Слободна Херцеговина » 2.000 ХРВАТСКИХ ЧЕТНИКА БОРИЛО СЕ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ

2.000 ХРВАТСКИХ ЧЕТНИКА БОРИЛО СЕ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ

  • Процена је да је у четницима било око две хиљаде Хрвата, а било их је и међу Словенцима, у такозваној Плавој гарди. Било их је и међу муслиманима, који су крајем 1943. године чинили осмину укупног броја четника, односно 12,5 одсто. Војвода таковски био је Хрват и по оцу и по мајци – Звонимир Вучковић Феликс.

Четници у Сплиту (фото: www.in4s.net/hrvati-u-jvuo-vjerovali-ili-ne-cetnicki-odbor-usred-splita)

Југословенство, упркос томе што се у западним крајевима бивше нам државе представља као маска за великосрпство, било је осећање које је владало МНОГИМ људима у СВИМ народима бивше Југославије. Управо због тога се у редовима ЈВуО налазио и велики број Хрвата, Словенаца и муслимана.

Поједини међу њима, попут Звонимира Вучковића Феликса, Хрвата по оцу и мајци, били су носиоци кључних позиција. Вучковић је био Дражина десна рука,  командант 1. равногорског корпуса,  и носилац титуле војводе таковског. У Дражином штабу је био и Ђуро Виловић, бивши католички свештеник па потом писац.

Они нису били изузеци: Далматинци, до сржи одани идеји интегралног југословенства (због чега су загребачким Хрватима 1918. године поручили да ће они сами ући у састав Краљевине Србије ако ови не буду хтели), са Сплитом као најжешћим упориштем југословенства уопште, формирају одмах по капитулацији Каштелански четнички одред, Сплитско-шибенички батаљон и Одред војводе Бирчанина који је касније деловао у склопу Динарског четничког корпуса.

Поред Сплита, Трогира, Шибеника и Макарске, четништво је међу Далматинцима било активно и на острвима као што су Корчула и Крк; када је Италија капитулирала 1943. године након инвазије наших савезника на „чизму“, хрватски четници у склопу 243. батаљона ЈВуО ослобађају острва Мали и Велики Лошињ, Црес, Силбу, Олиб и Крк, десантом из правца Сења. Тамо их дочекују локални хрватски четници из Пуната, који се тада звао Александрово, у част убијеног краља. Далматински партизани ће их убрзо све ликвидирати.

У Сплиту је већ 1918. године било основано удружење под називом Југословенска национално-напредна омладина која ће четири година касније прерасти у Организацију југословенских националиста (Орјуна), којој су непријатељи били српски и хрватски националисти, као и комунисти, и чији се припадници нису либили да врше атентате и терористичке акције.

У Далмацији је било активно око 50 огранака Орјуне чији су припадници на тим просторима себе називали „југословенским националистима хрватског племена“. Издавали су лист „Победа“, а њихови митинзи на сплитској риви су били масовнији од скупова подршке Анти Готовини.

Далматински књижевници попут Мирка Королије, Нике Бартуловића, Сибе Миличића, Ђуре Виловића и Ћире Чичин-Шаина славе југословенство, Србију и пишу екавицом.

Бартуловић ће чак 1944. године бити представник Хрвата на Светосавском конгресу у селу Ба, а Дражи је писао како млади Хрвати прелазе у православље да би исказали оданост војводи Бирчанину, који је предводио сплитски Четнички одбор чији је начелник био Радован Иванишевић.

Процена је да је у четницима било око две хиљаде Хрвата, а било их је и међу Словенцима, у такозваној Плавој гарди у којој су служили олимпијац Леон Штукељ и економиста Александар Бајт. Било их је и међу муслиманима, који су крајем 1943. године чинили осмину укупног броја четника, односно 12,5 одсто.

Телеграф.рс

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина