СЛОБОДАН СТАВ: Алекса нам није било ко...

СЛОБОДАН СТАВ: Алекса нам није било ко…

  • Овогодишњи Сајам књига протекао је у обиљежавању годишњица рођења српских великана.

Биста Алексе Шантића на Калемегдану (ФОТО: Трифко Ћоровић/СХ)

Подсјетили смо се да је прије 120 година рођена велика пјесникиња Десанка Максимовић, прије 125 година велики Милош Црњански, а прије 150  чувени математичар Михаило Петровић Алас. Занимљиво је да се име његовог вршњака и највољенијег херцеговачког пјесника Алексе Шантића није помињало. Тек се понеки издавач досјетио да објави антологију Шантићеве  поезије.

Зашто у заборав пада овај поносни херцеговачки Србин кога је књижевна критика, још за живота дефинисала као српског родољуба истичући његову „жарку љубав према своме народу“.

Пуно је слика из Шантићевог живота које свједоче o његовом родољубљу. Затваран је као таоц, прогоњен од стране окупатора из родног Мостара, али нико као Шантић није опјевао улазак  српске војске у царски Призрен. Када је већ био тешко болестан поздравио је војводу Степу Степановића и ослободилачку војску са Кајмакчалана док су улазили у слободни Мостар.

Плео је ловор и смиље Ловћену не кријући љубав према Његошевој Црној Гори и њеној вјековној жртви за српску слободу. Подразумијевало се да је Шантићев родни Бранковац мостарско насеље у коме доминантно живе српске породице.

Данас, 150 година од рођења Алексе Шантића, Срба у Мостару има тек у траговима. Некима је сметао и мртав. Подсјетимо се да је Шантићев гроб оскрнављен гелерима  истог оног дана када су припадници ХВО рушили Саборну цркву у Мостару, док је његов споменик у родном граду завршио на дну Неретве. Улица са његовим именом у Мостару тек је дјелић улице која у наставку носи име усташког идеолога Миле Будака, а укршта се са улицом која носи име викара усташке војске кардинала Алојзија Степинца.

Прошле године у тишини продата је Шантићева родна кућа на Бранковцу. Постала је власништво Евангелистичке цркве.

Оно што данас у Мостару подсјећа на Шантића су вечери поезије. Том приликом награђују се и врсни пјесници симболима Шантићевог господства – шеширом и штапом уз новчану награду од 5.000 КМ.

Шантићева родна кућа од прошле године и званично је власништво Евангелистичке цркве

Организатор ове манифестације изненадио је једногласном одлуком, не само ширу јавност, него и самог лауерата  хрватског акамедика Лука Паљетка који је изјавио „да није очекивао да ће поред пуно добрих пјесника стићи на ред“.

То је била искрена реакција дубровачког пјесника, који је овог љета, од стране хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић за немјерљив допринос хрватском језику и култури, одликован орденом др Анте Старчевић.

И ДУБРОВАЧКИ ПЈЕСНИК ОСТАО ЗАТЕЧЕН ОДЛУКОМ ОРГАНИЗАТОРА: Луко Паљетак је након ордена Анте Старчевића добио Шантићев шешир и штап (ФОТО: Срна)

Српски родољубиви пјесник Алекса Шантић  био је савременик главног идеолога хрватског национализма Анте Старчевића познатог по својим расистичким, антисемитским и антисрпским ставовима. За живота нису имали баш ништа заједничко.

Они који се данас ките и заклањају иза часног имена Алексе Шантића морају да буду свјесни своје одговорности у покушајима да споје оно што је неспојиво.

Алекса нам није било ко… 

Трифко Ћоровић 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар