ПРИЧЕ ИЗ КАМЕНОГ ГНИЈЕЗДА: Сјећања на давна времена

ПРИЧЕ ИЗ КАМЕНОГ ГНИЈЕЗДА: Сјећања на давна времена

  • Када сам ишао у основну школу (која је одавно срушена и зарасла у алугу) сваке године смо добијали задатак да напишемо писмени рад о прољећу. Трудили смо се да што љепше и што осјећајније опишемо најљепше годишње доба. Та ми је навика остала до данас, иако сам већ загазио у шесту деценију живота.

price iz kamenog gnijezda

Мјесец Мај ми је некако најљепши и најдражи период године, али и поред његове љепоте он има посебно мјесто у нашој историји. У Мају смо убили два краља, за које смо сигурно знали да су били Срби и  једног одбранили за кога још увијек са сигурношћу не знамо шта је био ни одакле је дошао. На крају и он је умро у Мају и сахрањен је уз ријеку суза, толико велику да се оплачу сва три краља која изгубисмо у овоме мјесецу.

И сада би нешто да пишем о Мају. Не знам како да почнем, јер сви почеци којима смо некада почињали потонули су у мору наших заблуда. Да почнем од Првог Маја и првомајског уранка. О је свакако на почетку мјесеца и некада је тога дана “празник слазио на улице наше“  Да, као некад , напишем један хвалоспјев. Мало ли их је написано?  Покушавам али ми  не иде. Сјетих се једне  строфе нечије пјесме која гласи:

 „Град се наш у сунцу таласа
Пјесма се ори и бубањ бије
Поносно ступа радничка класа
Високо наша застава се вије“…

Најснажнији момци, на дугачким моткама, високо издигли црвене лепршаве заставе и мушки ступају испред распјеване радничке класе… Овако почињем причу о првомајском уранку. Покушавам , али ми опет не иде. Можда је боље да напишем пјесму, једну пркосну, снажну, узвишену, мушку,  каква и приличи Првом Мају, празнику радничке класе, чији сам био нераскидиви дио и сада уживам у минималној пензији, убраном плоду мога минулог рада. Па ето нека се моја пјесма зове

 

Capture

 

МУШКА ПЈЕСМА

Имали смо златну коку, то бијаше живо чудо.
Ех! Како смо уживали у богатству нашем лудо.

У гнијезду пуно јаја, ко дукати сва се злате,
Носили смо пуне руке сваког дана из појате.

Много смо се поносили, истицали наша јаја,
Нашој срећи и заносу нигдје није било краја.

Никад није на пијацу долазила таква роба.
Трговачка завист плану, помами се људска злоба.

А онда нам неки мангуп, да ли манит или слијеп,
Да л’ случајно ил’ намјерно, стави јаја у процијеп.

Попуцаше наша јаја. Жуманце се златно проли.
Неста наше добре коке. Јооој! Како то браћо боли!?

 

                                                               Боро Граховац

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: ПРЕНОШЕЊЕ И КОПИРАЊЕ ТЕКСТОВА СА ПОРТАЛА СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА, УЗ ОБАВЕЗНО НАВОЂЕЊЕ ИЗВОРА И ЛИНКА, ДОЗВОЉЕНО ЈЕ САМО ОНИМ САЈТОВИМА КОЈИ КОРИСТЕ СРПСКО ПИСМО

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина