Од земаљске Херцеговине, у бескрајни океан вјечности отргнуо се писац Мирослав Тохољ. Његово ,,Звоно за Тројицу“ одјекнуло је у српској књижевности силним тоном херцеговачке лексике, а сада нека у његовој Херцеговини одјекне звоно за Тохоља, великог господина хумског, ратног министра у Влади Републике Српске и писца чије ћемо књиге, сасвим извјесно, дуго и поново читати.

снимак екрана ТВ ХРАМ

У неколико наредних фрагмената читајмо како је писао Мирослав Тохољ :

,,Хумска крајина је десна рука српскога народа, и ту руку ето чупају из тела његова, да и у осталом телу не буде више живота.“

,,Какво ли то небеско звоно, труба, рог, шапат, и из које ли је то небеске келијице оглашен час када ће једна квргава сељачка мотка, једна гурава сабља, пушка острагуша или револвер, сурвати у провалију големо и моћно царство? “

,,Мравље ће племе, према налогу спиралне нити општих и појединачних гена назначених именом својега кнеза и цара, да се стврдне у клупко, у покорицу тог клупка у смртни загрљај спрегнуће се најживљи и најрешенији изабраници рода, и срж заједнице, преко њихове жртве, досегнуће жуђени циљ.“

,,Србија је вечита хумска утопија.“

„Нема камена а да није ‚крвав‘, нема поља ако није ‚бојно‘, нема борбе да није ‚јуначка‘, па ни, разуме се, оружја да није ‚свијетло‘. Свака појава истрајава онолико колико је погоне набоји њене историјске важности; реч вреди онолико колико вреде историјски атрибути којима се огрнула.“

Раде Црногорац

Погледајте сличне вести:

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.