После завршетка изложбе „Ко је Соко, тај је Југословен” у Музеју Југославије у Београду у Белом двору била је отворена изложба „Краљевска породица и Соколи” од 31. марта 2017. до 14. априла 2017. године.
У Кинотеци у Београду у оквиру „XIX фестивала нитратног филма”, 13.6.2017. године приказани су филмови које су снимили Чеси после Првог светског рата. Филмови су били документарни и туристички. Снимили су долазак делегације Народне скупштине Краљевине СХС у Праг. Као свесловенска организација чехословачки соколи приредили су манифестације током боравка делегације у Чехословачкој. Приказана је и узвратна посета делегације од 70 чланова чехословачке скупштине Југославији од 2 до 12. октобра 1926. Соколи су свуда учествовали у дочеку делегације. Положени су венци на споменик Незнаном јунаку на Авали.
Посетили су Београд, Младеновац, Скопље … . Део снимљеног материјала коришћен је у документарном филму “Југославија” из 1926.
На почетку новембра 2017. чланови сокола у Београду обележавали су 126 година од појаве Соколства у Србији.
У петак, 3 новембра 2017. на Новом Гробљу су представници Факултета спорта и физичког васпитања, учесници научног скупа и представници соколских савеза и друштава положили венце на гробове Стеве Тодоровића, др Владана Ђорђевића и др Војислава Рашића. Обишли су и гробове Николе Пашића, Сердара Јанка Вукотића, Љубе Јовановића, …. .
Пре полагања венаца одржани су говори о заслугама великана за појаву и развој организованог телесног вежбања и соколства у Србији. После полагања венаца учесници су посетили двор Карађорђевића на Дедињу. Обишли су приземље двора и капелу.
На Факултету спорта и физичког васпитања на Кошутњаку 4 новембра 2017. отворен је Научни скуп „160 година од почетка организованог телесног вежбања (1857) и 126 година од појаве соколства у Србији (1891).
Уз факултет научни скуп су организовали Соколски савез Србије, Соколски савез Београда и Соколско друштво Београд Матица. О својим радовима, између осталих, говорили су др. Владан Вукашиновић, Јевђа Јевђевић, … .
У холу факултета била је приређена изложба о соколима. Биле су изложене публикације, личне ствари и фотографије. Између осталог табла Школе за телесно васпитање Краљевине Југославије.
Истог дана соколи и соколице присуствовали су приредби „Српско-хрватски мементо” у дворани Општине Стари Град. Приредбу су организовали Заједница Хрвата у Београду, књижница и читаоница „Тин Ујевић” и општина Стари Град.
Наступили су етно-певачка група „Извор”, КУД „Петрова гора” из Кордуна, певачки хор „СКД Просвјета” из Сплита и клапа ХКПД „Јелачић” из Петроварадина. Приказан је документарни филм о „Манастир Крупа”. Манастир је један од симбола за српски народ у Далмацији. У свом говору један од говорника је истакао да друштва која су учествовала на приредби не граде кинеске зидове између Срба и Хрвата.
Соколи подржавају такве активности и зато су присуствовали приредби како прошле тако и ове године. Посетиоцима су подељени овогодишњи бројеви часописа „Србско-далматински алманах” који издаје Просвјета из Загреба и „Српско Коло”. Послужене су суве смокве, домаће вино, лоза и прошек.
У недељу 5. новембра 2017. Соколско друштво Београд Матица приредило је своју плесну ревију у Дому културе Вук Караџић у Булевару краља Александра.
Ревију је водио Александар Аничић, председник Соколског друштва Београд Матица. Соколи су учествовали на Сајму спорта „Србија земља спорта” од 24 до 26. 11. 2017. Сем соколског штанда била је презентација сокола 24.11.2017. На штанду су биле изложене књиге које су чланови сокола издали и које су говориле о соколству.
Дан соколског филма приређен је 3. децембра 2017. у Музеју Југословенске кинотеке у Београду. Приказани су први пут предратни филмови и то Соколски слет у Сплиту 21.8. 1910; Свесоколски слет у Прагу; Инсерт из филма „Десети словенски новинарски конгрес у Београду 27 јуна/10 јула 1911(Србија 1911.) који је снимио Светозар Боторић.
Приказана је соколска парада; Део филма „Дечја изложба и прослава дечијих дана у Београду 1922. Соколи су учествовали у поворци; „Свечана соколска академија – свечаност у Народном позоришту” „Журнал Новаковића” 1926. број 1; „Свесоколски слет у Београду 1930” Чеси 1930; „Јаван час соколске омладине, војске и сокола одржан у Сомбору 18. V 1930” у режији Ернеста Бошњака; „Први свесоколски слет сокола краљевине Југославије”, Београд јуна 1930; „Здрав дух у здравом телу” – Соколски филм” Југославија 1930; „Откривање споменика краљу Петру I у Каству” 1931; „IX свесоколски слет у Прагу чешки 1932; „Соколски слет у Загребу” 1934; „Југословенски журнал инсерте „Соколски слет у Љубљани”, „Соколи у Босни” снимио Југословенски просветни филм 1932-1933.
Војислав Бесаровић приказан је у сцени доделе заставе сеоској соколској чети; Делови из филма „Ој, летни сиви соколе” 1934. у режији Камила Бреслера; „Посета југословенских сокола Софији” 1939. и „Југословенско соколство на IX слету бугарских „јунака” јула 1939. у Софији” . Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда био је дужине 528 метара.
Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора ССКЈ.
Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Неки од филмова били су без звука.
Због снега и блокаде саобраћаја усред полумаратона, само најупорнији су дошли у Музеј Кинотеке. Били су чланови Соколских друштава Београд Матица, Звездара, Батајница и Соко Авала.
На пројекцији су били и представници соколских друштава ван Београда. Присуствовали су и угледни грађани Слободан Јарчевић и Владан Царичић. Соколи ће 2018. обележити низом манифестација стогодишњицу оснивања Југославије и учешће сокола у борби за ослобођење и уједињење.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
