Хрватска још не признаје пашке жртве
-
Званични Загреб и даље глув на све позиве да обележи место злогласних усташких логора на Пагу
Битка да Хрватска призна да се на Пагу у време НДХ десио масовни злочин над Србима и достојно обележи место на коме се налазио злогласни логор Слана и даље не престаје. Ових дана навршило се 74 године од затварања логора, али нова хрватска власт са председницом Колиндом Грабар Китаровић на челу није показала намеру, баш као ни њихови претходници, да из пијетета према осам хиљада убијених људи (међу којима је било много жена и деце), постави обележје на том делу острва. Тачније, да обнови спомен-плочу која је већ три пута уништавана.
Представници Удружења „Јадовно 1941” др Душан Басташић и Борис Беговић још пре пет месеци су послали отворено писмо хрватској председници тражећи да Хрватска, снагом правне државе, обезбеди да спомен-плоча трајно остане на оном месту и у оном облику у коме је постављена давне 1975. године. Такође су затражили да Република Хрватска обезбеди уређење спомен-подручја „Слана“, како би се свима који желе да га посете олакшао приступ, укључујући и изградњу мањег пристаништа у ували Слана, како и предвиђа Просторни план уређења Града Новаље. Затражили су и да Хрватска на месту логора „Слана“ постави прикладан споменик Србима и Јеврејима, жртвама овог логора.
Захваљујући члановима овог удружења, на платоу изнад увале Слана 20. јуна ове године је подигнут спомен-крст и први пут служен помен жртвама побијеним у пашком камењару и утопљеним у мору око Пашких врата.
Логор Слана био је један од првих и најзлогласнијих усташких логора. Само у току једне ноћи, између 14. и 15 августа 1941. године, уочи празника Велике Госпе, која се иначе слави на острву Пагу, заклано је више од осам стотина људи. Највећи број жртава убијен је у мору и због тога је у спомен-подручје укључено и сто метара акваторијума око рта Слана. На Пагу су те 1941. године постојала три логора – Слано за Србе, логор за Јевреје и логор Метајна у коме су били смештени жене и деца. У време затварања ових логора у њима је остало још око две стотине људи који су бродовима транспортовани у Карлобаг, а одатле у Госпић. Они које усташе нису успеле да побију у Госпићу транспортовани су преко Јастребарског у Јасеновац, и то су били први Јасеновачки логораши.