• Предсједник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, чије је сједиште у Новом Саду, Божо Миловић, мјесец и по дана по преузимању дужности нашао се у улози домаћина традиционалног дочека Православне Нове године у Новом Саду.

Овај рођени Гачанин се након завршеног Медицинског факултета доказао и као успјешан пословни човјек. Наиме, већ десетак година на простору Балкана заступа њемачку фармацеутску компанију Феникс. У разговору за Слободну Херцеговину Миловић истиче да је веома задовољан великим одзивом за прославу Крсне славе Удружења.

– Капацитет сале је 500 мјеста, а вечерас имамо више од 510 људи који су дошли да са нама подјеле радост празника Светог Василија Великог. Интересовање је било велико, па нисмо били у могућности да удовољимо молбама још педесетак људи  да присуствују скупу, зато што није било довољно карата. Оно што нас посебно чини срећним јесте да више од половине присутних чине млади људи.

У ком правцу ће ићи рад Удружења у наредном периоду?
– Чињеница је да је наше Удружење основано 1991. године са великом жељом да помогне Херцеговини у рату. У том периоду удружење је дало велики допринос и удахнуло ентузијазам међу наше људе. По завршетку рата удружење је помагало обнову Херцеговине, а послије неколико година нашло се у нејасној позицији.

На шта конкретно мислите?
-Херцеговина се консолидовала, а удружење се нашло пред новим изазовима у којима је требало пробудити нове мотиве за рад и унијети енергију која би дала континуиране резултате.

Каква је садашња ситуација у Удружењу?
– Подмладили смо удружење,а у новом извршном одбору имамо четири професора са факултета, неколико доктора наука, привредника… Прву ствар коју радимо јесте промена унутрашње организације удружења гдје се формирају комисије које обухватају од 10 до 20 чланова које формирају људи из области културе, здравства, просвјете, привреде и информисања. Планирамо да направимо мрежу у чијем раду ће да учествује више од 100 људи, а не да сав терет рада Удружења подноси Извршни одбор који броји 15 чланова.

Да ли ће већи број оперативаца подићи мотивацију чланства?
– Завичајна удружења функционишу на великим идејама. Наша идеја је да ово удружење редефинишемо у смислу да се бави само собом и простором на коме живимо, чувајући традицију и добре односе са херцеговачким општинама. Желим посебно да се захвалим херцеговачким општинама које су послале своје представнике на прославу наше славе. Са тим општинама ће се и у наредном периоду развијати односи, али не само на културном пољу, већ и на привредном, здравственом и просвјетном.

Колико могу наши људи у дијаспори да помогну завичај?
– Херцеговини није потребна помоћ, него здрава привредна сарадња кроз коју би могли да улажемо у Херцеговину. По мом мишљењу Херцеговини су најпотребније фабрике које би запослиле већи број жена.

Зашто баш жена?
– Требају нам фабрике у коју је свако од нас спреман да остави ћерке да у њој раде. У Херцеговини је посебно изражен велики проблем исељавања женског становништва. То ствара и велики број нежења, а профит из Херцеговине одлази на друга мјеста. Жеља је да организацијом кроз привреду инвестирамо у Херцеговину и то баш у мање фабрике које ће запошљавати женско становништво.

Саво Мучибабић, Божо Миловић и мостарски парох Радивој Круљ

Српску Нову годину са Херцеговцима је дочекао и градоначелник Новог Сада, а видљиво је присуство великог броја представника братских херцеговачких удружења.
– Захваљујем зато што су се сви одазвали. Желим да нагласим да је градоначелник Новог Сада са нама дочекао Српску Нову годину и обећао озбиљну подршку раду Удружења. Наша је жеља да сва удружења која постоје, заједно са нашим које се сматра кровним, крену у истом правцу. Наше је Удружење озбиљно организовано. Имамо свој простор и запосленог и налазимо снаге да све те трошкове подносимо, а истовремено инвестирамо у разне акције

Имате ли неку нову акцију у плану?
– Веома смо поносни на чињеницу да породица Дунђерски потиче из Херцеговине. Желимо да направимо велику академију уз учешће респектабилних имена и представимо лик и дјело Лазара Дунђерског који није носио пушку, али се итекако борио и оставио дубок траг у културном и привредном животу Војводине.

Шта бисте поручили читаоцима портала Слободна Херцеговина?
– Без имало куртоазије, желим искрено да похвалим рад портала „Слободна Херцеговина“. Веома је важно да су наши људи тачно информисани. Желим да у будућности успоставимо још бољу сарадњу, а свим читаоцима портала желим да честитам Нову годину и пожелим пуно среће, здравља и успјеха. Удружење је ту да помогне у оној мјери колико може.

Трифко Ћоровић