Састанак херцеговачких удружења у Србији са Миодрагом Линтом у скупштини Србије


  • На иницијативу четрнаест удружења Херцеговаца, пореклом из Источне и Старе Херцеговине у Дому Народне скупштине одржан је састанак са народним послаником  Миодрагом Линтом, како би се у заједничком разговору разменила мишљења и изнели предлози, који ће допринети унапређењу сарадње Источне и Старе Херцеговине, као дела Републике Српске и БиХ, са Републиком Србијом

svi

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Миодраг Линта, који је уједнo и потпpедседник Одбора за дијаспору и Србе у региону, након што је помогао организовање изложбе “Пребиловци”  и посредовао у састанку Министарства спорта и СНД “Пребиловци”, показао је разумевање за проблеме са којима се суочава Источна Херцеговина.

  • УЧЕСНИЦИ

    1) Завичајни клуб Билећана у Београду
    – Миодраг Дунђеровић, председник Управног одбора Завичајног клуба Билећана
    – Борислав Кркелић, потпредседник Клуба
    – Проф. др Митар Кокољ, члан управног одбора Клуба
    2) СНД “Пребиловци” Београд
    -Милинко Јахура, председник
    -Бабић Војислав, секретар
    3) Удружење Срба из Фоче у Београду
    – Мирослав Стојановић
    – Милан Живановић
    4) Удружење Херцеговина- Зрењанин
    -Милан Зечар
    -Милан Бјелогрлић
    5) Удружење Невесињаца у Београду
    -Зоран Јањић
    – Зоран Иваниш
    6) Клуб Гачана Београд
    -Светозар Црногорац
    -Славко Гојковић
    7) Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду
    – Жарко Ратковић

    8) Удружење Херцеговина – Ковин
    – Благоје Богдановић
    – Рађеновић Велимир

    9) Завичајни Клуб Херцеговац – Панчево
    -Лука Вујовић
    – Стеван Комненић

    10) Удружење Чајничана
    -Милан Гутић
    – Ђорђе Тановић

    Државне установе

    1) Министарство омладине и спорта
    -Загорка Петровић Златановић Гигић, помоћник министра Вање Удовичића

    2) Министарство привреде
    – Тихомир Рајић, из Сектора за приватизацију и стечај
    – Милица Милићевић, из Сектора за привредни развој

    3) Министарство трговине, туризма и телекомуникација
    – Ната Ћирић, самостални савјетник код помоћнице министра за туризам Ренате Панџо

    4) Министарство културе и информисања
    – Младен Весковић, шеф одсјека за међународну сарадњу

    5) Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
    – др. Миодраг Поледица, државни секретар

    6) Привредна комора Србије
    – Митар Пржуљ, цоординатор за регионалну сарадњу

    7) Привредна комора Београда
    – Александар Милошевић, секретар Удружења трговине И услуга
    – Стеван Обрадовић, савјетник у удружењу за саобраћај И телекомуникације 

 

У уводном обраћању Светозар Црногорац је у име Координационог одбора Херцеговачких удружења у Србији изнео конкретне предлоге.
– Херцеговина располаже енергентским потенцијалом: вода и ветар, што није искоришћено. Одавно се прича о изградњи три мање хидроцентрале у Херцеговини, али то све иде споро, вероватно због недостатка новца. Ако би Србија бар делимично решила тај проблем, то би био велики помак, а истовремено и за њу велика корист.

sveto
Црногорац се осврнуо и на веома чудне пословне односе који владају годинама уназад упркос споразуму о паралелним везама између РС и Србије.
– Привредна сарадња Србије и Херцеговине иде, углавном, преко хрватских фирми из Западне Херцеговине, што је трагично. Снабдевање Херцеговине се обавља искључиво из Мостара и осталих западнохерцеговачких општина: храна, пиће, одећа, обућа, намештај, електротехнички уређаји, механизација и делови за механизацију.
Са тим у вези Црногорац је предложио да се поднесе уредба или препорука владе Србије у којом се препоручује да српске фирме из Србије траже партнера за БиХ пре свега у РС, у овом случају у Херцеговини.
Црногорац је подсетио да Хрватска више од двадесет година помаже Западну Херцеговину и има своја планирана средства у буџету намењена за подршку хрватским општинама у Западној Херцеговини. Тако сада имамо огромну разлику у развоју између Западне и Источне Херцеговине.
Било би идеално да Србија пронађе нека средства и резервише их у свом буџету и омогући неку финансијску линију за српске херцеговачке општине, бар док се стање не поправи.
– Апелујем да некако Србија помогне , да се не би десио нови егзодус. Ми стрепимо за безбедност становника, јер нас историја учи на то.

zarko
Жарко Ј. Ратковић је закључио да економија не познаје емоције.
– Сви се воде рачуницом. Често се наводи да је фискална политика која се проводи у РС неповољнија од онога што се нуди у Федерацији. Можда би требало упутити и одређене предлоге Влади РС за флексибилнији став према партнерима из Србије.

zecar
Као кључан проблем Милан Зечар је навео путну инфраструктуру. И за Србију би то био најбржи и најкраћи излаз на море.

poledica

Од Миодрага Поледице, државног секретара у Министасрву грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре, могли смо чути да ће се аутопут до Чачка изградити до краја 2017. године, али по даљем плану, аутопут ће ићи до Пожеге, па даље према Сјеници и у овом тренутку нема нових планова о градњи путне инфрастуктуре у правцу Херцеговине.

zaga

Загорка Петровић Златановић Гигић, помоћник министра спорта и омладине је потврдила да ће државни секретар Предраг Перуничић са делегацијом спортиста посетити Пребиловце. Она је изнела и низ других предлога.
– До 20. јула расписан је конкурс за пројекте о прекограничној сарадњи. Штета је да се бар не аплицира, јер би се могло доћи до одређених средстава. На сајту Кацеларије за европске интеграције могу се наћи сви подаци, а било би неопходно да се комшијске општине, које нису далеко од државних граница повежу и на тај начин заједнички покушају да дођу до средстава преко европских фондова.

vesko

Младен Весковић, шеф одсјека за међународну сарадњу у министартву културе, рекао је да општине врло често подносе готово идентичне пројекте.
– У условима веома скромних средстава издвојених за ту намену, било би далеко боље да се општине најпре саме договоре да подрже један – два пројекта који су најбитнији, аплицирањем великог броја сличних пројеката, на крају не прође ниједан.

Митар Пржуљ, координатор за регионалну сарадњу истакао је да се тешко може утицати на приватна предузећа приликом одабира партнера у БиХ, јер новац је приватни, а не државни. Самим тим слободно је право власника фирми кога ће одабрати за партнера.

Александар Милошевић, секретар удружења трговине и услуга и Стеван Обрадовић, савјетник у удружењу за саобраћај и телекомуникације, сагласни су да је велики проблем што је Херцеговина слабо насељена, па једини потенцијал виде у евентуалном подизању дистрибутивног центра, одакле би се даље могла пласирати роба из Србије на тржиште БиХ.

milica

Представница Министарства привреде, Милица Милићевић, саветник у сектору за привредни развој, која је и сама пореклом из Билеће, нагласила је да је потребно унапредити привредни амбијет како у Републици Србији, тако и у Источној Херцеговини, пре свега стварањем повољнијих услова за привлачење потенцијалних инвеститора.

  • ЗАКЉУЧЦИ

    1. Покренути оснивање два Робно-дистрибутивна центра у Источној Херцеговини гдје би долазила роба из Србије и одакле би се снабдијевала српска предузећа овог краја (складиштење, претовар, чување и др);

    2. Организовати састанке Координационог одбора удружења Херцеговаца са:
    – Министарством привреде;
    – Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре;
    – Министарством трговине, туризма и телекомуникација и Туристичке организације Србије;
    – Министарством културе и информисања;
    – Министарством просвјете;
    – Министарством омладине и спорта;
    – Министарством фининсија;
    – Канцеларијом за европске интеграције;

    3. Организовати посјету представника институција Републике Србије Источној Херцеговини:
    – Привредне коморе Србије и Привредне коморе Београда и надлежних министарстава из области привреде са циљем да се сагледају миогућности сарадње привредних субјеката и дефинисања конкретних пројеката у области пољопривреде, енергетике, саобраћаја и др;
    – Министарства трговине, телекомуникација и туризма и Туристичке организације Србије са циљем сагледавања туристичких потенцијала и организовања туристичких посјета;
    – Министарства омладине и спорта са циљем пружања помоћи у изградњи спортских терена и организовања спортских манифестација;
    – Министарства културе и информисања и Министарства просвјете са циљем организовања ђачких и студентских екскурзија и јачања културних веза;

    4. Подстицати представнике локалних самоуправа у Србији и Источној Херцеговини на потписивање повеља о братимљењу са циљем ширења културних, спортских и привредних веза и заједничког наступа у пројектима прекограничне сарадње;

    5. Покренути иницијативу према граду Београду да се обезбједи простор за нормално функционисање Координационог одбора удружења Херцеговаца у Србији;

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар