У организацији СКД ,,Зора Книн-Београд“ и братских друштава, Удружења Срба из Хрватске и Завичајног клуба Книнска крајина, у присуству више од 200 посјетилаца, у једном од најрепрезентативнијих галеријских простора у Београду, велелепној Сали под сводовима којa се налази у оквиру Музеја кнегиње Љубице, 4. новембра 2024. године свечано је отворен 24. (37.) Крајишки ликовни салон на коме су представљени радови више од 120 умјетника.
Наставио очевим стазама: Владимир Церовац, предсједник Управног одбора СКД ,,Зора Книн-Београд“
Отварајући овогодишњи салон предсједник Управног одбора СКД ,,Зора Книн-Београд“ Владимир Церовац је подсјетио да је Крајишки ликовни салон културно-уметничка манифестација са традицијом, која постоји већ неколико деценија.
– Настао је из некадашњег Книнског ликовног салона (одржано 13. манифестација), који је кренуо са својим радом почетком осамдесетих година прошлог вијека, да би након грађанског рата у Републици Хрватској, Салон прешао у Србију, гдје се организује већ више од двије деценије. Салон је одувијек био значајна смотра ликовног стваралаштва, која је окупљала умјетнике који су родом или поријеклом са простора некадашње Републике Српске Крајине, Хрватске, Републике Српске и Босне и Херцеговине, као и умјетнике из саме Србије.
Церовац је подсјетио да упоредо са Салоном, као његов нераскидиви део, већ неколико деценија дјелује и ликовна колонија у манастиру Крка, која окупља умјетнике који у оквиру Умјетничког братства стварају дјела, која су дјелимично изложена и на Крајишком салону.
Овогодишњи Крајишки ликовни салон остаће упамћен као први на коме је додијељена плакета „Никола Церовац“ коју је израдила вајарка Сања Михајловић.
Лик и дјело Николе Церовца неће отићи у заборав
Крајишки ликовни салон настао је захваљујући огромном труду и залагању гласовитог културног прегаоца Николе Церовца (1948-2022). Он је један од најзаслужнијих дјелатника на пољу промоције и популаризације културе Крајишких Срба и један од оснивача и дугогодишњи предсједник СКД Зора Книн-Београд. У великој мјери захваљујући Николи, СКД Зора је, осим бројних других активности, организовала све послијератне Крајишке ликовне салоне у Београду и широм Србије. Никола је одувијек предњачио са огромном енергијом уз помоћ које је успјевао да реализује све те пројекте али и мотивише друге да га слиједе у томе. Управо због тога, не желећи да његово име падне у заборав, СКД ,,Зора Книн-Београд“ је, одлучило да, од ове године додјељује награду са именом Николе Церовца, која би се давала појединцима и организацијама, за допринос на пољу промоције и популаризације српске културе, науке и умјетности, како у отаџбини, тако и у расијању.
Први добитник ове награде је историчар умјетности, чувар културног блага Крајине и пријатељ „Зоре“, Никола Кусовац.
Примајући ову награду Кусовац је бираним ријечима говорио о свом имењаку Николи Церовцу описујући га као „великог човјека, родољуба и брижног Србина који је бринуо о својој Крајини и Крајишницима као нико други“.
Осим ове награде додијељене су и традиционалне награде Крајишког Ликовног салона.
Плакету Борис Маркош Минго умјетници Сањи Михајловић уручила је у име уметничког савјета Салона Весна Марковић. Поред ње Савјет још чине Зоран Граовац, Мирослав Лазовић, Владимир Јоцић и Здравко Вучинић.
Плакету Борис Маркош Минго, која се додјељује најбољем младом уметнику на Крајишком Салону добила је Сања Михајловић из Београда, за рад Скуп.
За обогаћивање духовне ризнице Српске Крајине Плакету уметничког братства манастира Крка и Поменик Зоре добио је сликар Зоран Чалија.
Овогодишњи добитник Сребрног прстена уметничког братства манастира Крка и поменик Зоре, за очување и обнављање духовне ризнице народа српске крајине је Здравко Мирчета.
У организацији „Зоре“ ове године одржане су и двије ликовне колоније.
За учешће на ликовној колонији у манастиру Крка уручене су похвалнице умјетницима Здравку Вучинићу, Рељи Стевановићу, Хаџи Бранку Никитовићу, Здравку Мирчета, Небојши Синобаду, Васу Милетићу и Дејану Крги.
Похвалнице су уручене и учесницима колоније у манастиру Лазарица Филипу Тадићу, Сунчици Бјелановић Милици Котараш, Теодори Марковић, Александри Капи и Катарини Трифуновић.
Сјећање на Здравка Крстановића
Организатори су приредили и каталог у коме је посебно мјесто добио познати крајишки песник и књижевни стваралац, Здравко Крстановић, који се недавно придружио небеској плејади истакнутих крајишких делатника.
– Крстановић је био члан СКД Зора Книн-Београд, и спомињањем на овогодишњем Салону, Друштво му одаје почаст за све оно што је урадио за живота. Здравко ће наставити да обитава међу нама кроз своја дела, за која се надамо да ће наћи своје поклонике и међу генерацијама које долазе – поручио је Владимир Церовац.
У уводнику каталога под насловом „Престижна ликовна смотра“ Здравко Вучинић је истакао да се ,,oвлашним погледом на дату манифестацију запажају разнолика поетичка казивања“.
– Крајишки салон је постао стјециште свих ликовних грана и израза, још више, постао је огледало наше текуће сцене, што значи да се кроз њу преламају актуелни распони домаће умјетности.
У програму који је надахнуто водила Јована Марић, а у њему је учествовала и даровита виолинисткиња Јована Удовић.
Отварању Ликовног крајишког салона присуствовао је народни посланик Миодраг Линта, велики број умјетника разних генерација, као и представници бројних крајишких завичајних удружења.
У склопу овогодишњег Крајишког ликовног салона, који траје до 13. новембра, биће одржане и три књижевне вечери у којима ће гости бити пјесник и преводилац Владимир Д. Јанковић (5. новембра), пјесник Боривој Везмар (9. новембра) и пјесникиња Јагода Јеремић Љубојевић (12. новембра). Модератор књижевног програма биће професорка српског језика и подпредсједница СКД „Зора“ Биљана Ковачевић.
СКД ,,Зора Книн-Београд“ има свијетлу будућност: Владимир Церовац и Биљана Ковачевић
ЗАХВАЛНОСТ ПРИЈАТЕЉИМА САЛОНА
Владимир Церовац је истакао да је овогодишњи, ,,24 (37) Крајишки ликовни салон“ реализован захваљујући помоћи Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, који је и претходних година знао да препозна значај Салона и помогне његово постојање.
У име Комесаријата изложби је присуствовала Ивана Ћурко
– Захваљујемо се Комесаријату и госпођи Наташи Станисављевић, на указаном поверењу и пруженој помоћи. Такође, велику захвалност дугујемо и Музеју града Београда и госпођи Јелени Медаковић, који су нам омогућили да и ове године Салон организујемо у прелијепом амбијенту Сале под сводовима, Конака кнегиње Љубице.
Текст и фотографије: Трифко Ћоровић Извор: Српско коло
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
