26. ЈУЛ 1817. ГОДИНЕ: Два вијека од страмне издаје и убиства српског вожда Ђорђија Петровића
-
Освитало је. Била је још дубока тмина, али се зора дугим корацима пробијала кроз густе крошње Радовања.
Љетња свјежина са цвркутом славуја ширила се благим пропланцима и честарним луговима у којима је некад логоровао и деспот Стефан Лазаревић. Радовањски Луг је био једно од српских краљевских ловишта.
Вожд се раније пробудио. Освитао је 26. јул 1817.
Строгим, одсјечним гласом, иако му није заповједио, довикну Науму да му донесе крчаг воде, да се умије.
Тек што се момак одмакао од колибе, колико петнаест корака, сјевну оштрица кратке сјекире иза плота и засјече груди тополског и свесрпског Књаза.
Пљусну крв из прсију које ни куршуми турски ни јатагани потурчењачки не могаше исјећи.
Ђорђије хтједе нешто викнути, али му очи запеше у крошње.
Мало даље одјекну кубура и Наум се скотрља у поток.
✥✥✥
26. јула навршила су се два вијека од срамне издаје и убиства српског Вожда , названог Црни од Турака који га се плашише као црног џехенема (пакла).
Убијен је по наредби књаза Милоша Обреновића.
Злочин су испланирали и извршили, Карађорђев кум Вујица Вулићевић и Никола Новаковић.
Вујица је скончао у потпуној биједи, одбачен и презрен од српског народа.
И по женској и по мушкој линији лоза му се угасила. Како каже наш народ, стигло га је од Бога ископање.
Никола Новаковић је полудио и утопио се у ријеци. Син му је млад умро, а кћерка полудила. Послато му је од Бога смакнуће памети и благослова.
Каиновски гријех убиства Оца Србије до данас је на рукама српског народа, још неокајан – српски гријех братоубиства и издаје својих владара почеће да се окајава када српска неслога постане слога, а Србин Србину највећа светиња.
Горан Лучић