Слободна Херцеговина » Горан Комар: Ћирилички натпис на Хладиоским брдима код Устипраче (Ново Горажде, Република Српска)

Др Горан Ж. Комар

Средњовјековно гробље у опсегу села Хладила лежи на превоју ка средњовјековном граду великашког-владарског рода Косача Самобору (у дубровачким документима град се помиње у 14. вијеку). Село се савило из десну обалу Дрине. Гробље је поменуто у литератури (Нада Милетић, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, том 3, 128). Интересантно је да су увиди заслужног истраживача стећака Шефика Бешлагића у овом крају дефицијентни. У предјелима око Устипраче, добијани и од трећих лица (Šefik Bešlagić, Stećci, kataloško-topografski pregled, Sarajevo, 1971, 289, 290). Уколико је археолог Нада Милетић долазила на гробље на Хладилима, тада јој је натпис промакао. Том приликом, гробље је описано као касносредњовјековно, састављено од плоча, сандука и саркофага. Стање гробља данас свједочи опсежне девастације у току последњег рата у Босни и Херцеговини, када су бројни његови споменици помјерени, изокренути и употребљени за грудобране. Терени непосредно око платоа са гробљем су минирани. Усљед опсежних помјерања, нарочито у источном и средишњем дијелу гробља, нисам успио у прегледавању свих споменика, али немам утисак да је овдје присутан споменик типа саркофага (сљемењака, прим. аутор). У овом старом гробљу сусрећемо се углавном са плочама, међу којима се, финоћом израде издваја једна дебља плоча-сандук на источном ободу гробља. Назив локалитета је Мраморје на Хладиоским брдима. Мраморје лежи 500 м сјеверно од Самобора Са ове тачке јасно је види висока оштећена кула старог града која штрчи над кањоном Јањине (сл. 1).

Слика 1. Позиција Мраморја уцртана на мапи знаком Крста

Амбијент, положај уз кањон, чак микрорељеф, снажно подсјећа на средњовјековна гробља која леже под градовима и управним средиштима рода Косача. На пр.: гробље са спомеником Петка Крстјанина који помиње Вишњи Јерусалим у Заграђу код Соко града у Пиви, гробља у подножју Борача Павловића на територији Рогатице, гробље у опсегу села Љусићи на територији Калиновика итд. Сва поменута гробља, као и многа друга, чувају барем по један ћирилички натпис средњег вијека. Такав је случај и са гробљем Мраморје у Хладиоским брдима.

Натпис лежи на плочи димензија: 1,82 х 0,73 х 0,32-0,34 м, на источном крају споменика, уклесан у три реда (сл. 2). Слова су величине: 4-9,5 цм. Споменик је орјентисан углавном правцем исток-запад. Плоча са натписом лежи на крајњем западном ободу платоа у смјеру гребена Гостун.

Слика 2. Споменик са натписом

Натпис је доста необичне садржине – не започиње ријечима: А СЕ ЛЕЖИ. Његов састављач је обраћа одређеној личности, и то, извјесно – мајци.

На почетку натписа у горњем лијевом углу плоче, јасно се види да је започет симболичком инвокацијом у облику Крста. Први ред натписа је сасвим лако ријешити и он гласи: МОЈА МАЈКО. Слово јат уклесано је у облику Крста, онако како се виђа у средњовјековним записима Босне и Хума и других области. Ова појава, међутим, ријетка је у натписима (у одређеним ситуацијама, виђао сам у натписима Љубиња 15. вијека, овај словни знак који представља слово Ж). Утисак аутора је и да је клесар овог натписа у међуред, у склопу глагола „послеђена“ унио једно неправилно орјентисано, у нормалном поретку изостављено, слово Е (сл. 3). Ваља скренути пажњу на слово А у натпису које нема потпуно изведену омчу трбуха, већ само тачкасто назначену (виђамо у неким натписима 14-15. вијека у Дабру и другдје). Значајно за датирање натписа је и слово М (два пута у првом реду) са пробојем једне линије у доњи међупростор (Гордана Томовић, Морфологија ћирилских натписа на Балкану, Београд, 1974, 21; Горан Комар, Средњовјековни крстови и натписи љубињског подручја, Херцег Нови, 2015, 111).

Слика 3. Меканом кредом маркиран натпис у Хладилима

Разматрана је могућност: Моја мајко! Послеђена милошћу.

На тај начин могуће је разумјети поруку: Моја мајко! Испраћена Божијом милошћу. МОЈА МАЈКО, ПОСЛЕЂЕНА МИЛОШТО. Ако га пренесемо на савремени српски, онда испада овако: Моја мајко, испраћена милошто (а може и „милости“). Синовљев опроштај од мајке. Све друге опције које су разматране у разговорима са двоје научника, стручњака за ћириличке рукописе средњег вијека, подразумјевале су препознавање у слову Ћ слова Ж. Мени се предложена варијанта читања овог натписа чини прихватљивијом.