• Многи популарни ТВ канали, између осталих и „Хистори“, подсећају своје гледаоце већ месец дана да Ноћ вештица пада у четвртак и поново им дају бројне информације о овом, како поручују, једном од најстаријих празника на свету.

Онтарио – Фото Марина Булатовић

Напомињу да овај празник потиче од древних келтских фестивала, али и да се слави у 21. веку – у Америци, Канади, Аустралији, Западној Европи и наравно у Ирској, одакле је и потекао.

У прохујалим временима се сматрало да 31. октобар означава крај лета и жетве, као и почетак мрачне, хладне зиме годишњег доба које се често повезивало са смрћу.

Веровало се да се духови мртвих тада враћају на земљу, а током прославе, Келти су носили костиме који су се обично састојали од животињских глава и коже. У другој половини 19. века, Америку су преплавили нови досељеници – милиони Ираца који су бежали од „Велике кромпирове глади“, те су они значајно допринели популаризацији Ноћи вештица.

Овај празник постао је омиљен у Северној Америци, што није чудно јер је опсесија вештицама и духовима старија и од сâме земље. Страх од непознатог и оностраног подстицао је бројне оптужбе за вештичарење које су доводиле до суђења и линчовања „вештица“.

Али, изван суднице, вештице су биле стално присутне у америчкој култури кроз народне легенде и предања, бајке, традицију прослављања Ноћи вештица, и на крају, на телевизији и у филмовима.

У америчкој популарној култури се појавио јединствени тип вештице која носи црни шиљати шешир и метлу, док се црна мачка мота око њених ногу, а у даљини сабласно светлуцају свеће из бундеве.

Ноћ вештица је датум којем се радују трговци који продају велики број маски, костима, играчака, бундева, слаткиша и осталих реквизита потребних за обележавање овог „динамичног празника“, а многе ТВ куће недељама унапред пуштају хорор филмове. Популарни „Холмарк“ нуди честитке из специјалне едиције за децу, подстичући их да једни другима честитају Ноћ вештица.

*Сваке године, Холмарк нуди честитке из специјалне едиције за децу, поводом Ноћи вештица

Часопис „Национална географија“ у специјалном издању донео је насловну причу „Историја враџбина“, док су произвођачи бижутерије за девојчице спремили шнале и минђуше у облику духова, црних паукова и костура. Компаније, од грађевинских до осигуравајућих, украсиле су своје пословне просторије страшилима и костурима, а власници приватних кућа своја дворишта су тако декорисали да помислите да сте на сету за нови хорор филм.

Деца се облаче у „застрашујуће“ костиме, па куцају на врата комшијама и пријатељима који су за њих спремили бомбоне и слаткише замотане у шарене фолије на којима су цртежи лобања и скелета.

*Вампирску шминку и зубе какве је носио и Потпредседник Ал Гор можете купити у Канади, за само 6 долара – Фото Марина Булатовић

Велики промотер овог дана је и Бела кућа: Патриција, жена потпредседника Ричарда Никсона, са ћерком Тришом (8) и Џулијом (6), прославила је Ноћ вештица 1954. уз поруку да је сâма направила костиме за своје ћерке и тако постала инспирација многим Американкама. И председник Кенеди уживао је са својом децом која су била обучена у „застрашујуће“ костиме (1963), а Триша Никсон поздрављала је госте који су дошли на ову прославу у Белу кућу (1969).

Никсонови су били домаћини окупљања-журке за Ноћ вештица за сиромашну децу у Вашингтону.

Камера је забележила и како прва дама Бети Форд и њена секретарица облаче великог костура у част 31. октобра; костур је „седео“ у председничкој фотељи, у његовој приватној библиотеци (1974). Тренду нису одолели ни председник Бил Клинтон и супруга Хилари, који су били обучени у живописне костиме на њеном рођенданском слављу у Белој кући (1993). Хилари је рођена пар дана пре Ноћи вештица, па су очито спојили два славља у једно. Потпредседник Ал Гор и његова супруга позирали су фото-репортерима у костимима, а он је приде имао и маску са вампирским зубима (1995).

Нешто касније, и кућни љубимци у Белој кући придружили су се овој прослави. Три пса Џорџа В. Буша су позирала на травњаку Беле куће у костимима (2007), а исте године, два лабрадора потпредседника Дика Чејнија била су маскирана – један у зликовца из „Рата звезда“, а други у Супермена. Прва дама Мишел Обама дочекала је децу на њеној првој журци за Ноћ вештица у Белој кући (2009).

