СРБИ У ДУБРОВНИКУ: 150 година од доласка првих Ћоровића у град испод Срђа
-
Породица Ћоровић спада у групу породица досељених у Дубровник после Херцеговачког устанка 1875. године.
У Дубровник су се те године доселиле две породице Ћоровића (у даљем сродству) из села Крушевице крај Љубиња.
Утемељивач дубровачког огранка једне од њих био је Ђуро Јовов Ћоровић (Крушевица, 1843–Дубровник, 1917), који је са супругом Христином (Ристом) рођ. Поповић имао петоро деце,три сина и две кћерке (још два сина и кћерка умрли су у дечјем узрасту). Сва тројица његових синова били су активни чланови православне заједнице и сами су покренули послове у граду који су њихови родитељи изабрали за нови дом.
То је посебно важило за другог сина Митра, који је завршио посластичарски занат и пред Први светски рат отворио своју посластичарницу у улици недалеко од Страдуна. Његов надалеко познати сладоледи једна од првих сода-вода у Дубровнику били су годинама препознатљиви заштитни знак његовог заната.
Најмлађи син Марко (Дубровник, 1895–1943) био је дрводеља и имао је своју радионицу и трговину.
Од његових шесторо деце најпознатији је протојереј–ставрофор Арсеније (Сенко) Ћоровић (Дубровник, 1930–Требиње, 2000). Завршивши бриге, по благослову надлежног архијереја повремено испомагао дубровачку парохију.
Утемељитељ друге дубровачке породице Ћоровић био је Христифор (Ристо) Илијин Ћоровић (Крушевица, 1845–Дубровник,1917), који је са својом супругом Станом рођ. Попара имао три сина: Стојана, Вука и Данила, а још двојица синова умрла су у дечјем узрасту.
Из ове породице потиче професор Вук Ћоровић, предавач у средњим школама, активни члан Српског певачког друштва „Слога” и Матице српске и неизоставни део дубровачке културне сцене у периоду између два светска рата.
Иван Виђен
Из каталога Култура Срба у Дубровнику 1790 – 2010