• У организацији СПКД „Просвјета“ – одбор у Љубињу, у четвртак 1. септембра 2022. године, са почетком од 19 часова, у народној библиотеци „др Љубо Михић“ др Немања Девић одржаће историјски час.

Немања Девић, истраживач-сарадник у Институту за савремену историју, докторирао је изучавајући историју српског народа у Другом свјетском рату. Објавио је више од 20 научних радова у којима је уложио огроман труд у борби против историјских фалсификата и наметнутих наратива.

У склопу предавања Девић ће промовисати и неке од својих књига.

• Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945

Девић је приредио књигу у којој су описана сјећања Александра М. Милошевића који је био устанички вођа у Шумадији и „сведок првог чина на позорници грађанског рата; командант корпуса ЈВуО, повјерљиви сарадник Драже Михаиловића и посљедњи свједок слома његове војске на Зеленгори 1945. године. Невољни изгнаник из отаџбине и канадски емигрант, физички радник и једно од првих пера српске емиграције.

• Босанска голгота – Слом снага ЈВуО у Босни 1945. године

Књига је плод истраживања Немање Девића и његовог колеге Бојана Димитријевића:
“ Под притиском партизанских и совјетских снага, јединице ЈВуО из Србије повукле су се током касне јесени те године на подручје Босне, у нестварном очекивању искрцавања Савезника. Убрзо, њима су се прикључиле и снаге ЈВуО из Црне Горе, које су пратиле хиљаде цивилних избеглица бежећи пред партизанском револуционарном правдом. После низа искушења и безизлазних ситуација на подручју Босне, обе групације ЈВуО су страдале: црногорска, делом на Лијевча пољу, а делом у Словенији после предаје Британцима код Блајбурга (Плиберка), а српска у врлетима Зеленгоре. Партизани су извршили масовну ликвидацију остатака обе групе, и то после формалног завршетка Другог светског рата у другој половини маја 1945. године, тако смештајући те масовне злочине у епилог вишеструког грађанског рата у окупираној Краљевини Југославији 1941−1945.“

• За партију и Тита – Партизански покрет у Србији 1941-1944

Мада је о партизанском покрету у Србији до данас је написано скоро 10.000 стручних и мемоарско-публицистичких радова, многа питања из овог периода остала су без одговора, што је био изазов за Девића да на ову тему напише докторску дисертацију.
Књига доноси одговоре на питања: Какав је био састав партизанских одреда 1941. и којим идејама су били вођени људи који су им приступали? У каквом су односу биле ослободилачка борба и револуција на почетку устанка и која је од тих идеја била доминантна у војнополитичкој пракси КПЈ? Који је биланс грађанског рата 1941. и колико је жртава изазвао до краја окупације? Који је обим револуционарног терора у Србији 1941- 1944? Како су се партизани одржали на терену после пада „Ужичке републике“ и може ли се говорити о континуитету њиховог деловања у Србији? Шта знамо данас о народним херојима, личностима по којима су у социјалистичкој Југославији називани градови, а и сада се зову установе и улице у сваком граду?

• ОЗНА: документи о политичкој репресији у Србији 1944–1946

Књига је поткована доказима који недвосмислено указују на стравичне димензије државне репресије за вријеме комунизма. Аутори Немања Девић и Срђан Цветковић су детаљно прегледали све доступне архиве у Србији. Међу огомном количином несређене и тек недавно декласификоване грађе мукотрпним радом су проналазили документа са званичним наредбама за стријељање потпуно недужних људи. Ознаши су убијали и затварали све оне који би могли бити претња комунистичком режиму. У бројним српским градовима и варошима, ратни господари живота и смрти устремили су се на свештенике, трговце, привреднике и грађанско друштво у цјелини. Од посљедица дјеловања ОЗНА-е Србија се још увек није опоравила.

Улаз је слободан. Добро дошли!