• Дубровачко српско певачко друштво „Слога“ основано је 1874. у Дубровнику. Окупљало је Србе католичке и православне вере. Радило је у репрезентативној дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. (1).

Пре „Слоге” постојало је Српско пјевачко друштво. У априлу 1875. Дубровачко радничко друштво приредило је академију на којој су учествовали певачи „Слоге“. Заједно са Српским пјевачким друштвом „Јединством” из Котора увеличало је 9.октобра 1877. свечаност освећења цркве Св. Благовјештенија и учествовало у свечаној литургији од цркве до Пила. Пригодом смрти пјесника Меда Пуцића, 30. јуна 1882. „Слога“ је послала ловор-венац. Приликом преноса Бранкових посмртних остатака из Беча на Стражилово, „Слога“ је приредила задушнице песнику у православној цркви 22. јула 1883. Поводом десетогодишњице рада Дубровачког Радничког Друштва, приређена је 7. маја 1883. свечаност у Гружу. Сем учешћа хора, „Слога“ ставила је свој репортоар народних песама на расположење Радничком друштву. Дубровачка „Штионица” одржала је септембра 1885. у Бондином театру свечану академију поводом 50-годишњице књижевног рада Матије Бана. Хор (певачи „Слоге” и дилетанти) певао је под управом Манцата „Што ћутиш !” и „Сабљо моја”. На општи захтев морали су поновити своје песме. Пригодом парастоса који је приредила Српско-православна црквена општина оснивачу „Матице српске” у Дубровнику Константину Вучковићу 1. новембра 1893. друштво је издало епиграф у славу народном добротвору. „Слога” је прославила 25. годишњицу свога рада јануара 1899. уз забаву са игранком, на дан свог покровитеља св. Саве. (2)

У српском пјевачком друштву „Слога“ одржана је почетком 1904. покладна забава на којој је певао друштвени хор и свирао тамбурашки збор Дубровачког Радничког Друштва. На забави је уредник „Дубровника” Антун Фабрис прикупљао прилоге за пострадале Русе у Руско-јапанском рату 1904. (3) Просветно-привредно друштво „Српска зора” помагала је пре Првог светског рата рад „Слоге“ у Дубровнику. „Слога” је корпоративно са заставом учествовала у поворци у Дубровнику 1912. када је слављена 30-годишњица смрти Меда кнеза Пуцића. (4)

Поводом двадесетогодишњице смрти дубровачка друштва походила су гроб Антуна Фабриса 19. октобра 1924. Поворка је била предвођена од соколске фанфаре. У поворци су били соколска чета са барјаком, чета Орјуне са барјаком, Дубровачко Радничко Друштво и Српско Пјевачко Друштво „Слога“ са барјацима. Између барјака „Слоге“ и Радничког Друштва вођен је венац од свежег цвећа са српском и дубровачком врпцом, са натписом: Своме учитељу и вођи Антуну Фабрису харно „Дубровачко Радничко Друштво“ и Српско Пјевачко Друштво „Слога“. Поворка је стигла на гроб, где је већ било окупљено доста грађана. На гробу су говорили Антоније Вучетић, Вид Вукасовић и Новак Буквић, који је у име Радничког друштва и „Слоге“ положио венац. Присутни су гологлави саслушали говоре и трократним „Слава“ одали пошту Фабрису. Дум Нико Ђивановић је одржао верски обред за покој душе Фабриса и дум Ивана Стојановића. Поворка се вратила у град предвођена корачницама соколске фанфаре.(5)

Пјевачком друштву „Слога“ био је 13. јуна 1926. свечано уручен орден св. Саве V степена. (6)

У извођењу Гундулићеве „Дубравке” у Бундићеву позоришту 1929. учествовао је хор „Слоге”. Била су два извођења „Дубравке” 11.5.1929. и друга 12.5.1929. као матинеја. На обе представе позориште је било пуно. У извођењу учествовала је Дубровачка филхармонија појачана једним делом војне музике из дубровачког гарнизона, и сва три певачка хора : црквени певачки хор, „Слога“ и „Дубрава” са око 250 извођача. За учеснике XI. Конгреса ПЕН-клубова 26 маја 1933. одржан је свечани концерт на Ловријенцу. Концерт је приредила Дубровачка глазбена матица, коју су сачињавали хорови црквени певачки хор, „Слога“ и „Дубрава” и Дубровачка филхармонија, све заједно 220 извођача.(7)

