Прекјуче су се завршиле Олимпијске игре у Паризу. Да ли сте само љубитељи спорта, волите ли читати између редова или обоје? У сличају да нисте само љубитељи спорта, већ и озбиљнији посматрачи овај текст је намјењен вама. Вјероватно су неки од вас примијетили да је бронзана медаља некако „срећнија“ од сребрне. Није у питању случајан налаз, већ доказана чињеница у многим истраживачким студијама након проучавања реакција освајача сребрних и бронзаних медаља! Друга позиција на такмичењу означава бољи пласман, па самим тим би требала донијети више среће и задовољства. Међутим, да ли је то заиста тако? Није. Људски мозак је заиста фантастичан и не функционише као математика. Ово се дешава због феномена који се зове контра-чињенично размишљење.
Контрачињенице су мисли о алтернативама прошлих догађаја, односно мисли о ономе што је могло бити. То је врста расуђивања гдје се испитују елемнти или идеје за које се зна да су немогуће.
Освајач сребрне медаље размишља „Нисам могао освојити злато“, а такмичар који је осовојио бронзу размишља „Бар сам освојио медаљу“. Сребрна медаља се осваја након пораза, а бронзана након побједе и то је кључна разлика.
Овакав вид размишљања може бити и користан у сврху испитивања самог процеса доношења одлука. Када размишљамо шта би се другачије одиграло да смо поступили на други начин, можемо створити визију како бисмо се требали понашати у садашњости зарад другачијег исхода.
У исто вријеме, заглављеност у контра-чињеничној спирали не доноси нам ништа добро.
Стога је кључно успостављање баланса између информативне ретроспекције и бескорисног размишљања.
Ово се може култивисати тако што ћемо бити њежни према себи, практиковати самосвијест и спознати значај садашњег тренутка.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