*Играчке за децу за Ноћ вештица – Фото Марина Булатовић

Зато не изненађују подаци да све више људи широм планете купује „страшне“ костиме за своје љубимце; Американци су 2023. потрошили око 700 милиона долара на костиме за своје љубимце – три пута више него што су потрошили 2010; притом, једна четвртина свих слаткиша који се годишње продају у САД купује се за Ноћ вештица. Холивуд је почео да снима филмове о вештицама 70-их година прошлог века, али деценијама касније, у њиховој продукцији, вештице више нису ни страшне ни сабласне. Оне „једноставно желе да буду нормалне особе“.

Филм „Bewitched“ (2005) са Никол Кидман у улози „добре вештице“, гледали су људи са свих меридијана, а филм је зарадио преко 131 милиона долара.

Ненад Станковић, оснивач Фестивала српског филма у Торонту, каже за РТ Балкан да је у САД Ноћ вештица значајна као „маркетиншки феномен“, баш као и Божић.

„Када сам се овде доселио пре три деценије, била је хистерија баш као и данас, јер у дечјој перцепцији, то је нешто ‘што не сме да се пропусти’. У Канади супермаркети већ од септембра нуде многобројне производе за Ноћ вештица. Холивуд је кроз филмове обликовао начин на који људи широм света доживљавају овај празник. Многи хорор филмови и серије, попут филма ‘Ноћ вештица’ из 1978, значајно су утицали на прихватање овог празника“, каже Станковић.

Он подсећа да је филм редитеља Џона Карпентера увео лик серијског убице – шестогодишњег Мајкла Мајерса који кухињским ножем убија своју старију сестру, па је тако, како наводи, постао симбол овог празника и дефинисао жанр хорор филмова.

„И филмови ‘Петак 13’, ‘Страва у Улици брестова’, ‘Хокус покус’ и ‘Ноћна мôра пре Божића’, као и бројне серије и специјали припремани за 31. октобар су помогли да се овај празник увуче у свест шире публике, и изван САД-а“, каже наш саговорник.

Одговор на питања како Срби у расејању „спајају“ славу Светог Луку и обичаје око Ноћи вештица које њихова деца имају као „обавезан друштвени програм“ потражили смо од Ђокана Мајсторовића, пароха цркве Зачеће Св. Јована Крститеља из Њу Џерзија.

„У Америку сам се доселио у лето 1996. и тада сам први пут са породицом доживео Ноћ вештица у малом градићу у Пенсилванији. Била је то обична парада са маскама, ништа накарадно и страшно. У Њујорк смо се преселили 1999. а параде су се одржавале далеко од наше цркве. Секуларне школе су правиле приредбе тим поводом, а наша деца су ишла у грчку школу и у томе нису учествовала. Нажалост, протестантске заједнице и римокатоличке цркве су организовале ове фестивале и маскенбале, касније је и грчка школа под утицајем секуларизма и притиска родитеља почела да обележава ово светогрђе под изговором да је то сâмо забава за децу и омладину“, каже овај свештеник.

Он подсећа да се по нашем старом Православном календару, кога се држе руска, Јерусалимска и још неке православне јурисдикције, 31. октобра славимо Светог апостола и јеванђелисту Луку.

„Тога дана моја породица одлази на славу код фамилије и вече проводимо у пријатном породичном славском амбијенту. Преласком у Њу Џерзи 2016, сви смо доживели страшан шок, јер, не само тога дана, већ целог октобра смо изложени невероватној менталној тортури и притиску“, наводи он.

*Декорисан трем и башта приватне куће у Торонту – Фото Марина Булатовић

Да би привукли пажњу радозналих пролазника, додаје, комшије у дворишта стављају различите „украсе“.

„Јако близу нас је улица (Клинтон ст.) цела окићена сподобама сваке врсте, тако да људи долазе из разних крајева да гледају и да се сликају. Не могу чудом да се начудим, одрасли и деца налазе радост и задовољство у смрти, тами, ништавилу. Деца се фотографишу поред мртвачког сандука из кога вири крвава лобања и чује се мртвачки ропац, а около висе крезубе вештице, цвиле слепи мишеви, а паучина прекрива цело двориште“, додао је.

Отац Ђокан наглашава да је западна култура истрошена, да нема инспирације за стварну лепоту, за светиње, за нормално.

„Друштвени притисак кроз медије, мреже, бизнисе, школе и друге установе, толико је узео маха да се и наши православни Срби, нажалост, често придружују и активно учествују у прослави Ноћи вештица. Ретки су они Срби, а на то сви имају право, који своју децу тог поподнева изведу из школе како не би учествовала у овом паганском обреду“, рекао је.

Било како било, одлука је на нама да ли ћемо 31. октобра издубити бундеву за Ноћ вештица или ћемо бундеву испећи у рерни, као што су некада давно радиле наше баке, и тим специјалитетом послужити укућане и госте у част Светог Луке.

Текст и фотографије: Марина Булатовић

Извор: РТ Балкан