У једном тексту који је „Слободна Херцеговина” недавно објавила, написао сам како је „филозофија током своје дуге историје небројено пута била проглашавана непотребном, непримјенљивом, превазиђеном, мртвом. Онолико пута колико су је опозиционо орјентисани појединци и епохе „сахранили”, она је исто толико пута, прије или касније, васкрсла у свом сјају своје раскошне нужности, којом је тријумфално демантовала најгрлатије скептике и протагонисте осамостаљених научних дисциплина, оних који су се испилили под њеним свеобухватним крилом. Оспоравана због своје апстрактности и „јаловог теоризма”, увијек је изнова морала доказивати своју дјелатност и могућност примјене у пракси, која је кроз политички усмјерену активност обликовала друштва и државе, мијењајући на тај начин, како друштвена уређења, тако и нас саме.”

Из перспективе свршеног студента филозофије могу да кажем да ми је филозофија, као Наука о науци, она из чијег су се пелцера развиле све остале научне дисциплине, отворила небројене видике и задовољила све моје афинитете према историји, умјетности и религији, према Знању. Учинила ме је одговорнијим, смјелијим и, вјерујем, бољим човјеком. Пружила ми једно драгоцјено интелектуално и духовно задовољство.

Иако се у доброј мјери могу сложити са Русоом да популаризација филозофије и ширење научног знања није добро за саму науку у цјелини, јер се она тиме дегенерише у јавно мњење, дужност ми је, да у ове смутне дане, будућим студентима скренем пажњу на сву благодат бављења филозофијом и подијелим са њима нека лична искуства и сам доживљај студијског програма Катедре за Филозофију, на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Вријеме у којем живимо просто вапи за филозофима.

Не желећи да се упуштам у било какво ближе одређивање филозофије у општем смислу, желио бих да вам предочим неке најмаркантније одлике филозофије из визуре садашњости, њен значај и задатке које поставља пред нас, и, прије свега, корист коју нам бављење филозофијом доноси – корист која, руку на срце, често остаје у сфери духовног, али која човјеку 21. вијека, ујармљеног у бразди сопствених достигнућа, постаје све неопходнија.

Наиме, филозофија доприноси цјеловитом развоју наше личности и оспособљава човјека за изградњу сопственог мишљења. Она подстиче духовну самосталност и оријентацију у савременом свијету, отвореност за друга становишта. Помаже нам при промишљању и повезивању различитих искустава, (историје, политике, економије, технике, културе, етике, умјетности, религије). Самим тим филозофија је у стању да задовољи најразличитија интересовања. Њен значај огледа се баш у томе што је она увијек промишљање цјелине, док су посебне науке ограничене само на одређену врсту појава које испитују.

Даље, корист коју филозофија доноси састоји се и у томе што она задовољава потребу људског ума да стално и увијек изнова критички испитује и преиспитује стварност. Другим ријечима, она подстиче и развија критичко мишљење и просуђивање о темељним питањима свијета, природе и човјековог сазнања и дјеловања, што нас данас-сутра чини веома пожељним фактором у активном политичком животу и озбиљном новинарству.

Такође, филозофија развија способност за отклањање предрасуда и усмјерава према толерантном и рационално-аргументованом дијалогу. Она, дакле, има изражено образовну димензију и подстиче нас на врлину. Учи нас умјерености и одмјерености, одговорности према себи и другима, према језику, култури, природи, свијету. Филозофија увијек подразумијева одређену интелектуалну зрелост, то јест отвореност и критичност у мишљењу, као и дијалогичност у комуникацији. Она нас усмјерава на битно, на пут самоспознаје и проналаска унутрашњег мира.

Треба имати на уму и да је умјетност саставни дио филозофије живота. Поезија, књижевност, музика и архитектура су медијуми кроз које се филозофија изражава и њихове вриједности носи у себи кроз све вијекове.

Свакако да ће једно од важнијих питања будућих студената бити и „Гдје можемо да се запослимо када завршимо студиј филозофије?” Наиме, са звањем дипломираног професора филозофије можете радити као:

• Наставник Демократије и људских права у основним школама
• Професор Филозофије, Логике, Демократије и људских права, Културе религија и Етике у средњој школи
• Службеник на пословима управе у јавним и културним установама, институцијама локалне самоуправе и државним органима, као и другим установама из подручја образовања, медија, културе и невладиног сектора

Оно што посебно желим да нагласим јесте професионалан и надасве пријатељски однос професора и асистената наше Катедре са самим студентима. Назвао бих срећом то што филозофију и још пар круцијалних студијских програма на нашем Факултету, као што су Српски језик и Историја, не уписује огроман број студента, тако да се са њима може остварити један приснији контакт, пратити њихов интелектуални напредак, стимулисати таленат за одређену област. Овдје сигурно нећете бити само „број индекса”, него ћете имати име и презиме, бићете уважавани као личност, а труд, рад и знање свакако ће бити адекватно награђени.

Стога бих, на крају, из горе наведених разлога, срдачно позвао све будуће бруцоше да од наредне академске године постану члан наше филозофске заједнице. То ће, сигуран сам, као и у мом случају, бити ваш најбољи избор. Добро нам дошли!

Огњен Кандић