НАСЛОВИ

Папа Фрањо предложио СПЦ разговор о Степинцу


  • Папа Фрањо предложио је представницима Српске православне цркве (СПЦ) разговор и изношење аргумената о спорним дијеловима биографије кардинала Алојзија Степинца који се неће десити до јесени, тако да канонизација неће услиједити овог љета, како су најављивали поједини медији, пише „Политика“.

Papa_Franjo_i_Alojzije_Stepinac

 

Извор: Јадовно/Срна

У СПЦ стигао је недавно одговор из Ватикана на раније упућено писмо у коме су великодостојници СПЦ изнијели свој став о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, наводи лист.

Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина каже да српска Црква и историографија имају кристално јасно мишљење о Степинцу и довољно релевантне архивске грађе о томе.

„Римокатоличка црква у Хрватској била је стуб НДХ у сваком погледу. Поуздано знамо, на основу чињеница из Степинчевог дневника, да он никада није учинио ниједну интервенцију код Анте Павелића у корист СПЦ или српског народа. Никада није јавно протестовао против злочина који су чињени над Србима, Јеврејима и Ромима, а добро је знао за њих“, рекао је Мишина.

Он је у прилог тој тврдњи навео да је у свака војна јединица у НДХ имала у свом саставу и свештеника.

„О свему томе има довољно архивске грађе. То су чињенице које СПЦ уважава и њима се руководи“, каже Мишина.

Он наглашава да СПЦ има богату архивску грађу из тог периода, али је она, за сада, недоступна јавности.

„Уколико хрватска страна има документ који доказује да је Степинац осудио насиље и злочине над недужним српским цивилима нека нам га покажу, ја за такав документ не знам“, каже Мишина.

Када је ријеч о папиној посјети Хрватској и могућем одласку у Јасеновац, вјерски аналитичар Живица Туцић каже да папа Фрањо „не може посјетити Јасеновац без хрватског епископата, чији један дио релативизује историју и кокетира са идеологијом прошлости“.

„Такође, озбиљно је питање ко ће да заступа Србе у Јасеновцу приликом те евентуалне папине посјете. Мислим да је папа спреман да посјети Јасеновац. Ако је то услов СПЦ или српске стране могло би да дође и до посете Београду“, рекао је Туцић.

Он је нагласио да резерви према канонизацији Степинца има, не само из Београда, већ и у католичким круговима.

„Сензибилност према догађајима из 20. века сада је повишена. Имао сам прилике да чујем мишљење једног немачког теолога који је рекао да је Степинац био просечан надбискуп, који се није најбоље снашао у тешким временима, али да није `ни ђаво ни анђео`“, рекао је Туцић.

Он је указао да папа не мора да обави сам чин канонизације, већ само треба да потпише декрет.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар