СВЕТИ СЕРГИЈЕ И ВАКХ: Стари Срби су по њима назвали своју највећу и најјачу тврђаву – скадарску Розафу
-
Ако би се данас два водећа генерала, у Генералштабу НАТО-савеза, одважила па одбила сагласност за окупаторско-злочиначке планове овог војно-политичког пакта и његову поробљивачку идеологију, сигурно је да не би били похваљени за различитост мишљења, нити би то било прихваћено за „идеолошки плурализам“ од лажног духа савремене демократије.
Вријеме пролази, али нека правила никада.
Управо су ово учинила двојица племића на двору римског цара Максимијана. Одбили су да прогоне хришћане, изјаснивши се сљедбеницима њихове мисли. Одмах су били изложени процесу суђења, приморани су на најстрашнија понижења и муке. Једна од највећих поруга у старо-римском свијету била је да се кажњеници обуку у женску одјећу и спроводе градом на поругу свјетини.
Тако су „женски накинђурени“, са ружом на уснама и разним скарадним украсима, шетани и ови племићи док их је маса исмијавала, кезећи се и сеирећи. Послије најстрашнијих мучења убијени су; Вакх је растрзан и здробљен, а Сергије посјечен. И данас се на православним иконама ови мученици представљају са алкама око врата, симболима поруге којој су били изложени.
Са признавањем слободе Хришћанству и прихватањем истог за државну вјероисповјест Царевине, ову двојицу свједока пред Христом прославиће један Србин. Управда из Призрена (тадашње римске Приздријане), поријеклом српског рода, а упамћен по латинском преводу свог српског имена, цар Јустинијан (јустиција-правда), прославиће Светог Сергија и Вакха и саградиће им велелепни храм у престоном Константинопољу.
Срби су слиједећи цара Управду искрено прихватили ове свеце градећи им најљепше храмове и славећи их као своје заштитнике.
Нарочито су српско Приморје и Зета славили ове свете племиће.
Од Драча до Задра пронио се њихов славски помен који опстаје и до данас, како у топонимима и храмовима тако и у живом предању и Крсној слави.
У српском престоном граду Скадру, загробна црква српских владара Војислављевића, на ријеци Бојани, била је посвећена Светом Сергију и Вакху, а скадарска тврђава названа је по граду Сергијевог мучеништва, Розафи у Сирији, тадашњој Антиохији.
И данас Шиптари у Скадру ову твђаву зову Розафа, иако не знају зашто.
Планину изнад Дубровника Срби су назвали у част Светог Сергија, Срђ, а у херцеговачком залеђу Дубровника и данас српске породице славе Срђевдан. Једна од најстаријих српских црква у Зети и Приморју посвећена Светом Сергију и Вакху је она на Подима изнад Херцег Новог.
Данас су прослављени Свети Сергије и Вакх, не заборавимо да су их стари Срби уздигли на олтар и њима у част назвали своју највећу и најјачу тврђаву, скадарску Розафу.
И вриједило је, исто колико би и данас било вриједно да се два генерала супроставе злочиначком савезу.
Аутор: ГОРАН ЛУЧИЋ
Pingback: СВЕТИ СЕРГИЈЕ И ВАКХ: Стари Срби су по њима назвали своју највећу и најјачу тврђаву – скадарску Розафу