Мајка Јову у ружи родила,
ружица га на лист дочекала,
бела вила у свилу повила,
а пчелица медом задојила,
ластавица крилом покривала,-
нек` је румен к`о ружа румена,
нек`је бео као бела вила,
нек` је радан к`о пчела малена,
нек је хитар као ластавица!

Српска народна пјесма

Прва ријеч коју дијете научи препознавати док га инстинкт гони да пронађе мајчино млијеко; то прво гласовно шушкање и њежно звучно миловање, тај трептај изнад капи људске свијести, наше духовно и физичко биће доживотно памти као свој најпрвљи идентитет – на српском личносност.
То је матерњи језик – језик који се довијека говори узором мајке.

Српски језик – језик наше мајке и наше земље.

* 21. фебруар – Међународни дан матерњег језика.
1999.г. УНЕСКО је овај дан означио као свјетски важан за његовање и поштовање језичког богатства и његовог извора – језика мајке.