Нигдје у овом “модерном добу” нисмо тако посрнули и погубили се као у одабиру животних критеријума по којима се водимо у нашим животима. Онима који се сада запиташе шта су то животни критеријуми, рећи ћу да су то критеријуми који данас живот значе! И биће довољно само такво објашњење. Не знам који су ваши, али ево неких од мојих којима сам повинован, којима тежим и које прижељкујем.
Цијеним сложну и бројну породицу без обзира на имовински статус те породице. Пред Богом и собом, они су богатији од многих богатих…
Цијеним сваког вриједног човјека и његов здрав успјех. Нарочито оног чији успјех није отуђен или наслијеђен.
Цијеним сваког човјека који вјеру и Бога у себи гаји. Не мора да значи да такав човјек у себи има више вриједности у односу на неког атеисту, али свакако, код мене има благу предност при доношењу моралних квалификација код људи…
Цијеним људе који редовно посте и одлазе у цркву.
Цијеним тачност, прецизност и уредност код људи. Све троје представљају драгоцјено оруђе при грађењу човјека у човјеку.
Цијеним пажњу и разумијевање према средовјечним и старијим особама. Да ме неко упита коју бих предложио као једанаесту божју заповијест – била би та! Уз подразумијевано присуство гријеха за кршење те заповијести.
Цијеним љубав и дубоко развијену свијест према свом народу, својој вјери и држави, па која год она била. Исто тако, разочаран, осуђујем апсолутну равнодушност према тим стварима. Као што осуђујем и све оно што може потпасти под групу екстремног национализма.
Цијеним давање, одрицање и хуману црту сваке личности. Тај бих предмет, да могу, увео у основне школе као обавезан. У односу на некога, свако има више него што му треба. Мислим да то треба да се осјећа, учи и подстиче у млађим данима. Исто тако, све више презирем себичност, подређивање свега и свачега својој задњици.
Цијеним искреност. Иако је ње некако све мање међу нама. Сви је ми, неко мање, неко више, крњимо из овог или оног разлога.
Цијеним вјерне жене. Не смијем да кажем, а ни да помислим да је и њих данас све мање. Без сазнања о њиховом даљем постојању, мало би шта за мене имало даљег смисла у тим мушко-женским односима.
Цијеним лијепо васпитану дјецу и њихове родитеље. Ту већ, нажалост, хоћу и смијем да помислим да је све мање и једних, а самим тим и ових других.
Цијеним дјецу која несебично и до плавог неба воле, поштују и пазе своје родитеље под њихове старе или старије дане.
Цијеним љепоту сваке жене која је, уз благослов Бога, од мајке, а не неке игле или скалпела, рођена!
Цијеним људе који гаје топла или бар нека топлија осјећања према животињама.
Цијеним људе који воле, поштују и чувају природу и све што има везе са њом. Који се друже са њом као са најбољим пријатељом. Оне који је никада, па ни једном пластичном чачкалицом никада повриједити неће.
Цијеним људе који воде примјетну и планирану бригу о свом здрављу. А, и лијеп су примјер онима који би то хтјели, али још увијек не стижу да то раде како треба.
