• 16. Херцеговачко сијело у Вршцу, посвећено стогодишњици колонизације херцеговачких добровољаца, које је благословио владика банатски Никанор, биће упамћено по томе што је први пут завичајном скупу присуствовао херцеговачки кнез Родољуб Драшковић

Након четири године, пред више од 300 људи, у Вршцу је одржано 16. херцеговачко сијело у организацији удружења “Херцеговина” које већ готово пуне двије деценије предводи Божидар Пашајлић.

Дуга пауза, али и чињеница да се завичајни скуп одржава у велелепном историјском здању винарије “Хелвеција 1880” изазвала је огромно интересовање, па су карте биле распродате много раније.

ВЛАДИКА НИКАНОР: Код нас Херцеговаца увијек се има о чему причати

Завичајни скуп благословио је владика банатски Никанор који је у својој бесједи подсјетио да је Вршац један од оних градова у који су дошли многи са простора Херцеговине, Црне Горе, Далмације и других српских крајева. Он је посебно поздравио организаторе скупа и истакао улогу Родољуба Драшковића који је својим залагањем препородио Вршац, али и многе друге дијелове Србије и Републике Српске.

– Желим да ову вече проведете у радости, пјесми, игри и причи. Познато је да се код нас Херцеговаца увијек има о нечем говорити. О самој Херцеговини и Херцеговцима никад се не може довољно рећи. Херцеговци свједоче о себи, својим прецима, гробовима, дајући тако свима на знање како се чува српска историја. Бог вас благословио, а Свети Василије увијек пратио у својим молитвама. Амин, Боже дај!

ПАШАЈЛИЋ: Херцеговци су се прије сто година доселили у Вршац

Предсједник удружења Божидар Пашајлић је поздравио госте који су за ову прилику дошли из Бањалуке, Суботице, Новог Сада, Зрењанина, Београда, Панчева, Невесиња, Ковина, Сечња, Клека…

Подсјетио је да је ова година посебно значајна за Херцеговце у Вршцу, јер се навршава тачно 100 година од досељавања херцеговачких добровољаца у овај дио Баната.

– Наше удружење основано је 2004. године са надом, циљем и идејом да окупља све добре људе који воле Херцеговину. Циљ је да његујемо традицију, обичаје, вјеру и све оно што су нам ђедови оставили у аманет. Поштујемо наше комшије и поносни смо што средина у којој бораве припадници 23 нације функционише складно. Трудимо се да љубав према завичају пренесемо на млађе генерације и да их учимо да буду честити, поштени и добри људи. Ако то не успијемо нисмо се имали рашта ни рађати – поручио је Пашајлић.

Он је изразио велику захвалност Родољубу Драшковићу на помоћи коју пружа удружењу, а није заборавио да помене ни остале пријатеље удружења Жељка Влаховића, Влада Дангубића, Влада Милићевића, Влада Шапина…

ЦИЦВАРА МАЈКЕ АНЂЕ

ЈЕДНА ЈЕ МАЈКА: Анђа и Божидар Пашајлић

Херцеговачко сијело у Вршцу је специфично, јер је на менију обавезан завичајни специјалитет – цицвара.
Као и претходних година њу је и овога пута спремила Анђа Пашајлић (86), мајка предсједника удружења Божидара Пашајлића.

Чланови изворне групе Ерцеговина из Сечња захвалницу су предали Родољубовом сину Видаку

Окосницу програма чинили су чланови удружења “Ерцеговина” из Сечња који су захвалницом исказали поштовање према Родољубу Драшковићу као највећем ктитору недавно отворене “Херцеговачке куће – Ђедовина” у Сечњу.

Ову прилику искористио је и здравичар Вукојица Сандић да Драшковићу дарује гусле.

РОДОЉУБ ДРАШКОВИЋ: Мене Бог прати, испунио сам мајчин завјет!

Примајући поклоне Родољуб Драшковић, (који одлуком општина Источне Херцеговине од 2019. године носи титулу Кнеза Херцеговине) је истакао да је веома поносан на своје раднике.

– Данас у мом систему ради 3.750 Херцеговаца. Ријеч је о добрим стручњацима и радницима високог морала. Давно сам успоставио мостове између два завичаја, заправо, то је учинила моја мајка (Дара), а ја прихватио обавезу. Данас не знам коме више припадам – да ли овој банатској равници, овим виноградима, и народу који ме је слиједио више од три деценије. Вршац је због тога, својевремено, био најразвијенија општина у Србији. Кад сам се помјерио према Горњем Милановцу, онда је та општина заузела престо. Мене Бог прати! У Херцеговину сам отишао по завјету своје мајке да не дозволим да нестану наши коријени. Зна се моје дјело у Херцеговини. Људи добро памте какво је било Требиње у које сам дошао, а какво је оно данас. Сад сам се поново вратио, јер не желим да Херцеговци буду мањина у Војводини. Желим да помогнем развоју привреде, не само Вршца, него и читаве Војводине. Не знам политички да говорим, али политичарима знам да одговорим и то сам радио свој цијели радни вијек. Вјерујем да ће ми Бог дати да подижем задужбине и помогнем народу Војводине, тамо гдје ме буду позвали да градимо нове фабрике, на којима ће живјети младост. Ово је дивно вече, али се надам да ће бити још јубилеја на којима ћемо славити наше успјехе и гдје ћемо бити усмјерени у будућност, а не у садашњост и прошлост. Добро знате каква је садашњост, али надајмо се бољим временима. Мислим да наше православље и српски народ то и заслужује.

НОВИ ЖИВОТ НАЈВЕЋЕ ВИНАРИЈЕ АУСТРОУГАРСКОГ ЦАРСТВА

Prev

1of8

Next

Родољуб Драшковић је започео реконструкцију објекта “Хелвеција 1880” прије четири године чиме је некад највећа винарија у аустроугарском царству започела нови живот. Први власник подрума, чији је капацитет био милион литара, био је Швајцарац Бернард Штаубе, да би га 1900. године преузео вински трговац Ернест Фирц који шест година касније уграђује бетонске танкове – прве такве у Европи.

АВДАЛОВИЋ: Херцеговина је била и остала непресушни извор Српства 

Током програма поздраве из Херцеговине пренио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Као гост који је путујући осам сати аутомобилом прошао највише километара да би присуствовао овој вечери запитао се како је изгледао и колико је трајао пут херцеговачких добровољаца прије сто година.

– Многи су тај пут платили животом и требало је пуно напора, година и деценија како би се опоравили и постали значајни и препознатљиви људи Вршца, Баната и Војводине. Упркос бројним миграцијама Херцеговина се не може раселити, иако и данашња младост одлази на универзитете у велике градове или животне изазове проналази у страним земљама. Херцеговина је била и остала непресушни извор српског народа, српске културе, српске умјетности, српске мудрости.

ЛИНТА: Прекодрински Срби дају пун допринос развоју мајке Србије 

Народни посланик Миодраг Линта рекао је да један од најважнијих државних и националних задатака треба да буде стално јачање културног и духовног јединста српског народа. Он је поручио да треба да чувамо српски језик и ћирилицу, да се окупљамо око наше Српске православне цркве, његујемо културу сјећања и породичне вриједности.

– Треба да се боримо за истину и стално указујемно да Срби никад нису били агресорски и геноцидни народ. Херцеговци, Крајишници и други прекодрински Срби дали су и дају огроман допринос друштвеном, економском, културном, спортском и сваком другом развоју наше мајке Србије и вјерујем да ће тако бити и у будућности.

ДОМАЋИН ОД АУТОРИТЕТА

Софија Стефановски, менаџер винске куће „Хелвеција 1880“ и Божидар Пашајлић

Удружење Херцеговина из Вршца, послије новосадског, представља најстарије удружење Срба Херцеговаца у АП Војводина. Корона је прекинула континуиран низ херцеговачких сијела под Вршачким брегом, али је увијек спадало у ред најпосјећенијих. Кључни разлог је домаћин Божидар Пашајлић који се током вечери потруди да сваком госту подари дужну пажњу.

Марко Милошевић је казивао стихове Божидара Глоговца „Рађајте Српкиње мајке“.

У програму је поред изворне групе “Ерцеговина” из Сечња учествовао и творац легендарне “Аудиције” Жељко Нинчић, етно пјевачица Марија Сандић, као и музичка група из Сечња.

Уприличена је и богата томбола, а најсрећнији су као награде добили уживање у спа-центру Хелвеција, продужени викенд у Требињу и десетодневно љетовање у Грчкој.

Текст и фото: Трифко Ћоровић