Божић у породици мостарског пароха Радивоја Круља: Дом испуњен љубављу и радошћу


  • У домовима православних породица широм свијета данас се слави долазак најрадоснијег празника Божића, којим се 7. јануара према јулијанском календару обиљежава ново раздобље и рођење Исуса Христа.

porodica_krulj_bozic_foto_aa_1-1024x683

„Уз поштовање старих традиционалних обичаја, љубав и радост су најважнија обиљежја Божића“, казао је мостарски парох Радивоје Круљ, који је у Бадњој ноћи са супругом Наташом и шесторо дјеце у своме породичном дому радо угостио екипу Агенције Анадолија.

Да је уистину атмосфера у породичном дому Круља посебна, увјерили смо се при самом уласку у њихов стан, гдје нас је дочекала музичка арија божићних пјесама.

Традиционални божићни угођај

Традиционално божићно стабло, како смо сазнали током угодног дружења, украшавали су сви чланови породице, а такође су радили сви скупа и на изради реплике бетлехемске пећине са бршљаном и сламом која симболизује мјесто Христовог рођења. Породичну трпезу супруга Наташа, као и сваке године, спремила је на посебан начин.

„Печено јагње је обвезно, као и божићна погача уз мноштво колача”, казала је.

У припреми традиционалних јела с Наташом редовно учествују и њезине кћерке, којима жели пренијети традицију, али редовно се на породичну трпезу доноси и неки нови специјалитет, који одушеви цијелу породицу.

porodica_krulj_bozic_foto_aa_2-1024x683

Такође је унесен и симболички бадњак, премда не онако како је то бивало у стара времена, јер у њиховом породичном дому нема огњишта да би се према традицији запалио.

Круљ истиче како се обичаји због модернистичког доба живота не могу примјењивати као у доба предака од којих су наслијеђени.

„Ми смо посвећене гранчице унијели у стан симболично. Но, због савременог начина живота, нисмо их у могућности запалити према старим обичајима“, казао је Круљ те се присјетио свога дјетињства и паљења бадњака на огњишту својих дједова, о чему редовно прича својој дјеци.

Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.

„У сеоској атмосфери и породичној кући доста је интимнија ситуација у односу на модернистички начин живљења у становима, али сви ти обичаји, сва та традиција је у служби самог тог догађаја – рођења Божјег и доласка Сина Божјег на земљу, самог Исуса Христа, јер Бог постаје човјек да би сваки човјек могао постати Бог по благодати и да би се могао уподобити тим енергијама божјим и добити вјечни живот. Није то нека пролазна радост, него радост доласка и очовјечења Бога и самог побожења нас људи, а то је вјечна радост. Зато је и све оно што чинимо у нашим породицама и нашим домовима везано за тај долазак Сина Божјега на земљу“, истиче Круљ.

porodica_krulj_bozic_foto_aa_3-1024x683

Како наглашава, Божић је породични празник, када се укућани окупљају и истински славе.

Са припремама за прославу Христовог рођења су започели три недјеље прије самог Божића. Кроз духове припреме и молитву су у свим данима уживали, а најдражи обичај сачуван у њиховом дому је недјељно везивање некога од чланова породице, које симболизује нераскидиву љубав.

„Треће недјеље пред Божић је празник свих мајки и тај празник се зове ‘материце’, тада дјеца и мужеви вежу мајке и симболичким неким конопцем који симболизује нераскидиву везу љубави. Ту се мајке неким пригодним поклончићима разрјешују – дају дарове. Друга недјеља пред Божић је недјеља која је посвећена свој дјеци, гдје родитељи вежу дјецу тим свезама љубави, а дјеца се опет разрјешују неким добрим гестама, пјесмицама, цртежима и поклончићима према својим родитељима. Посљедња недјеља пред сам Божић је недјеља очева, када мајке и дјеца вежу очеве тим свезама љубави, а очеви се опет развезују дајући љубав, али и неке видљиве знаке пажње, јер сама пажња је друго име за љубав“, појаснио је Круљ.

porodica_krulj_bozic_foto_aa_4-1024x683
Центар свега, каже мостарски парох, је одлазак на божићну литургију гдје се сви причешћују, односно узимају само тијело и крв Христову. Послије одлазе својим домовима и дочекују најдражег госта, а најдражи гост је, како тврди, сам Исус Христ, који опет у виду неког драгог човјека који се зове полазник, долази у дом, честита Божић, након чега се посипа пшеницом за успјешну годину и бива дариван. Потом сједа за божићну трпезу и честита свима.

Значај слављења Божића

„Сви обичаји који су у сагласности са празником су добри обичаји и добра традиција, али када обичај постане сврха, а није у сагласности са суштином празника него је у судару с њим, онда губи свој смисао“, каже Круљ.

Зато не треба туговати за огњиштем којег нема нити за паљењем бадњака, али ни пропустити одлазак у манастир и на тај начин славити.

„Битно је да суштински разумијемо поруку празника да се у сагласности са том поруком тако и понашамо и да то пренесемо свој дјеци и да им ту љубав Божју усадимо у срце. Хоће ли они ложити бадњаке, то није толико ни важно. Битно је шта њихово срце осјећа за сваког човјека. Ако их научимо да у сваком човјеку виде новорођеног Христа онда је наша мисија као родитеља успјела. Ако их то не научимо и ако они, не дај Боже, мрзе некога зато што се овако или онако зове, а да ложе бадњаке и све обичаје поштују, онда је бесмислен начин слављења Божића“, закључио је Круљ.

porodica_krulj_bozic_foto_aa_5-1024x683

Уз честитку ‘Мир Божји – Христос се роди’, поручио је свим вјерницима како је у овом времену егзодуса и народа и злоупотребе религије и ратова она анђеоска пјесма “слава Богу на висини, а на Земљи мир међу људима и добра воља” најпотребнија.

Текст и фото: Агенција Анадолија



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар