• Соколи су били изложени нападима ХСС и франковаца у Савској и Приморској бановини.

У Осијеку је одржан састанак соколских радника на селу у просторијама жупе Осијек. Према извештајима соколских радника на селу истакнуто је да рад у већини јединица на селу скоро застао, а узрок су биле нездраве прилике на терену. О тим нездравим приликама писали су у листу „Соколски гласник“ : „У неким местима соколски радници изложени су и тешким претњама, а соколски домови су нападани и оштећивани. У другим пак јединицама осујећен је рад премештајем соколских раденика.” (1) У листу „Соколски гласник“ објављена је вест о смрти Николе Љубановића, члана соколске чете Крај : „Одгојен је у часним соколским идеалима истине и поштења, … кад је требао да сведочи о једном догађају, којему је случајно присуствовао, није хтео од тих начела одступити и зато је данас мртав. Пред самим судом у Биограду…, убоден је издајничким ножем, тако да и поред највећег заузимања старешине др. Баришића, није могао да се спасе. Био је пун полета и својим радом је уздржавао целу чету у Крају. Његовом смрћу ми губимо једног од најбољих сарадника, “. (2)

Да би показала да соколе сви ти напади нису заплашили Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је  IX слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” истакао је извештавајући о слету : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва”. (3)

После завршеног слета дошло је до појединачних инцидената и до напада на соколе при повратку кућама. Лист „Око соколово“ донео је у чланку о слету слику повређеног старешине Јазбеца. Соколска жупа Београд упутила је  помоћ од 1.000 динара за пострадале соколе  на слету. (4)

После Споразума 1939. и стварања Бановине Хрватске напади су појачани јер је ХСС користила власт да прогони соколе, а Заштита да их напада на улицама. У Хвару су 7 априла 1940. били нападнути начелник соколског друштва Д. Штамбук, његов заменик Н. Вучетић и тајник друштва З. Ковачевић од велике групе чланова Хрватске заштите. Напад је био изведен усред дана, са шакама и револверима. Штамбук је био теже повређен. Кад се појавио жандармеријски поручник чланови Заштите су и њега инсултирали. Све је пријављено среском начелнику, али против нападача није ништа предузето. Они су претили и даље, а њихов старешина је викао да ће  „од сада почети бацати бомбе и клати све што им је на путу.” (5)

Соколи су избацивани из државних и општинских служби, радње чији су власници били чланови сокола бојкотоване су, … (6)

Бановина  Хрватска распустила је Соколску жупу Шибеник. Низ соколских жупа и јединица упутио је Савезу Сокола резолуцију и писма, због распуштања жупе Шибеник и конфискације имања свих њених јединица. Тражили су да Савез Сокола предузме мере, да се неправда исправи. (7)

Жупе Савеза Сокола у Далмацији су постала средиште за окупљање свих који су били за Југославију. У марту 1941. Соколско друштво у Сплиту бројало је преко 4.000 чланова. (8)

У чланку Марка Саблића „Соколство међу Србима у бановини Хрватској”,  у календару „Србобрану”  истакнуто је о соколству да „У данашњим надасве тешким приликама, општој духовној пометености, оно је она светла сунчева зрака која се пробија кроз тмасте облаке и навештава велике и лепше дане.” (9)

После проглашења НДХ усташе су хапсиле присталице Југославије од Сушака до Дубровника. Планове усташа онемогућила је италијанска војска. Део присталица Југославије пришао је партизанима. У Сплиту је основан Демократски блок свих демократских група и странака чији је покретач био Нико Бартуловић. Представници ХСС паралисали су сваку одлучнију акцију блока. Зато је у новембру 1942. створена организација Југословенски револуционарни покрет. Уз ове групе старијих формирала се група младих, највећих делом студената и радника, који су пришли ЈВуО на Книнском сектору. Млади борци из Шибеника и околних места формирали су Одред Војводе Бирчанина, а онда Сплитско-Шибеничку бригаду, која је имала 200 бораца и учествовалау свим борбама. Командовао је мајор Марин Студе. Дали су и три команданта бригада : Иву Јанкова, команданта Врличке бригаде, Иву Мараса команданта Скрадинске бригаде и Иву Геричића, команданта Мосећке бригаде. На Сушаку су створени организација ЈУ-РЕ-ПО и оружане јединице покрета, које су биле под командом Личко-кордунашког одсека ЈВуО. Преко листа Хрватски револуционар и Славенски југ, које су ширили и по Истри, покрет је проповедао мисао повезаности Срба и Хрвата, жигосао усташке злочине и позивао народ да буде спреман за борбу. На острву Крку је била снажна организација. У Александровцу приступило је 120 лица, трговаца, занатлија, рибара и сељака. У Врбнику 60, у граду Крку 25, у Малинскох 10, … . Од тих учествовало је у борби ЈВуО 115 бораца, од којих је велики број погинуо у борбама са партизанима. Погинуо је Крешимир Вранић, убијен је Тоне Шусте, Силвио Мицулинић. Убијен је свештеник Јерко Гршковић. Страдали су у партизанском препаду на Лошињ и после предаје Никола Марачић, Валентин Марачић, Петар Мичетић Жиц, Орлић Никола -Ладић, Иван Орлић, Антон Жиц, Никола Орлић, М.Иван. Станко Шимунов Жиц, Антун Мичетић Жиц, Антон Дунизерић Жиц, Ђуро Накарада, Петар Жиц, Фрањо Жиц, Фрањо Брусић, Никола Жиц, Гајетан Жиц, Иван Карабајић, Јусто Орлић, Владимир Жиц, Клеменс Брусић, Луцијан Бон, Владе Жиц, Осип Карабајић, Петар Карабајић, Антон Полонијо, Мартин Полонијо, Божо Михаиловић, Петар Тринајстић, још 17 других. На путу са Лошиња убијен је Миливој Жиц.У исто време ухваћени су и после мучења стрељани Николета Јурина, трговац и старешина Соколског друштва са братом студентом. Са њим заједно убијени су др Станић, др Краљић, др Гулин и студент Никола Лузина. У 1945. убијени су Фрањо Орлић, Иван Орлић, … Филка Жиц. Они који су преживели у Аргентини су ушли у Соколско друштво у Буенос Ајресу. (10)

Соколи су били изложени нападима ХСС и франковаца. Упркос прогонима соколска организација није клонула него  је окупила оне који су били спремни да се боре за Југославију. После стварања НДХ усташе су кренуле у хапшења својих противника. То је спречила италијанска војска. Присталице Југославије су се поделиле и једни су пришли партизанима а други ЈвуО. Партизани су настојали да спрече по сваку цену повезивањејединица  ЈВуО са Енглезима и спрече савезнички десант. Зато су били немилосрдни.

Саша Недељковић
члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. „Састанак соколских раденика на селу”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 7;

2. „Трагична смрт узорног сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 5;

3. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;

4. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;

5. „Насиља „Хрв. Заштите” над соколством”, „Соколски Гласник”, Београд, 19 април 1940, бр. 16, стр. 2;

6. „Допринос приморских Хрвата”, Приредили Вељко Ђ. Ђурић и Миличко Мијовић, „Илустрована историја четничког покрета”, Земун Београд 1993, стр. 259;

7. „Соколство за браћу у Шибенику”, „Соколски Гласник”, Београд, 27 септембар 1940, бр. 39, стр. 1;

8. „Допринос приморских Хрвата”, Приредили Вељко Ђ. Ђурић и Миличко Мијовић, „Илустрована историја четничког покрета”, Земун Београд 1993, стр. 259;

9. Марко Саблић, „Соколство међу Србима у бановини Хрватској”,„Србобран српски народни календар и читанка за годину 1941”, Издало „Српско огњиште “ у Загребу 1941, стр. 101;

10. „Допринос приморских Хрвата”, Приредили Вељко Ђ. Ђурић и Миличко Мијовић, „Илустрована историја четничког покрета”, Земун Београд 1993, стр. 259;