Божић у породици мостарског пароха Радивоја Круља: Дом испуњен љубављу и радошћу
-
У домовима православних породица широм свијета данас се слави долазак најрадоснијег празника Божића, којим се 7. јануара према јулијанском календару обиљежава ново раздобље и рођење Исуса Христа.
„Уз поштовање старих традиционалних обичаја, љубав и радост су најважнија обиљежја Божића“, казао је мостарски парох Радивоје Круљ, који је у Бадњој ноћи са супругом Наташом и шесторо дјеце у своме породичном дому радо угостио екипу Агенције Анадолија.
Да је уистину атмосфера у породичном дому Круља посебна, увјерили смо се при самом уласку у њихов стан, гдје нас је дочекала музичка арија божићних пјесама.
Традиционални божићни угођај
Традиционално божићно стабло, како смо сазнали током угодног дружења, украшавали су сви чланови породице, а такође су радили сви скупа и на изради реплике бетлехемске пећине са бршљаном и сламом која симболизује мјесто Христовог рођења. Породичну трпезу супруга Наташа, као и сваке године, спремила је на посебан начин.
„Печено јагње је обвезно, као и божићна погача уз мноштво колача”, казала је.
У припреми традиционалних јела с Наташом редовно учествују и њезине кћерке, којима жели пренијети традицију, али редовно се на породичну трпезу доноси и неки нови специјалитет, који одушеви цијелу породицу.
Такође је унесен и симболички бадњак, премда не онако како је то бивало у стара времена, јер у њиховом породичном дому нема огњишта да би се према традицији запалио.
Круљ истиче како се обичаји због модернистичког доба живота не могу примјењивати као у доба предака од којих су наслијеђени.
„Ми смо посвећене гранчице унијели у стан симболично. Но, због савременог начина живота, нисмо их у могућности запалити према старим обичајима“, казао је Круљ те се присјетио свога дјетињства и паљења бадњака на огњишту својих дједова, о чему редовно прича својој дјеци.
Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.
„У сеоској атмосфери и породичној кући доста је интимнија ситуација у односу на модернистички начин живљења у становима, али сви ти обичаји, сва та традиција је у служби самог тог догађаја – рођења Божјег и доласка Сина Божјег на земљу, самог Исуса Христа, јер Бог постаје човјек да би сваки човјек могао постати Бог по благодати и да би се могао уподобити тим енергијама божјим и добити вјечни живот. Није то нека пролазна радост, него радост доласка и очовјечења Бога и самог побожења нас људи, а то је вјечна радост. Зато је и све оно што чинимо у нашим породицама и нашим домовима везано за тај долазак Сина Божјега на земљу“, истиче Круљ.
Како наглашава, Божић је породични празник, када се укућани окупљају и истински славе.
Са припремама за прославу Христовог рођења су започели три недјеље прије самог Божића. Кроз духове припреме и молитву су у свим данима уживали, а најдражи обичај сачуван у њиховом дому је недјељно везивање некога од чланова породице, које симболизује нераскидиву љубав.
„Треће недјеље пред Божић је празник свих мајки и тај празник се зове ‘материце’, тада дјеца и мужеви вежу мајке и симболичким неким конопцем који симболизује нераскидиву везу љубави. Ту се мајке неким пригодним поклончићима разрјешују – дају дарове. Друга недјеља пред Божић је недјеља која је посвећена свој дјеци, гдје родитељи вежу дјецу тим свезама љубави, а дјеца се опет разрјешују неким добрим гестама, пјесмицама, цртежима и поклончићима према својим родитељима. Посљедња недјеља пред сам Божић је недјеља очева, када мајке и дјеца вежу очеве тим свезама љубави, а очеви се опет развезују дајући љубав, али и неке видљиве знаке пажње, јер сама пажња је друго име за љубав“, појаснио је Круљ.
Центар свега, каже мостарски парох, је одлазак на божићну литургију гдје се сви причешћују, односно узимају само тијело и крв Христову. Послије одлазе својим домовима и дочекују најдражег госта, а најдражи гост је, како тврди, сам Исус Христ, који опет у виду неког драгог човјека који се зове полазник, долази у дом, честита Божић, након чега се посипа пшеницом за успјешну годину и бива дариван. Потом сједа за божићну трпезу и честита свима.
Значај слављења Божића
„Сви обичаји који су у сагласности са празником су добри обичаји и добра традиција, али када обичај постане сврха, а није у сагласности са суштином празника него је у судару с њим, онда губи свој смисао“, каже Круљ.
Зато не треба туговати за огњиштем којег нема нити за паљењем бадњака, али ни пропустити одлазак у манастир и на тај начин славити.
„Битно је да суштински разумијемо поруку празника да се у сагласности са том поруком тако и понашамо и да то пренесемо свој дјеци и да им ту љубав Божју усадимо у срце. Хоће ли они ложити бадњаке, то није толико ни важно. Битно је шта њихово срце осјећа за сваког човјека. Ако их научимо да у сваком човјеку виде новорођеног Христа онда је наша мисија као родитеља успјела. Ако их то не научимо и ако они, не дај Боже, мрзе некога зато што се овако или онако зове, а да ложе бадњаке и све обичаје поштују, онда је бесмислен начин слављења Божића“, закључио је Круљ.
Уз честитку ‘Мир Божји – Христос се роди’, поручио је свим вјерницима како је у овом времену егзодуса и народа и злоупотребе религије и ратова она анђеоска пјесма “слава Богу на висини, а на Земљи мир међу људима и добра воља” најпотребнија.
Текст и фото: Агенција Анадолија