Veče Dučićeve poezije u Beogradu: Ako postoji negde svetosavski prostor – to je Hercegovina!

Veče Dučićeve poezije u Beogradu: Ako postoji negde svetosavski prostor – to je Hercegovina!

  • U noći za pamćenje posvećenoj liku i delu Jovana Dučića pod nazivom “Zašto tako noćas šume jablanovi”, u organizaciji Udruženja Trebinjaca “Jovan Dučić” u Beogradu, pred prepunom salom Kulturnog centra Čukarica, govorili su velikani srpske poezije: Milosav Tešić, Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo

IMG_2829-e1414659378701

Tekst: Trifko Ćorović
Foto: Slobodna Hercegovina

– Da je nekim čudom sada u ovoj dvorani duh Jovana Dučića mislim da bi se radovao i veselio ovom poezijom koju smo čuli od njegovih naslednika, rekao je organizator ovog skupa Žarko J. Ratković, burno pozdravljen aplauzom na kraju književne večeri posvećene Jovanu Dučiću.

Predsednik Udruženja „Jovan Dučić” u Beogradu je, zaista, imao puno razloga za zadovoljstvo. Sala Kulturnog centra Opštine Čukarica je bila pretesna (kapacitet 225 mesta) da primi sve one koji su hteli da čuju velikane srpskog pesništva, ili kako ih je Žarko J. Ratković nazvao, najboljim Dučićevim naslednicima.

Recitujući stihove Dučićeve pesme „Jablanovi” Miodrag Rakočević, direktor Kulturnog centra Čukarica otvorio je veče, da bi se potom okupljenima obratio Žarko J. Ratković, predsednik Udruženja Trebinjaca.

IMG_2947-e1414659358509

Domaćin skupa: Žarko J: Ratković

– Kao da čujem ono lišće jablanova, kao da osećam vesele trenutke i emocija moje mladosti kraj Trebišnjice. Naš pesnik Jovan Dučić velikan je naše, ali i svetske poezije. Mi kao udruženje imamo čast da slavimo 140 godina njegovog rođenja.
Ratković je podsetio da je udruženje nedavno izdalo i njegovu knjigu “Aneksija BiH i srpsko pitanje” i nastavio:

-Mi. Hercegovci, a posebno Trebinjci imamo pravo da se ponosimo što je Dučić naš zemljak, ali time imamo i veću obavezu. Udruženje se potrudilo da najpozvaniji ljudi večeras govore o njemu.

IMG_2839-e1414659343792

Zavoleo Dučićevu poeziju u gimnazijskim danima: Miloš Marković

Potom je reč dao voditelju programa poznatom novinaru i publicisti Milošu Markoviću.
Marković se ogradio da sudi o Dučićevom delu iz stručnog ugla, ali se osvrnuo na njegov uticaj kao čitalac.

– U vreme dok sam bio gimnazijalac bio sam ubeđen, kao i drugi, da nema niti može biti boljeg pesnika od Alekse Šantića. Ali, malo-pomalo, uz rad sa vrsnim profesorom srpskog jezika Petrom Bumbićem u gatačkoj gimnaziji počeli smo da, ako ne razumemo, ono bar naslućujemo magiju Dučićeve poezije koja nas je sve češće i ubedljivije uzimala pod svoje.
Pored takvog profesora nije bilo ni čudo da se nađem među trećinom maturanata iz 1966. godine koja je nakon gimnazije završila na studijama književnosti.

Marković je bez želje da on određuje redosled najavio „srpsku pesničku elitu”.

IMG_2867-e1414659320717

Oduševljen Hercegovcima: Pesnik Milosav Tešić

Odredivši sami da govore redom kako sede, okupljenima se najpre obratio pesnik Milosav Tešić.

Na početku obraćanja naviknut na slabo posećene književne večeri Tešič je odao priznanje Trebinjcima koji su poslednjeg mesta napunili salu i na taj način pokazali poštovanje prema Dučiću.
– Gostujući u Trebinju u kome nisam rođen, možda mogu bolje da osetim, ako postoji još negde svetosavski prostor, onda je to Hercegovina. Teško je to rečima opisati, ali je vrlo opipljivo, a to potvrđuje i jedan Dučićev zapis o Mostaru.
„Od ove leve strane Mostara, pa do Lima na Foču na Durmitor do Prijepolja , to je ona velika Hercegovina, najveća srpska provincija o svom homogemon menatlitetu koja predstavlja moralnu jedinicu…”
Tešić je zaključio da je i Dučić bio evropejac, ali je koristeći tadašnje evropske trendove proširio je izražajne mogućnosti srpskog jezika i uzdigao našu poeziju na visok nivo.

IMG_2871-e1414659301465

Išao po Dučića: Rajko Petrov Nogo

Potom je reč dobio Rajko Petrov Nogo. Kao svedok čina prenošenja Dučićevih ostataka u otadžbinu ispričao je, do sada mnogima, manje poznate detalje.
– Kada je Ratković rekao da ćemo obilježiti godišnjicu rođenja Dučića, rekao sam da je stvar sumnjiva jer se u dokumentima navode njegove tri godine rođenja. Ali ako dan mesec i godinu rođenja ne znamo, pouzdano znamo da je umro na Blagovijesti 1943. godine, pa bi se možda trebalo toga držati. Sahranjen je na groblju Kalvarija da bi ga nakon toga prenijeli u portu manastira Svetog Save u Libertvilu. Bio sam među onima koji su išli po Dučića da ga nakon 57 godina prenesemo u Hercegovinu. Zbog najavljenog nevremena u SAD nisu čekali dolazak delegacije već su ga dan ranije iskopali. Ktitor Branko Tupanjac je opisivao: „dajem ti časnu reč da i sada u njemu ima sto kila. sahranjen je u tri kovčega: dva staklena i jedan bakarni, zaptiveni tako da se nisu mogli otvoriti bez dizalice i ostalih pomagala.”

IMG_2921-e1414659282700

Puna sala: Mnogi su morali da stoje

Isto veče imao sam priliku da gledam snimak kod pokojnog Dragomira Brajkovića i video sam kako Dučića iznose iz tih kovčega. Drže ga ispod ramena i nogu, ali niko ispod krstiju. Potpuno sačuvana kosa, oči presenčene voskom, brkovi, ruke prekrštene, na rukama impregnirana koža, kao da je onomad usnio. Na lijevoj strani stoji njegova „Lirika” koja je izašla baš na Blagovijesti. Kako su zatekli Dučića, tako se ujutro pronio glas da bi možda na kovčegu trebalo otvoriti prozor pa da svi vide tako sačuvanog Dučića. To je presekao patrijarh Pavle rečima: „Šta radite Božji ljudi? Sahranite čoveka po božjim zakonima”.

Šta su hteli? Malo je bilo da je Dučić veliki, možda među dva najveća srpska pesnika, nego su hteli da bude i svetac. Ali od Dučića nije moglo biti sveca. Ovo ostalo je bilo u direktnom prenosu. Išao je od hrama do hrama. Pobrisao je granicu između Crne Gore i Hercegovine. A sahranjen je kao nijedan pesnik pre njega. Na hercegovačkoj Gračanici koja je sa Dučićem popravoslavila taj pejzaž. I učinila ga, kako je Tešić rekao, Svetosavskim.

IMG_2883-e1414659268622

Pre tridesetak godina Dučić se nije mnogo pominjao u Trebinju: Gojko Đogo

Gojko Đogo se takođe zahvalio publici na velikom odzivu.
– Znamo šta je Dučić rekao Šantiću. ali i Aleksa nije ostao dužan govoreći „Eto. moj Jovo se po svijetu smuca…” Dučić je otišao u svet iz koga se posle nije ni vraćao. Tu mogućnost je dobio i Aleksa koji se vratio posle nedelju dana. Tu bi se mogla i povući granica i suštinska razlika između njih dvojice. Pamtim jedno vreme od pre tridesetak godina kada su održavane Trebinjske (a ne Dučićeve) večeri poezije i kad je jedan od uvodničara u jednom godišnjaku trebinjske gimnazije napisao uvod u kome je nabacano sve što je ikad išta ružno rekao o Dučiću. Taj godišnjak postoji i danas. A mnogi možda nisu bili tada ni rođeni, ali verujte mi, u Trebinju se tada Dučić nije pominjao, sem kod nekoliko ljudi, među njima je bio Danilo Sikimić Ipak, pravda je pobedila i Dučić se trijumfalno vratio u Trebinje i sa one visine svojom aurom promenio ceo taj pejzaž. Celu Hercegovinu ozario, rekao je Đogo i nastavio:

– Kažu da je vuk sačinjen od ovaca koje je progutao. Dučić je sačinjen od srpske epske i francuske lirske tradicije. Svoj vek proveo je u sumnji, da bi u poslednjim danima u njemu progovorio pravi patrijarhalac.

IMG_2905-e1414659504643

Iz Trebinja je za ovu priliku došao dr Dragan Sorajić koji se okupljenima obratio stihovima svoje kritičke pesme „Nema više jablanova”.

IMG_2913-e1414659209629
Filozof i pesnik Božo M. Glogovac podsećajući na stogodišnjicu od Velikog rata odrecitovao je svoje pesme „Obraz” i „Miluša”.

IMG_2869-e1414659185172

Između govornika mladi glumac Mihailo Laptošević recitovao je probrane Dučićeve pesme.

Na kraju Žarko J. Ratković predsednik Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić” u Beogradu najavio je da će najverovatnije 12. decembra biti održan koncert KUD „Alat” iz Trebinja, a dan kasnije upriličeno druženje Trebinjaca u Dučićevom stilu „večeras gospo u kneza na bale”.

IMG_2942-e1414659159725

Takođe, Ratković je podsetio i da je do 16. novembra otvorena izložba gusala u Etnografskom muzeju u Beogradu na kojoj se, između ostalih, mogu videti i radovi Trebinjca Slobodana Benderaća.
Potom je upriličen koktel sa hercegovačkom lozom i suvim smokavama.

IMG_2917-e1414659098584

Književnoj večeri prisustvovala je i neumorna Tatjana Bulajić, direktorka Turističke organizacije Trebinja

Među brojnom trebinjskom gospodom koja je ispunila Kulturni centar Čukarica bili su prisutni: Tatjana Bulajić, Obrad Ćuk, Uglješa Mrdić, Rade Petrović, Radoslav Ivanković, Veliša Miljanović, ratni komandant Milenko Lalević, dr Miladin Milošević kao i predstavnici brojnih udruženja Hercegovaca Milenko Čabrilo (Pančevo), Zoran Janjić (Nevesinje), Slobodan Drašković (Gacko), Duško Belović iz Udruženja Srba iz BiH i još mnogi drugi…

(Kopiranje i prenošenje ovog teksta nije dozvoljeno bez pismene dozvole redakcije Slobodna Hercegovina)

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo

Ostavite komentar




* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mišljenja iznijeta u komentarima privatno su mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Slobodna Hercegovina