Мјештани села Власаче, двадесетак километара удаљеног од Требиња, организовали су синоћ, по четврти пут заредом, сеоско сијело под називом „Сачувајмо обичај – сачувајмо завичај“.
Парохијски дом код цркве Петковице, како је зову мјештани Требињских брда, и овај пут је био претијесан да прими све заинтересоване, заљубљенике у завичај али и народну пјесму и игру који су дошли из цијеле Херцеговине.
Сјевероисточно од села, а крај пута који води за Љубиње, налази се црква Свете Петке – Параскеве, у народу позната као Петковица. Изграђена је у средњовјековном гробљу. Налази се на око 711 мнв. Црква је неколико пута рушена и обнављана, а зна се да потиче из турског времена, јер ју је 1857. године регистровао руски научник Александар Гиљфердинг, приликом пропутовања кроз Херцеговину.
Црква је више пута обнављана. Године 1994. цркву је освештао владика Атанасије Јевтић. Црква је добијала значајне поклоне од приложника, и то већином имућнијих мјештана и исељеника. Тако је 1924. године Јоле Драшковић поклонио звоно.
Двадесетак до тридесет метара од западног зида гробља налази се Парохијски дом. Изградњу овог дома су помогли Епархија захумско–херцеговачка и приморска и Општина Требиње, као и поједини донатори и мјештани села Власача. Градња дома је почела 2007, а завршена 2010. године.
У Власачама више не живи нико, али двадесетак мјештана је у селу свакога викенда, обрађују земљу одржавају куће, његују православну духовност и традицију, о чему је посвједочио и мјесни парох, отац Никола Јанковић.„Доброчинство и заједништво су и заповести божије, због чега је ово саборовање пре свега доброчинство према своме идентитету хришћанском, јер су чували и своју малу цркву Петковицу кроз многа тешка времена, када су многи Срби били отуђени од вере и од цркве, јер су имали живу веру и љубав у срцу које су предали новим нараштајима“, казао је отац Никола, благословивши овај сабор.Поздравне ријечи су упутили Перо Вуковић у име организатора, те Миленко Кукурић предсједник Друштва српских домаћина за Херцеговину.„С обзиром на то да никада нисмо заборавили православну духовност, ни традицију предака, одлучили смо да, ако нам то пође за руком, постанемо предводници у организовању оваквих сеоских манифестација. Свјесни смо да на овај начин нећемо вратити омладину на село, али нам је жеља да их подстакнемо да пјевају нашу народну пјесму – гангу, да не забораве наше херцеговачко коло – пролету, да свирају гусле, фрулу“, рекао је Перо Вуковић, предсједник Организационог одбора ове манифестације.Поздрављајући окупљене мјештане али и бројне посјетиоце из Требиња и осталих источнохерцеговачких општина градоначелник Требиња Лука Петровић је указао на важност окупљања мјештана на оваквим дружењима.
„Немамо будућности ако не мислимо о прошлости и неопходно је да сачувамо и завичај и обичај“, рекао је градоначелник Требиња и изразио наду да ће пут до Власача до наредног сијела бити у потпуности асфалтиран.
У пригодном програму су учествовале мушке и женске пјевачке групе и гуслари из цијеле Херцеговине – из Невесиња, Гацка, Љубиња, Билеће, Требиња, пјесници и мали рецитатори.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