„Слога“ је 1924. заједно са Дубровачким радничким друштвом свечано прославила своју педесетогодишњицу. Хор је на почетку био мушки хор а од 1925 мешовити. Прослава 60-годишњице „Слоге” 7 октобра 1934. одржана је у реновираним просторијама. (8)

Поводом прославе „Југословенска Пошта” из Сарајева бр. 1630 од 8.октобра 1934. писала је : „Једно од најстаријих дубровачких културних и националних установа је Српско Пјевачко друштво Слога“. (9)

На свечаностима приликом откривања Његошевог споменика у Требињу 1934. учествовала је и „Слога”. Изасланство Обласног одбора Јадранске страже Дубровник положило је венац. Приликом откривања споменика „Слога” је певала композицију „Завјет Срби испунише”, коју је компоновао њезин хоровођа Пехар. (10)

Хор „Слоге“ вршио је у великој седмици поста и преко Ускрса обредно певање у православној цркви у Дубровнику. Диригент је био Венцеслав Мали. Изведена су од Вишњевског „Разбојника” на соло професора Чоровића, професора Аљтова, др. Чекалина, гђице В.Радуловић, А. Радуловић и Франасовић. Затим Роговски “Тебе одјејушчагосја”, Малашкина “Не ридај мене мати” и Гречанинова “Литургија”.(11) Поводом прославе 70 годишњице „Слоге” планирано је да се одржи 7 октобра 1934. десети конгрес Певачког Савеза у Дубровнику. (12)

Хор „Слога“ је око 50 пута годишње певао у православној цркви. Црквеноопштински савјет подстакао је „Слогу“ да оснује дечји хор у цркви. Поводом смрти краља Александра 1934. „Слога“ је приредила духовни комеморативни концерат у православној цркви. Поред црквених композиција на програму је била пригодна композиција Пехара „Чувајмо Југославију”. Прослава 700-годишњице српског просветитеља Св. Саве 1935. почела је предавањима одржаним у просторијама „Слоге“. Предавачи Јовица Перовић, проф. Љепосава Гаталова и проф. Салих Назечић приказали су значај и улогу Св. Саве на државном, вјерском и просвјетном пољу. На дан Св. Саве Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ приредило је увече свечани концерат који је дириговао Пехар. (13) Програм светосавског вокалног концерта 27.јануара 1935. био је : Мокрањац : Химна св. Сави, Римски-Корсаков : Оче наш, Христић : Свјати Боже -из опела у б-молу, Роговски : Величај душе моја – алт соло г-ђица Катица Франасовић, Леонавало : Пролог из опере „Пајаци”, Шуберт : „На мору” – соло Бранко Хопе (бас) на клавиру Мо Л.М. Роговски, Масне : „Елегие” бр. 5 – уз пратњу клавира и чела, Римски-Корсаков : „Ружа и славуј” оп. 2, Петар Коњовић : „Шансон” оп. 2 – соло г-ђа Олга Вукмировић (сопран) на клавиру г-ђа Паула Беговић, чело Теодор Кох; „Лучинушка” – руска народна песма; Тајчевић : „Магдо, мори … “, „Борјано, Борјанке ..” – старосрбијанске песме; Бинички : „Дремка ми се” – песма из Тетова; Пехар : Југословенски аманет „Чувајте ми Југославију” „Чувајмо Југославију”. (14) Пољски композитор Лудомир Роговски живео је и радио у Дубровнику од 1926 године. Родом је био из Лублина. Водио је српско певачко друштво „Слога“, што му је омогућило да се поближе упозна са домаћом песмом и православним црквеним певањем. Компоновао је за мешовити хор „Благодарење“, „Литургију Св. Јована Златоусног“ и више божићних и ускршњих песама. Од његових композиција биле су познате у Пољској, а и у другим земљама опере „Тамара“, „Ондине“, балети : „Бајка“ и „Купала“, оркестрална свита „Вилафранка“, итд. Студирао је домаћи фолклор па је компоновао „Чудо св. Влаха“ и оперу „Краљевић Марко“. (15)

Дубровачки бискуп др. Јосип Марија Царевић организовао је марта 1935. Духовни концерт у катедрали у Дубровнику ради прибављања средстава за помоћ сиромашнима и незапосленима. Бискуп Царевић позвао је само део друштава из Дубровника на сарадњу. Међу њима су били Хрватско пјевачко друштво „Гундулић” и Пјевачко друштво „Дубрава”. Хуманитарни рад на концерту вршила су друштва : Одбор Милосрђа, Аница Бошковић, Напредак, Кат. Друштво „Бошковић”. Национална друштва одржала су састанак 7. марта 1935. у Соколани. У Прогласу који је упућен грађанству као протест што и та друштва нијесу позвана да суделују у акцији за сиромашне и незапослене истакнуто је : „У посљедње вријеме наша је јавност свједок извјесних акција у име Дубровника и дубровчанизма, које се редовито стављају под разне културне и хумане наслове да би се лакше постигла сврха која стоји у опреци са најбољим одликама културне и националне прошлости нашега града. Сарадња националног грађанства и националних установа у културним и хуманим приредбама, које су на дневном реду, редовито је онемогућена добро смишљеним аранжманима или је врло ријетко отворено одбијена као сувишна и немогућа. Јасна је намјера да се створи уверење како само једна вјерски, племенски и политички обиљежена страна представља културне капитале и духовне напоре нашега града те смисао за хуману и социјалну акцију. При томе аранжери овакових акција не одбијају него чак и траже материјалну помоћ баш од оних које искључују из рада у такозваним културним и хуманим акцијама. Потписане националне установе, као представнице огромног дијела националног грађанства, не могу остати индиферентне према оваковом раду, који нетачно представља расположења у нашем јавном мишљењу пак изјављују да ни у ком случају не могу бити противнице никакве акције у којима има да се манифестује културна и хумана активност нашега града. Потписана друштва посебно утврђују да су била намјерно искључена од приредбе духовног концерта у дубровачкој катедрали којему је циљ да се помогне градска сиротиња. Одбијање националних установа од овакове хумане акције има јасну тенденцу да се ради једностраног политичког интереса жртвује опћенити, што може да послужи само цијепању снага. Осуђујући овакав рад потписана друштва ријешила су да организују истинску и опћу хуману акцију на најширој основи не забрањујући своме чланству да приносом помогне и ову акцију за помоћ неупосленим, сиромашним и болесним. Дубровник, 8 марта 1935.” Проглас су потписала друштва : Југословенско Муслиманско друштво „Препород”, Пододбор друштва „Кнегиња Зорка”, Јадранска стража, Савез ратних добровољаца, Удружење резервних официра, Удружење „Чуваћемо Југославију”, Дубровачко Српско пјевачко друштво „Слога”, Дубровачко радничко друштво, Обласни одбор народне обране, Соколско друштво, Удружење четника, Удружење ратних инвалида, Добровољна ватрогасна чета, О.Н.О. „Нова Југославија”. (16)

Дете из Дубровника

Дјечји збор Д.С.П.Д. „Слога” приредио је 25. маја 1935. први концерт у друштвеној концертној дворани. На програму су биле композиције Мокрањца, Пехара, Хајдна, Моцарта, Брунера, дра. Марковца, Шпољара и М. Спаравале. Концертом је дириговао Густав И. Пехар, диригент „Слоге“. Као диригент друштва он је хор обучио и увежбао. (17)

Концерт дечјег хора „Слоге” одржан је 22.12.1935. Д.С.П.Д. „Слога” почело је 9 јануара 1936. циклус популарних предавања из историје музике од најстаријих времена до тог времена. Прво предавање одржао је Пехар: Развој музике до XVI века. Суделовали су Мо Л.М.Роговски и госпођица Лили Арнери. (18)

Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ приредило је 10. маја 1936. свој редовни годишњи концерт у друштвеној концертној дворани. На програму биле су композиције Архангелског, Биничког, Ченека, Готовца, Ксичке, Љвова, Настасијевића, Пехара и Шапра. Велики интерес побудила је композиција „Једном скуком чловику“ коју је компоновао млади дубровачки композитор Зденко Шапро на текст Динка Рањине.(19)

Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ приредило је у првој половини октобра 1936. турнеју по Југославији. Посетили су Сарајево, Опленац и Београд. Одржали су 10 октобра 1936. концерт на Коларцу у Београду. (20)

Приликом сахране др. Стефи Рачића у Цавтату 17. марта 1937. Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога” отпевало је „Днес свјат” и „Вјечнаја памјат” од Мокрањца. (21)
Програм концерта заказаног за 20. јун 1937. у атријуму Спонзе био је :
1. Духовне пјесме Римски-Корсаков “Оче наш”– мјешовити хор; Бортњански “Јависја благодат Божија”– мјешовити хор; Мокрањац “Статија трећа” — мјешовити хор;
2. Свјетовне пјесме а) уметничке Милојевић “Муха и комарац” — мјешовити хор; Готовац “Понуда драгога” — мушки хор, тенор соло Анте Шољарић; Мокрањац “Козар” — мјешовити хор; б) народне пјесме Видошић “Двије пјесме из Мостара” а) Еј, бејтуране—алт соло Штефица Видошић уз пратњу мушког хора, б) Баћевићи, село мало — мјешовити хор; Одак “Рапсодија трећа” (Дорица плеше …) мјешовити хор; Хоровођа Тихомил Видошић. (22)

Управа „Слоге“ упутила је писмо од 18.10.1937. Управном одбору Српске православне општине у Дубровнику у којем је истакла : „Припомоћ „Слоги“ од цркве смањена са 1.500 на 1.000 динара. Дубровачко пјевачко друштво од свог оснутка прије 63 године уско је скопчано са црквом да се не може одвојити једно од другога“.(23)

Дубровачка национална друштва своја предавања приређивала су у просторијама Дубровачког Српског Пјевачког друштва „Слога“. У свечаној дворани „Слоге“ Матица српска је одржала предавања о Руђеру Бошковићу, Вуку Караџићу, Пушкину … . На дан 300–те обљетнице смрти Ђива Франа Гундулића 8 децембра 1938. приредила је свечану сједницу, на којој је проф. С. Бурина одржао предавање о Гундулићу. Др Хенрих Барић, одржао је 1937. предавање на тему „менталитет једног покољења“, у којем је изнио улогу предратне Српске народне странке на Приморју. (24)

Иницијативом Дубровачког Радничког Друштва и уредништва „Дубровника“ октобра 1937. одржан је помен Дубровчана на гробу Антуна Фабриса, поводом 33–годишњице његове смрти. Пред Домом Дубровачког Радничког Друштва окупила се поворка. Поворку је предводила Дубровачка грађанска музика иза које су ношена четири вјенца: „Дубровачког Радничког Друштва“, листа „Дубровник“, „Мјесног одбора Југословенске радикалне заједнице“ и „Националног Цавтата“. Иза вјенаца је ишао барјактар носећи заставу Дубровачког Радничког Друштва, а за барјаком све два и два, преко 300 грађана. Кад је поворка стигла на гробље, ту је већ чекало неколико стотина грађана. Дум Андро Мурат прекадио је гроб у коме је почивао Фабрис заједно са дум Иваном каноником Стојановићем. По свршеним молитвама дум Андро је истакао у свом говору да је Фабрис ишао нарочито за тим да се подигне, просвијетли и на пут истине поведе дубровачки радник. После овога Д.С.П.Д. „Слога“ отпјевала је Мокрањчев „Дњест свјат“. Следили су говори: Ива Шуберта, предсједника Дубровачког Радничког Друштва, Ника Враголова у име националног Цавтата, Божа Хопе у име листа „Дубровник“ и Руђера Вучетића који се захвалио у име родбине. После говора Д.С.П.Д. „Слога“ отпевала је „Вјечнаја памјат“. На крају музика је одсвирала посмртни марш. Након тога грађани су се поново сврстали у редове и у поворци предвођени музиком вратили у град. (25)

Иво Џоџо је био трећи официр на дубровачком теретном броду „Срђ”, који је 1937. у судару са шведским бродом „Хаг” потонуо у реку Шелду. Те ноћи је Џоџо лежао болестан али у моменту несреће и поред тога што је био болестан кренуо је да спасава другове. Из хладних валова Шелде спасао је 15 својих другова. То је платио након четири месеца животом. Тешко се разболео.пренесен је у дубровачку болницу а након два месеца у санаторијум Брестовац код Загреба, где је умро. Бродом „Куманово” посмртни остатци довезени су у Груж а одатле моторним чамцем у градску луку у пратњи 14 моторних чамаца који су формирали жалобну пратњу преко мора. Мртвачки сандук је постављен у дворани Сокола. Из градске луке кренула је тужна поворка пут српско-православног гробља на Бонинову. Пратња у којој су учествовала сва национална друштва и мноштво грађана, предвођених Дубровачком Грађанском Музиком, кренула је преко Плаце Краља Петра и Чингријине улице у цркву св. Благовештења, у којој је извршено опело, преко ког је одговарао хор Д.С.П.Д.”Слога”. Опростио се од покојника парох прота Б. Митровић. Пред црквом је у име „Слоге”, чији је вредан и агилан члан био Џоџо, одржао говор учитељ Душан Рајачић. Поворка је од цркве кренула на гробље на Бонинову. Ту се опростио у име О.Н.О. „Нове Југославије” капетан Папа, а у име помораца кап. Нико Бојанић. (26)

Д.С.П.Д. „Слога“ је сарађивала са певачким друштвима из Југославије. Била је у жупи „Иво Војновић“ Југословенског певачког савеза. „Слога“ са својим члановима и представницима и члановима осталих дубровачких националних друштава дочекала је „Гусле“ из Мостара. „Гусле“ су одржале концерт 20.5.1937. у атријуму Спонзе. На банкету је поздравио „Гусле“ судија Светозар Барбић, као претсједник пјевачке жупе „Иво Војновић“. (27)

Д.С.П.Д. „Слога“ је 1938. одржала хорски концерт у Спонзи. У листу „Дубровник” истакнуто је да је световни део програма био израз напора да се у једно коло здруже песме кршног Динарца са Тајчевичевим песмама из Старе Србије. У програму су биле две песме Славенског „Дедо и мечките” и „Ругалица”. Прва је песма кршева а друга славонских низина. У листу „Дубровник” истакнуто је : „солидном и добро фундирараном раду неуморних бораца за нашу народну пјесму и сљедствено томе и — за нашу националну културу.” (28)

Мјешовити хор Дубровачког српског пјевачког друштва „Слога“ отпутовао је 1938. у Мостар на прославу педесетогодишњице друштва „Гусле“ из Мостара. Путем су им се придружили пјевачка друштва из Котора, Херцегновога и Требиња. На прославу је дошло 11 српских пјевачких друштава. Поворка пјевачких друштава, на челу са соколском музиком и пјевачким друштвом „Јединство” из Котора била је одушевљено поздрављена од грађана Мостара. Положени су венци на гроб Шантића и Ћоровића. Одржана је свечана академија. У вече је био одржан концерт. Прву тачку концерта државну химну и последњу „Ој Словени” певали су заједнички сви пјевачи, њих око 600. (29)

На откривање споменика ,,Херојима за слободу“ у Требињу из Дубровника 1938. кренуло је око 500 људи. Сва национална друштва са својим заставама, па Општина и комплетна Дубровачка Грађанска Музика. (30)

Пригодом парастоса краљу Александру 9 октобра 1938. мјешовити хор „Слоге” под вођством Ива Пришлина извео је у православној цркви Христичево „Опијело”. Дело је било посвећено жртвама палим за Ослобођење и Уједињење. (31)

На Редовној главној скупштини 3 априла 1938. у Управни одбор Срп. Пјев. Друштва „Слога” изабрани су : председник др. Ђуро Орлић, I подпредседник Стијепо Мурати, II подпредседник Урош Бердовић, I секретар проф. Ђорђе Јордановић, II секретар Анка Кобасица, благајник Ристо Бркан, домаћин Благоје Самарџић, музички референт др. Владимир Бердовић, инспектор хора Душан Рајачић, архивар Благоје Вукичевић, одборници Бранко Хопе и Бруно Вернаца. Замјеници Смиљана Везић-Бердовић, Миленко Лазаревић, Нико Чорбић и Бранко Пејовић. У Надзорном одбору били су : Светозар Барбић, Кристо Доминковић и Душан Бабић. Замјеници били су Илија Зорић и Тодор Спаравало. (32)

Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога” прослављало је сваке године своју славу Светог Саву. План прославе објављен је 1939. у листу „Дубровник”. У цркви мешовити хор „Слоге” извео је литургију Чајковског. У друштвеним просторијама у присуству чланова и њихових породица, представника власти и корпорација сечен је славски колач уз кратак пригодни програм. Увече се одржавао свечани светосавски бал са концертом у просторијама хотела Империјала. Формиран је нарочити одбор дубровачке младости који се бринуо о успеху светосавске забаве. (33)

Национална друштва настојала су да зближе католике и православне заједничким радом у друштвима и заједничким прославама. Лист Срба католика „Дубровник” истицао је за прославу Светог Саве : „У Дубровнику је увијек био обичај да и православци и католици, нарочито омладина, прославе тај дан заједнички. И то је било под Аустријом, која је зна се са каквом „симпатијом” гледала на те манифестације; али их ипак није никад забрањивала. Од ослобођења, невјероватно али истинито, католичкој школској омладини забрањује се присуствовање прослави Св. Саве, која се осим црквеног дијела, састоји у предавању о Св. Сави у школи, и скромној вечерњој забави у друштвеним локалима.” (34)

На скупштини Дубровачког српског пјевачког друштва „Слога“ марта 1939. изабран је Управни одбор друштва и то: председник Рафо Марић, касациони судија у пензији; потпредседници Урош Берберовић и Стијепо Мурати; секретари Милан Бојанић и Бруно Вернаца; благајник Јефто Крцуновић; домаћин Благоје Самарџић; др. Владимир Бердовић, музички референт; Никола Милош, инспектор хора; архивар Бранко Пејовић; одборници Светозар Барбић и Бранко Хопе; У Надзорном одбору били су др. Ђуро Орлић, Кристо Доминковић и Илија Зорић. (35)

Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима свих оних које су сматрали противницима независне Хрватске.

У дворани „Слоге” прослављене су Материце. Хор „Мале Слоге”, ђаци основне школе, грађанске школе и гимназије, под дириговањем учитеља Д. Рајачића извели су забавни програм. Атракција била је четворогодишња беба Биљана Милишић, која је у кринолини са периком и лорњоном рецитовала песмицу о „маленој дами са кринолином”. Вредне чланице П. Д. „Књегиња Зорка” обуле су а и неке одјенули преко 90 сиромашне деце, међу којима и многе римокатоличке вере. (36)

Академско пјевачко друштво „Обилић” летовало је 1940. у Купарима. Иако је друштво имало само један део чланова на молбу Дубровчана приредило је јула 1940. концерт заједно са српским дубровачким пјевачким друштвом „Слога“ у атријуму Спонзе. Концерт је трајао један и по сат, а састојао се од десет тачака мјешовитих хорова од домаћих композитора, претежно од Мокрањца. Неколико тачака концерта извели су заједнички „Обилић” и „Слога”, а неколико само „Обилић”. Дириговао је Светолик Пашћан-Којанов. Бурни аплаузи многобројне публике били су награда пјевачима и диригенту. Послије концерта Дубровчани су приредили вечеру пјевачицама и пјевачима у башти хотела Империала. Вечера на којој је било 140 лица прошла је у врло интимном братском расположењу. (37)

Упркос прогонима у Бановини Хрватској Савјет дубровачких културних и националних установа (Дубровачка Грађанска музика, Дубровачко Радничко друштво, Д.С.П.Д.„Слога”, Матица Српска, Народна Одбрана, О.Н.О.„Нова Југославија”, Пододбор друштва Књегиња Зорка и Соколско Друштво) прославио је годишњицу ослобођења свог града 13 новембар 1940. (38)

За Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ сликар Атанасије Поповић насликао је икону св. Саве. Приликом прославе уласка српске ослободилачке војске у Дубровник 13. новембра 1940. на свечаном благодарењу у храму св. Благовештења, благословио је икону прота Митровић, а пјевачки хор „Слоге“ отпјевао је химну св.Саве. “ (39)

Д.С.П.Д. „Слога” је 1941. прославила своју славу Светог Саву, а домаћин славе био је претсједник „Слоге” Рафо Марић, касациони судија у пензији. Учитељ Душан Рајачић одржао је краћи говор о св. Сави и значају дана прославе. Четворо деце рецитовало је пригодне песме. Прво је мала Траживук рецитовала пјесму Рикарда Каталинића о св. Сави. Рецитовали су мала и мали Никитин, а последња Биљана Миличић која је рецитовала Растко од Илића. Увече је у хотелу Империал приређена академија са игранком. Присуствовао је изасланик краља, покровитеља друштва „Слоге“. На академији је певао мешовити хор „Слоге“ кога је извежбао хоровођа др. Влатко Бердовић. Наступао је челиста Кох и сопран Дора Тројановић. У листу „Дубровник” написан је коментар о прослави : „Сама игранка пружала је незаборавну слику, елитне забаве, која је у својој отмености публике и одговарајућег држања само добар знак, да наше српске забаве још одржавају и чувају стари дух дубровачке отмености и складности.” (40)

Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ угашено је 1947, а наставило је деловати као дубровачка подружница српског културног друштва Просвјета која је у Дубровнику деловала до 80 година 20 века. Имовина „Слоге” секвестирана је у корист српског културног друштва “Просвјета” (Бр. 5978/46 Одјел унутрашњих послова при Обласном извршном одбору Далмације у Сплиту). Др. Владимир Бердовић је до 1941. водио „Слогу“, а од 1943. до смрти 1980. водио је хор. Од 1924. био је стални члан Дубровачке филфармоније. После Другог светског рата водио је хор православне цркве св. Благовештенија, који је често изводио његове композиције. Од оснивања Дубровачких летњих игара дао знатан допринос њеном развоју а од 1954. до 1963. био је уредник њиховог музичког програма. У некадашњим просторијама друштва „Слога“ у „Салоча од зрцала” ради дубровачка Народна књижница. (41)

Пре „Слоге” постојало је Српско пјевачко друштво. Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“ основано је 1874. у Дубровнику. Окупљало је Србе католичке и православне вере. Као и остала национална друштва настојала је да зближи католике и православне заједничким радом у друштву и заједничким прославама. Дубровачко пјевачко друштво је од свог оснивања уско повезано са православном црквом. Хор је око 50 пута годишње певао у православној цркви. Хор је на почетку био мушки хор а од 1925 мешовити. Црквеноопштински савјет подстакао је „Слогу“ да оснује дечји хор у цркви. Приликом важнијих културних манифестација сарађивала је са хоровима црквеним, „Дубравом” и Дубровачком филхармонијом у оквиру Дубровачке глазбене матице. „Слога“ је сарађивала и са певачким друштвима из Југославије. Д.С.П.Д. “Слога” је следећи своју националну мисију наступало изван Дубровника. Посетило је Требиње, Мостар, Цавтат, … . Друштво је приредило у првој половини октобра 1936. турнеју по Југославији. Посетили су Сарајево, Опленац и Београд. Сарађивало је са осталим националним друштвима у Дубровнику. Радило је у репрезентативној дворани на другом спрату у палати Гучетић (Стари театар) у улици Од пуча. „Слога“ је угашена 1947, а имовина секвестирана у корист српског културног друштва “Просвјете” која је у Дубровнику деловала до 80 година 20 века. Д.С.П.Д. “Слога” је најдуже успело да опстане од свих српских друштава у Дубровнику.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
1. Софија Божић, „Срби у Хрватској 1918-1929“, стр. 309, 310, Београд, 2008; „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр.276;
2. Ирена Арсић, „Јовица Перовић (1873-1942) дубровачки публициста”, Ниш, 2014, стр.126-129;
3. „Забава”, „Дубровник”, у Дубровнику 28 фебруара 1904, бр. 9, стр. 3;
4. Раде Вукомановић, „Дубровник”, „Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику”, Загреб 1971, стр. 99;
5. „Помен Фабрису“, „Слога“, Дубровник, 20. Октобра 1924, бр. 20, стр. 2;
6. „Свечаност „Слоге”, „Дубровачки лист”, Дубровник, 12 јуна 1926, бр. 20, стр. 4;
7. Иво Перић, „Из претхисторије дубровачких љетних игара”, „Дубровник-часопис за културу”, Дубровник, бр. 5-6/1989, стр. 241, 244;
8. Софија Божић, „Срби у Хрватској 1918-1929“, Београд, 2008, стр. 309, 310; „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 331, 335, 336;
9. Раде Вукомановић, „Дубровник”, „Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику”, Загреб 1971, стр. 99;
10. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12; Раде Вукомановић, „Дубровник”, „Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику”, Загреб 1971, стр. 99;
11. „Дубровачко српско пјевачко друштво „Слога“, „Ђирилометодски вјесник”, Загреб, мај 1933, бр. 4, стр. 31;
12. „Десети конгрес Југослов. Пјев. Савеза”, „Ђирилометодски вјесник”, Загреб, септембар 1934, бр. 9, стр. 91;
13. Милорад Вукановић, „Из историје Српске православне цркве у Дубровнику општество српске православне цркве од 1929. до 1946. у Дубровнику“, „Братство“ XV Друштво „Свети Сава“, Београд 2011, стр. 95; ,,Духовни комеморативни концерат Слоге”, ,,Дубрава”, бр. 19, Дубровник, 17 студеног 1934 године, стр. 3; ,,Културни живот Дубровника”, ,,Дубрава”, бр. 22, Дубровник о св. Влаху 1935, стр. 12;
14. „Жупе и друштва”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1935 год. бр. 2/3, стр. 24;
15. „Кроника“, „Соколски Гласник“, Љубљана, Видовдан 1934, бр. 27, стр. 8;
16. „Духовни концерат”, „Дубрава”, Дубровник, 15 ожујка 1935, бр. 25, стр. 1; „Проглас националних друштава.”, „Народна Свијест”, Дубровник, 13 Ожујка 1935, бр. 10, стр. 3;
17. „ Први концерт дјечјег збора С. П. Д. „Слоге“ у Дубровнику“, „Ђирилометодски вјесник”, Загреб, Јуни, јули, август 1935 , бр. 6, 7 и 8, стр.79 ;
18. „Из Ј.П. Савеза”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јануар/фебруар 1936 год, бр. 1/2, стр. 16;
19. „Концерт „Слоге“ у Дубровнику“, „Ђирилометодски вјесник”, Загреб, Јуни, јули, август 1936, бр. 6, 7, 8, стр. 98;
20. „Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 338, 339;
21. „Др. Стефи Рачић”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр. 2, 3;
22. „Програм концерта”, „Дубровник”, Дубровник, 19 Јуни 1937, бр.21, стр. 3;
23. Милорад Вукановић, „Из историје Српске православне цркве у Дубровнику општество српске православне цркве од 1929. до 1946. у Дубровнику“, „Братство“ XV Друштво „Свети Сава“, Београд 2011, стр. 95;
24. „Предавање у „Слози” професора београдског универзитета, Др. Хенрика Барића, Дубровчанина”,, „Дубровник”, Дубровник, 13 Новембар 1937, бр.42, стр. 1,2,3; „Вуково вече“, „Дубровник“, Дубровник, 18. децембар 1937, бр. 47,стр. 4;
25. „Дубровчани на гробу пок. Антуна Фабриса“, „Дубровник”, Дубровник, 23. октобар 1937, бр. 39, стр. 1;
26. „Иво Џоџо”, „Дубровник”, Дубровник, 30 априла 1938, бр. 17, стр. 4;
27. „Српско пјев. Друштво „Гусле“ из Мостара у Дубровнику“, „Дубровник”, Дубровник, 26. јуна 1937, бр.22, стр.3;
28. Х. „Концерат срп. пјев. друштва „Слога”, „Дубровник”, Дубровник, 2 јула 1938, бр. 26, стр.3,4;
29. „Свечаност у Мостару”, „Слога у Мостару”, „Дубровник”, Дубровник, 2 јула 1938, бр. 26, стр.2, 3;
30. Излетник, ,,Славље у Требињу“, ,,Дубровчани на прослави у Требињу“, „Дубровник“, Дубровник, 17 септембра 1938, бр. 37, стр. 2, 4;
31. „Гласовито Христићево „Опијело”, „Дубровник”, Дубровник, 8 октобра 1938, бр. 40, стр. 4;
32. „Редовна главна скупштина 3 априла 1938”, „Дубровник”, Дубровник, 9 априла 1938, бр. 14, стр. 4;
33. „Светосавска забава”, „Дубровник”, Дубровник, 21 јануара 1939, бр.3, стр.3,4;
34. „Доље са предрасудама”, „Дубровник”, Дубровник, 30 децембра 1939, бр. 52, стр. 1;
35. „Нова управа “Слоге”, „Дубровник”, Дубровник, 11 марта 1939, бр. 10, стр.4;
36. „Прослава Материца”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 4 јануар 1940, бр. 1, стр.4;
37. „Акад. Пјев. Друштво „Обилић”, „Дубровник”, Дубровник, 20 јула 1940, бр. 28, стр.4; „Вокални концерат у Спонзи”, „Дубровник”, Дубровник, 27 јула 1940, бр. 29, стр.4;
38. „Кроз град и предграђе”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 16.новембра 1940, бр.45, стр.3 – 4;
39. „Икона св. Саве”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 30 новембра 1940, бр. 47, стр. 4;
40. „Прослава св. Саве”, „Дубровник”, Котор-Дубровник, 1 фебруар 1941, бр 5, стр. 4;
41. Култура Срба у Дубровнику 1790-2010”, Београд-Дубровник, 2012, стр. 203, 204, 276, 336; Раде Вукомановић, „Дубровник”, „Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику”, Загреб 1971, стр. 99;