• Од завршетка рата прошле су 23 године, али упркос томе анимозитет челника града Дубровника према Требињу и Требињцима се не смањује.

То потврђује и невјероватна чињеница да је директор Умјетничке галерије града Дубровника Марин Ивановић смијењен само дан након што је посјетио Требиње и присуствовао отварању изложбе познатог требињског сликара Атанасија Поповића!?

Градоначелник Дубровника, ХДЗ-ов Мато Франковић, одлучио је да смијени директора Ивановића јер је без његове сагласности отишао у Требиње и присуствовао отварању изложбе, на којој су приказана Поповићева дјела, од којих се нека чувају у дубровачкој умјетничкој Галерији!?

Дубровачка телевизија извјештава да је Ивановић изгубио повјерење градоначелника одласком у Требиње, јер се тобоже град Требиње се није извинуо Дубровнику за ратна страдања!? Да ли је могуће да се у 21-ом вијеку неко кажњава и смјењује због посјете сусједном граду и присуствује неком културном догађају? Да ли је могуће да се то догађа у Европској Унији, и када ће се Хрвати и Хрватска напокон ослободити србофобије и патолошке мржње према Србима, људима друге вјере и нације ?

Очито да млади је ХДЗ-ов млади језуита Франковић прескочио неке важне лекције у школи, и да нема нимало дипломатских манира и искуства које су имали стари Дубровчани. Права је штета што су административне забране спријечиле помирљивог Андра Влахушића да се кандидује и поново буде изабран за градоначелника Дубровника, током чијег мандата је Дубровник доживио велики процват. Влахушић се у Дубровнику састајао са бившим градоначелником Требиња Доброславом Ћуком, када је изражено жаљење због свих жртава последњег рата, али Франковићу и ХДЗ-у то изгледа није довољно.

Млади градоначелник Дубровника очито не познаје добро прошлост ових простора, и сигурно не зна да је његов претходник Иво Ројница први у НДХ средином априла 1941. године забранио Србима и псима да улазе у градске трамваје! Ројница никада није одговарао за злочине и масовна страдања Срба јер је 1945. побјегао у Аргентину, одакле се вратио почетком 90-их и био срдачно дочекан од Туђмана и осталих Марових страначких колега.

Ако није до сада стигао, Франковић би требао да се распита и сазна колико је Срба убијено у Дубровнику и околини, колико их је одведено у Јасеновац у периоду од 1941. до 1945. године, у мандатима његових претходника, од Ива Ројнице до последњег усташког градоначелника Ника Копривице? Сигурно није чуо за Ржани До, Пандурицу, Придворачку јаму и остала масовна стратишта Срба у залеђу Дубровника, јер да јесте извинио би се комшијама и не би се овако понашао?

Франковић очито не зна да је Хрватска војска 1992. године извршила агресију и окупирала трећину општине Требиње, попалила 50-ак српских села и убила више стараца који се још воде као нестали. Акције ЈНА 1991. године кренула је из Црне Горе, опрема са Чилипа и краве са фарми из Конавале завршиле су код његовог садашњег пријатеља Мила Ђукановића, који је некада због шаховнице замрзио и шах. Франковић очито не зна да је логор за заробљене Хрвате био у Црној Гори, а да на подручју Требиња током Отаџбинског рата није био ниједан логор, нити је било мучења, пребијања и убијања Хрвата, као што су Срби страдали у дубровачкој „Вили Палма“ или Лори!

Током цијелог рата, уз саму линију раздвајања, у Прхињу, Долу, Котезима и осталим селима слободно су живјели Хрвати, и ниједан припадник Требињске бригаде и Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске није оптужен за неки разни злочин почињен над припадницима Хрватске војске и хрватским цивилима, на што сам посебно поносан!

Франковић би могао у дубровачком Архиву да провјеру колико је Срба, католика и православаца, живјело у Дубровнику уочи уједињења 1918. године, а колико их је остало данас!? Гдје су и како они нестали? Иако су Срби у Хрватској након страдања и прогона у 20-ом вијеку претворени у статистичку грешку, и даље се шири србофобија, и Срби су и даље главни кривци за све проблеме у Лијепој нашој.

Тако су недавно лажно изнесене оптужбе да је тобоже српска бензинска пумпа на Иваници, која није ни почела са радом и у чијим резервоарима нема горива, узрок загађења воде у Жупи Дубровачкој. Накнадне анализе су показале да су оптужбе биле лажне и бесмислене.

Прошле године у дубровачкој штампи је покренута права хајка на Дејана Перића, директора хотела „Каризма“ из Плата, јер је на аутомобилу дубровачких таблица има слова „БГ“ и број „011“, што су мјештани сматрали провокацијом јер их подсјећа на Београд!?

Патолошка мржња према Србима нажалост и даље се осјећа у Хрватској код многих десно орјентисаних Хрвата, а то је дијелом последица и вишедеценијске политике католичке цркве и свештенства. Понижавање Срба и српских жртава иде толико далеко да Јутари лист пише како је Јасеновац био радни логор у коме су одржаване забаве за логораше, а већина Хрвата и даље сматра да су у Јасеновцу страдали Хрвати и Жидови, те мањи број Срба!?

Нажалост многи лијепи гестови добре воље са српске стране и даље наилазе на зид код „сусједа“, а врло извјесно да ће тешко доћи до истинског помирења и нормализације односа између Срба и Хрвата све док ХДЗ буде имао кључну улогу на политичкој сцени.

Дубровник и Требиње су природно наслоњени једно на друге. Дубровчанима је одувијек било најлакше и најљепше доћи у Требиње, гдје су увијек срдачно дочекани, јер до Сплита и већег мјеста у Хрватској треба путовати најмање три сата. Франковић и слични могу упорно затезати коноп и ометати сарадњу, али то ипак неће зауставити проток људи и нормалну комуникацију међу грађанима два града, Требиња и Дубровника, који су међусобно удаљени свега десетак километара ваздушне линије.

ИЗВОР:  Небојша Вукановић БЛОГ