30 ГОДИНА ОД МИТРОВДАНСКЕ БИТКЕ: У Београду одржан помен херојима палим за слободу српске Херцеговине (ФОТО)

  • Поводом сјећања на велики јубилеј – 30 година од прве Митровданске битке јутрос је у цркви Светог Саве на Врачару, у организацији Удружења Невесињаца у Београду, одржан помен за борце Невесињске бригаде и других јединица Војске Републике Српске, који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату. Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Предраг Продић.

Домаћин и предсједник ИО Удружења Невесињаца у Београду пуковник Зоран Јањић, иначе некадашњи начелник штаба славне Невесињке бригаде, је истакао да се српски народ Босни и Херцеговини изборио за опстанак и слободу и да најмање што се данас може учинити јесте присјећање на најзначајније догађаје који су се у том времену одвијали.

– На првом мјесту то су људи који су дали своје животе за слободу наше отаџбине – Републике Српске. У спомен соби у Невесињу исписана су имена 476 бораца, који су били припадници Невесињске, Друге лаке бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске, који су дали своје животе, понајвише на ратишту између Невесиња и Мостара – рекао је Јањић.

Он је подсјетио да је више од 23.000 бораца дало живот за слободу Републике Српске, а међу њима је било више од 2.000 бораца Херцеговачког корпуса.

– Митровдан је најбољи повод да служимо овај помен, што годинама и радимо. Митровданске битке које су вођене ’92 и ’94 године  спадају у ред најславнијих бојева које је водила српска војска. У тим биткама погинула су 63 борца – у првој је погинуло 42, у другој 21, то су огромне жртве којих треба да се сјећамо – рекао је Јањић.

Он је додао да се осим жртава треба присјетити преживјелих учесника који су дали највише што су могли у тим борбама, а имали су срећу да преживе.

Јањић се на присуству овом помену захвалио саборцима, као и члановима породица преминулих бораца.

Помену су, између осталих, присуствовали пуковник Зоран Пурковић, од августа 1994. командант Невесињске бригаде, пуковник Здравко Самарџић, начелник штаба Невесињске бригаде,  пуковник Зоран Пејановић, командант 1. батаљона Невесињске бригаде, пуковник Никола Гузина, командант 5. батаљона Невесињске бригаде, поручник Драгољуб Голијанин, командир артиљеријске батерије у Невесињској бригади, капетан Томо Врећа, командир минобацачке батерије у Невесињској бригади, др Трифко Брењо, начелник санитетске службе Невесињске бригаде…

На помену су били и синови покојног мајора Тихомира Јањића, команданта 4. батаљона Невесињске бригаде, син и супруга погинулог борца Невесињске бригаде Данила Говедарице, син и супруга преминулог пуковника Миленка Лаловића Заврате, команданта 3. батаљона Невесињске бригаде и бројни пријатељи и поштоваоци хероја Митровданских битака.

Парастосу је, између осталих, присуствовао Душан Козић, некадашњи предсједник Владе Републике Српске и Миодраг Линта, народни посланик у Скупштини Србије, представници херцеговачких удружења пуковник Спасоје Ђого (Удружење Калиновичана), Радојка Боро (Удружење Требињаца „Јован Дучић“), Срђан Чомић (Удружење Билећана) и многи други.

 

Т. Ћоровић
Фото: Миле Шапић

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: 30 ГОДИНА ОД МИТРОВДАНСКЕ БИТКЕ: У Београду одржан помен херојима палим за слободу српске Херцеговине

  2. Никола Reply

    ” ВИЛЕ ЋЕ СЕ ГРАБИТ У ВЈЕКОВЕ ДА ВАМ ВЈЕНАЦ ДОСТАЈАН ОПЛЕТУ“ (ЊЕГОШ).
    Слава погинулим херојима мојој браћи,друговима,пријатељи,кошијама,познаницима
    и мојим ђацима који падоше жертвам њих 476 на Невесињско-Мостарском ратишту
    храбро погинуше и положише своје животе на олтар отаџбине.
    ВЈЕЧНА СЛАВА ПОГИНУЛИМ ХЕРОЈИМА И ВЕЛИКО ХВАЛА !
    ХЕРОЈИ ! ВАША ДЈЕЛА СУ БЕСМРТНИТНА !
    БИШИНА ПЛАНИНА
    Ој бишински тврди кланци ту пуцају робски ланци.
    Еј да ми је у Бишини на Ћетној пољани виђет букву,
    ђе је харамбаша Перо Тунгуз испало прву устаничу
    слободарски Невесињску пушку.
    То је прва устаничка пушка која пуче угласиту Невесињском пољу.
    То је прва пушка и прва побједа за слободу напаћеном српском роду.
    Ту је турка сила своје царство изгубила. Турци знају Срби памте,
    а Хрвати и Бошњаци знају зате.
    Све од тешких и крвавих дана па све до Митровдана деведесет друге.

Оставите одговор на Никола Одустани од одговора