• У БиХ огорчени образложењем Хрватске за стопирање извоза млека из БиХ у ЕУ. Такво понашање Хрватска има „зелено светло“ не само од ЕУ, него и од Ватикана, чија се улога не сме потценити – сматра политички аналитичар Гостимир Поповић

Премијер Хрватске Зоран Милановић потврдио је пре два дана оно што су сви знали – да је Хрватска донела одлуку да стопира увоз млека из БиХ у ЕУ због хрватских извозника.

А, тај „добросуседски“ потез Милановић је покушао да оправда тврдњом да „БиХ Хрватску већ дуго и лукаво завлачи“.

Хрватски медији наводе да је овакав потез уследио након што се извоз Хрватске у БиХ после уласка у ЕУ преполовио, односно како је БиХ „почела да чисти полице са хрватским производима и убацује српске и турске“.

Аналитичари у БиХ сматрају да су ово све само не тачне информације, напомињући да се управо Хрватска према БиХ понаша онако како јој замера и да управо они „дуго и лукаво завлаче“ БиХ и када је у питању извоз млека, али и бројни други пројекти од значаја за БиХ, као што је изградња моста код Градишке, нерешени гранични спорови…

– Чињеница је да ми не радимо конзистентно и дугорочно и на крају сами себе доведемо у овакве ситуације, сматра политички аналитичар Гостимир Поповић.

Он очекује да се након најновијег потеза у вези са извозом млека дугорочније могу очекивати и гори негативни утицаји по БиХ.

Осим овог, најновијег спора, најпознатији проблем између Хрватске у БиХ у последњих неколико година постала је градња моста у Градишци, а у Министарству саобраћаја и веза РС „Новостима“ је речено да изградња моста, до данас, није започета због очите опструкције хрватске стране, која овај пројекат, очигледно, користи за политичка поткусуривања.

– Хрватска и БиХ потписале су још 2012. године споразум о изградњи новог моста на Сави код Градишке, а до почетка 2013. године завршен је пројекат, решени су имовинско-правни послови и обезбеђена је грађевинска дозвола. Како је наша страна имала обезбеђена средства, док је Хрватска чекала средства из европских фондова, нудили смо разне могућности Хрватској – да преузмемо расписивање тендера, да започнемо градњу свог дела, а да се Хрватска касније прикључи. Нудили смо и градњу моста у потпуности. Уговором бисмо одредили кад би тај новац Хрватска вратила БиХ. Друга страна се, нажалост, није сложила ни око једног предлога, подсећа за „Новости“ министар саобраћаја и веза РС Неђо Трнинић.

Он истиче да се почетак градње беспотребно одуговлачи све ове године и ако се сагледају све понуђене опције и могућности, јасно је да је пресудило то што у Хрватској не постоји политичка воља за реализацију овог пројекта.

Ни питање границе са Хрватском, 20 година од потписивања Дејтонског споразума, није решено, а најпознатији спор две земље воде око Костајнице, где Хрватска негира „природну границу“ између две државе која иде реком Уном, па тако тренутно граница имеђу Хрватске и БиХ у подручју Костајнице на чак 19 места излази из реке Уне.

Осим овог дела границе, спорна је и граница код Неума, тачније острва Мали и Велики Шкољ.

– Имајући у виду да је Хрватска размажени миљеник ЕУ, ни за кога није изненађење ово што су сада урадили, јер им је ЕУ попуштала и када су у питању спорни односи Хрватске са Словенијом и Србијом, сматра Гостимир Поповић.

Он је за „Новости“ рекао да за такво понашање Хрватска има „зелено светло“ не само од ЕУ, него и од Ватикана, чија се улога не сме потценити, али да све то није разлог да домаће власти на време доносе планове и у области градње инфраструктуре и у извозној стратегији.

ВЛАСТИ ЋУТЕ

На опште запрепашћење млекара, ни неколико дана после одлуке Хрватске о забрани извоза млека из БиХ, нема званичних реакција власти у БиХ.

На ову чињеницу оштро је реаговао једино СДП БиХ, из кога су поручили да домаће институције што пре треба да реше новонасталу ситуацију како би се омогућило да домаће млекаре своје производе пласирају и на остала тржишта европских земаља или уведу контрамере према производима хрватског порекла. Грађане су позвали да на овакав потез Хрватске одговоре куповином домаћих производа.

Извор: Новости / А. Мацановић