске у Србији Млађена Цицовића и госте из локалних самоуправа са простора Херецеговине који су присуствовали скупу у Зрењанину – представнике братског града Требиња и општине Источни Мостар. Заједно с градоначелником, пријему су присуствовали и председник Скупштине града Чедомир Јањић, заменик градоначелника Саша Сантовац, помоћник градоначелника Ненад Домјесков и чланица Градског већа Биљана Гузина, а придружио им се и председник Општине Нова Црња Драган Даничић.

Поздрављајући госте, градоначелник Симо Салапура истакао је значај оваквих сусрета и међусобне сарадње. Нагласио је да само економски јака Србија и економски јак Зрењанин могу бити гаранти за опстанак и развој Републике Српске. У том смислу, упознао је госте са великим инвестицијама чија је реализација у току у нашем граду – почетком производње у компанији „Линглонг“, почетком градње аутопута, градњом централног пречистача за отпадне воде, финалних радова на постројењу за прераду воде за пиће и другим пројектима.

Позвао је и пријатеље из Републике Српске да учешћем својих уметника из различитих области допринесу програмима које ће град Зрењанин организовати током наредне године, у оквиру пројекта Престоница културе Србије 2025.

Текст и фото: Град Зрењанин 

По завршетку свечане академије програм је настављен у ресторану хотела Војводине, гдје се окупило око 400 гостију.

Како то обичаји налажу скуп је благословио протонамјесник Слободан Честић, док је здравицу подигао проф. др Јово Радош из Гајдобре.

Окупљене је поздравио градоначелник Зрењанина Симо Салапура.

– Док наши предсједници Додик и Вучић граде аутопутеве, најбржи пут да дођемо до наших завичаја јесте управо ово дружење, да се са најмилијима, пријатељима, браћом и родбином подсјетимо одакле смо, ко смо и шта смо. Нека живи српско јединство!

Овогодишњи домаћин херцеговачког сијела у Зрењанину била је општина Нова Црња, а њен предсједник Драган Даничић је у свом обраћању рекао да се нада да ће заживјети пројекат ове општине „Српска кућа”.

– Наша је жеља да свака општина из Србије има побратима у некој од општина Републике Српске и тамо отвори своју „кућу” чиме би се додатно оснажиле братске везе и српски дух.

Овом скупу присуствовали су представници братских завичајних удружења Срба Херцеговаца из Београда, Новог Сада, Вршца, Ковина, Бачке Паланке, Бијељине, Смедерева, а у њихово име домаћинима се на гостопримству захвалио академик Милован Пецељ, предсједник Удружења Љубињаца у Београду.

У програмском дијелу наступио је и млади гуслар из Билеће Свето Вујовић, док се за забавни дио програма побринуо оркестар „Косовићи”.

Да све протекне у најбољем реду побринуо се домаћин Чедомир Јањић, предсједник скупштине Града Зрењанина, секретар удружења Рајко Бјелица и неуморна Биљана Ружић.

Поред великог броја гостију из Херцеговине, Републике Српске и Федерације БиХ, међу присутнима су били начелник средњобанатског управног округа Предраг Рађеновић, предсједник општине Житиште Митар Вучуревић, народни посланици Миодраг Линта, Рајко Капелан, предсједник „Руске иницијативе“ Синиша Вучинић, као и бројне личности из јавног и политичког живота Града Зрењанина.

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић