Обнавља се католичка црква ратног злочинца Дон Илије Томаса у Клепцима Светог Вукашина


  • „Благослов поља“ извршен је поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илије Томаса

DSC_0001

Црква у којој су насилно покрштавани Срби из Клепаца 1941. године

У овој „цркви“ извршен је обред католичењa Срба из Клепаца 10. августа 1941, у суштини присилан, са обећањем Дон Илије (усташког повјереника за Херцеговину) да им се сада гарантују животи.

Већ сутрадан су дон Илијине усташе, похапсиле те исте Србе. Бабе које нису могле да пешаче, њих девет, поубијали су по кућама и на улицама. Остали народ су под кундацима одвели у злогласни „Силос“ у Тасовчићима. Одатле су, у жицу везане дјечаке и одрасле мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Почитеља,Чапљине камионима спровели до јаме Бивоље Брдо где су их живе побацали у ноћи 11/12 август.

Позната су имена 209 жртава убијених те ноћи, а Никола Пухало из села Лознице једини је успео да побегне.

Пошто, нису могли те ноћи да поубијају све,  жене и децу су пустили кућама, да би се сутрадан посветили хватању, на превару, преосталих Срба из Пребиловаца. Њих 50 су поклали у ноћи 14/15 август 1941, на локалитету Морин оток поред реке Брегаве.

Пошто је потом наступила италијанска реокупација, нејач из Клепаца, Лознице и Гњилишта преживела је тада, али многи су  у логору Јaсеновац страдали 1944.

Томас је убијен приликом ослобађања Клепаца 1942, од стране партизана.

Бискуп Перић је у мермерном саркогафу  пренио Томасове кости  из Чапљине 2002. године. Том приликом у свом говору га је описао као мученика, који није био усташа.

Међутим, католички свештеник Еуген Белухан у листу „Хрватски народ“ (објављеном 25.7.1944.) описује га као заклетог усташу.

Дон Илија Томас је са католичким свештеником Јуром Врдољаком прогласио НДХ у Чапљини „већ 8. травња 1941.“.
У истом тексту Белухан каже: „за радосна срца прихваћа усташке идеје и већ 1937. године видимо га као заклетог усташу у јеку рада, напора и борбе.“

Резултат тих „напора“ у његовој жупи (парохији) је више од 1.200 побијених Срба, међу којима је било и око 500 дјеце.

Остаци цркве, порушени су када је грађена магистрала 1966, а у замену је католичка црква изградила велику цркву у Драчеву, а касније у истој жупи Клепци и цркву у оближњем Чељеву.

Клепци су тешко пострадали 1992. Убијен је велики број Срба, све куће су миниране као и средњевјековна православна црква која је саграђена на темељима ранохришћанске богомоље из III века.

Тадашње власти и католичка црква су у Клепце  након 1995. године населили великим  бројем Хрвата из средње Босне додјељујући  им државну земљу.
Насеље на некадашњој цвећари „ХЕПОКА“ је земља коју је комунистичка власт одузела Пребиловчанима.

Да је политика римокатоличка црква слична и у овоме веку поитврђује податак да су у Тасовчићима 2002. године на темељима некадашње српске школе изградили цркву.

Текст: С. Х.
Извор: www.celjevo.com



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар