Преминуо Душко Кораћ: Одлазак коментатора са ставом
НАСЛОВИ

Преминуо Душко Кораћ: Одлазак коментатора са ставом

  • Коментатор РТС-а Душко Кораћ је преминуо јутрос у Ургентном центру. Како сазнајемо познати коментатор је умро око 9 часова. Подсећања ради, њему је пре недељу дана позлило током преноса на одбојкашкој утакмици.

sp-korac-crno-bela_620x0
Кораћ је рођен 4. јула 1955. у Иванграду (садашње Беране) где је завршио основну школу и гимназију. У Београд је дошао 1973., где је студирао економију. Ипак, љубав према спорту и телевизији одвела га је у другу страну од оне које су студентски дани наговештавали.

У Радио-телевизију Србије, односно тадашњу Телевизију Београд, примљен је преко конкурса 1978, а седам година касније први пут показује јавно да не ради баш увек оно што се очекује: понуђен му је посао економско-политичког новинара у РТС-у, али је он рекао своје мало „историјско не“, оставши веран спорту. А и у спорту је умео да каже „не“ надлежнима, јер је 1987. одбио да буде главни и одговорни уредник спортске редакције уз образложење да „уредници РТС-а треба да буду из Србије“.

Његови преноси спортских догађаја ретко кога су остављали равнодушним. Како се често истицало, „одувек је спадао у контроверзне коментаторе“, јер је имао и бројне поштоваоце који нису пропуштали његове преносе, као и жестоке противнике који су оспоравали његову професионалност. Највише је преносио атлетику, али и зимске спортове, ватерполо, одбојку, фудбал, формулу, бокс и пливање.

Популарност је стицао јавним говорењем онога што многи мисле „а не смеју да каже“, али и по томе што је оштро говорио о онима који узимају допинг.

Ипак, оштрина његових речи умела је да га кошта. Тадашњи директор РТС-а Александар Тијанић је 2006. суспендовао Кораћа на месец дана због нарушавања професионалних принципа током Европског првенства у атлетици. Он је током преноса атлетике говорио о телевизији Б92 и њиховом форуму, а био је револтиран због захтева да се смени због квалификација појединих такмичара. А он је необично волео руске такмичаре, нарочито скакачицу с мотком Јелену Исинбајеву, мада ће се дуго памтити и његови хвалоспеви о Јусеину Болту.

Фудбалске мечеве није преносио још од 1990, због инцидента на загребачком стадиону Максимир, када је Звонимир Бобан ударио полицајца током нереда пред утакмицу Динамо – Звезда. Кораћев отац је био полицајац, па је то доживео лично.

Поједини српски спортисти били су отворено против њега, а према речима самог Кораћа чак и одбојкаш Иван Миљковић желео да му се забрани да преноси одбојку. Разлог за петиције коју је Миљковић прикупљао за његову смену је био пренос утакмице у којој је Кораћ говорио о његовој уображености и лошој статистици са претходног меча, но Миљковић је успео да прикупи само још један потпис на тај свој захтев.

Извор: Новости

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина