Слободна Херцеговина » ДАН СРПСКЕ КРАЈИНЕ

ДАН СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

„Ми памтимо Далмацију,
Кордун, Лику и Банију,
Барању и Славонију!

Вратићемо добра наша,
Од злотвора и усташа!
Вратићемо српском роду
Стару славу и слободу!“

Српска Крајина је била новоустановљена српска држава, законита насљедница Војне Крајине, чија државотворна права и културно-духовно насљеђе је српски народ изнио из Социјалистичке републике Хрватске послије насилне разградње СФР Југославије.

Устав Српске Крајине је проглашен на славу Светог Николе, 19. децембра 1991. године у Книну, на заједничкој сједници Скупштина САО Крајина, Великe народне скупштине Западне Славоније и Скупштине САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем.
Највиши правни акт Српске Крајине састојао се од 8 глава и 124 тачке.
Према Уставу, Српска Крајина је била „национална држава српског народа и држава свих грађана који у њој живе”. Главним градом је проглашен Книн, а за химну „Боже правде”. Уставом су одређени застава и грб.
Службени језик је био српски језик, а писмо ћирилица.

Памтећи и баштинећи званично утемељење Српске Крајине прије 28 година у Книну данас је у Батајници одржан „Дан Српске Крајине“ у организацији Динарског Четничког Покрета „Војвода Момчило Ђујић“.
Потомци оних који су до 1995. опстали на просторима Српске Крајине, највећим дијелом заслугама Војводе Ђујића и Динарске четничке дивизије, данас су се окупили да одају почаст најзападнијој српској држави, која је створена – као штит и мач – против чињења поновног геноцида над српским народом.

Истакнути гост сабора био је господин Антоније Ђурић, новинар, књижевник и публициста, један од најмлађих комунистичких осуђеника, који је у „Титовим казаматима“ провео 7 година.
Прочитани су његови текстови о витештву и заслугама Војводе Ђујића да се сачува народ Српске Крајине од усташког геноцида.
Антоније Ђурић је све присутне подсјетио на вјеру и чојство српских ратника, те светост Косова кога се као ни Српске Крајине српски народ никада не смије одрећи.

Поводом 800 година самосталности Српске Цркве, о духовном насљеђу Српске Крајине говорио је историчар др Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ у Београду.
Он је подсјетио да је баштина Српске Крајине кроз вијекове ношена и у званичној титули српског краља Твртка Првог, али и у заглављима српских патријараха под именом Западни или Доњи краји (крајеви).

Посебан гост сабора био је Гаврило Миле Принцип, праунук славног Гаврила Принципа, те пјесник и кустос родне-куће Гаврила Принципа.
Као члан Централне управе Динарског Четничког Покрета „Војвода Момчило Ђујић“, циљно је стигао из Обљаја код Грахова.
Принцип је извјестио присутне о тренутном положају српског народа у ткз.Кантону 10 Федерације БиХ, потврдивши да је данас најтеже бити Србин у Српској Крајини. У општој обесправљености и понижености српски народ из Грахова је ускраћен за радна мјеста која му заузимају Хрвати из Лијевна и Книна, док српска дјеца у школама уче по хрватским наставним програмима и на хрватском новоговору. Шуме Грахова, Гламоча и Дрвара се систематски искорјењују, а сировине се бесправно извозе. У средишту Грахова се уздиже „спомен-криж хрватским бранитељима“. Како је свима поручио излаз ка српском спасењу је у општем народном преумљењу и покајању, обожењу и слози пред лицем Господњим.

У име Динарског Четничког Покрета „Војвода Момчило Ђујић“, сабор је поздравио предсједник Стево Котараш, организатор и идејни творац „Дана Српске Крајине“.
Он је подсјетио на ратна искуства у одбрани Српске Крајине, а потом говорио о великим духовним залозима српског народа – Српској Цркви, Косовском завјету, Крсној слави и гуслама – који обећавају обнову и васкрсење.

У умјетничком дјелу програма наступили су Српски Православни Појци, гуслари Радован Талијан и Владо Руњо и пјесници поријеклом из Српске Крајине, Синиша Рудан и Ранка Срдић-Милић.
Програм су успјешно и пријатно водиле, Боба Росић и Милица Котараш.

Општи закључци српског сабрања „Дан Српске Крајине“ у Батајници сажимају се у завјетне мисли Војводе Ђујића који је заповједао најприје слогу, јединство и превазилажење свих спорења у нашој великој тежњи за ослобођењем.
Слога и уједињење су српска обавеза – без диобе на Далматинце, Херцеговце, Косовце и Црногорце, јер сви смо један и само један српски народ.
Српски народ сада мора бити трпељив и освјештен; послије страшног затирања, егзодуса и издаје Србин мора да памти и чека.

„А дочекаћемо, наше вријеме тек долази! Поново ће бити Србиново од Темишвара до Скадра, од Скадра до Задра!“, говорио је Војвода Ђујић.
Напредак, образовање, слога и стрпљење су Србинова задаћа!
А кад дође свети час ослобођење и уједињење Отачества и рода.
Морамо научити – сваког дана ићи, али Книну стићи!

ГОРАН ЛУЧИЋ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Дан Српске Крајине

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина