„О Свети Влахо, молитве наше чуј!
На копну и на броду, брани нас и слободу!
Брани нас и слободу, о Свети Влахо чуј!“

Атанасије Поповић: „Свети Власије (Свети Влахо) бди над Дубровником”, уље на платну, из Музеја икона СПЦО у Дубровнику

Многи градови као заштитнике славе велике свеце само Дубровник припада Светом Влаху као љубљеном оцу. И није то за ништа! Свети Власије, коме Дубровчани од милоште снисходе, те га зову својим Влахом, сачувао је овом прекрасном граду златну слободу.  Заштитио је оно што Дубровник од оснивања највише поштује и воли. Мољењем Светог Влаха Дубровник убира милост Господњу више од хиљаду година, тачније од тамне и опасне ноћи 3. фебруара 971. године.

А како је Свети Влахо стигао у Дубровник записали су најстарији дубровачки љетописи. Дубровчани то до данас памте и наизуст знају све о свом дубровачком „парцу“ (патрону, заштитнику). Била је то хладне фебруарске ноћи, за тешке облачине која мрклином прекри лијепи али још недовољно ојачали Дубровник. Имали су Дубровчани тек ограничену самоуправу над градом и црквом. Били су под војним покровитељством Источног ромејског царства (Византије), а чији стратег је боравио у Задру надлежан за потребе и права Далмације. Дубровачка црква је имала свог епископа, а који је принадлежио сплитској архиепископији. Дубровник је желио и више и даље гледајући морску пучину која запрека нема. Као и све младо што заносом сања, а опреза нема, и Дубровник је дочекао ову тамну ноћ. Вјероватно би његове снове омела горка јава да се није смиловао сам Господ пославши му свог великог свједока, Светог Власија, епископа Севасте.  А овај свети владика је већ пред ангелима проплакао гледајући пропаст свог славног града.  Нудећи му Дубровник на заштиту, Господ је Влаху брисао сузе.

Свети Влахо на дубровачким зидинама

3. фебруара 971. године флота моћне и горде Венецијанске републике зауставила се око Дубровника. Скривена тамом непримјећено је усидрилила борбено бродовље. Намјера им је била да попут тројанских дарова уђу у дубровачке градске зидине, направе на кулама смутњу, препадом окупирају град и до зоре истакну своје заставе. И већ су се млетачке уходе биле размиљеле по градским улицама, а под изговором да купују намирнице за даљу пловидбу на исток. Те вечери кренуо је свештеник Стојан у цркву Светог Стефана да одслужи вечерњу молитву. Но када је пришао храму видио је да су врата отворена. Ушао је са опрезом и пред олтаром угледао старца у епископској одежди.  Свештеник тада приђе да узме благослов, а владика му рече да пожури до градске и војне власти јер је град окружен млетачком војском. Када Стојан упита од кога преноси поруку, старац му рече да се зове епископ Власије. Стојан је журно пренио вијести, а град се у трену претворио у кошницу. Стријелци су изашли на бедеме, куле су отвориле катапулте, капије су подигле врата… Млечани су увидјели да су изгубили битку.

Од те ноћи Свети Власије је оглашен заштитником Дубровника, а прва слава у његову част одржана је већ наредне 972. године. Ускоро је у Дубровнику саграђена мала црква у славу Светог Влаха. Дубровник ће касније страдавати од куге, потреса и пожара, а са недаћама биће рушен и овај храм. Данашња катедрала Светог Влаха саграђена је 1715. године као сједиште дубровачког бискупа.

Свети Власије – руски православни иконопис

Но, ко је био Свети Власије?!

Свети Власије је поријеклом Јерменин. Рођен је у јерменској паганској породици. Био је љекар по образовању. Његови животописи биљеже да је темељно образован, а да је своје врхунско медицинско знање користио на добро свих. Највише је помагао сиротим који лијечење нису могли да плате, кужним које нико није желио лијечити, презреним и старим. Народ га је толико поштовао и волио да га изабраше за свога епископа. Било је то страшно вријеме за живот хришћана, а тих година Црква је примила више светаца него за хиљаду година у каснијим временима. Ближио се крај безбожној римској царевини, а као што мудрост вели – „Ноћ је најтамнија пред свануће.“

Свети Власије (на јерменском, Сурп Влас) је рукоположен за епископа Севастије, престонице малоазијске покрајине Понт. То је историјска Мала Јерменија, а данас је у саставу Републике Турске. Свети Власије је као епископ обилазио и лијечио хришћане по римским тамницама. Тјешио их је и снажио, проповједао, а ријечи свједочио животом. Но када је постало неподношљиво живјети у Севасти скрио се у планине Кападокије. По предању дивље звјери су прилазиле Светом Власију, а он их лијечио.  Ускоро су га богоборни потказали и заробили. На путу до суда спасао је једно дијете од дављења. Прича каже да се син јединац неке мајке почео давити јер му рибља кост западе у грло. Свети Власије се помолио Господу, осјенио дијете крсним знаком и без муке извадио кост из грла. Од тада се он поштује као заштитник од грлобоље и свих болести грла и гласница.

Изводили су га на суд три пут са захтјевом да се одрекне Христа. Но Свети Власије им тада рече: „Како се око које је видјело свјетло може заљубити у тмину!“ Свезали су га на стуб и гребенима за чешљање вуне дерали му кожу и месо. Бацали га у море са каменом око врата, а на крају га посјекли мачем. Било је то око 316. године када је Севастом управљао намјесник Агриколаус. Касније су православни ромејски цареви свечеве мошти пренијели у Константинопољ и посветили му велелепну цркву. Са пропашћу Цариграда срушена је и ова црква.

Лобања Светог Влаха (ФОТО: www.tzdubrovnik.hr)

Мошти Светог Власија Дубровчани су добавили 1020. године, а као поклон Константинопоља зарад политичких заслуга и оданости источном царству.  Данас Дубровник у златном окову чува лобања Светог Влаха, подкољеничну кост, кости руке. Иначе његове мошти се налазе и у Италији, Француској и Шпанији.

Сваког 3. фебруара, дуже од 1000 година одржава се чувена дубровачка Феста Светог Влаха.  Ове 2019. године слави се тачно 1047. по реду.

Феста Светог Влаха (ФОТО: www.dubrovnikportal.com)

У рано јутро јека звона, паљба тромбоњера и градска музика најављују најсвечанији дан за Дубровник, славу заштитника и молитвеника. На фесту стижу гости са свих страна свијета, те народ и вјерници са барјацима црквених заједница из свих жупа Дубровачке бискупије. Кршни Конављани и витке Конавоке у својој прекрасној ношњи, народ са Бргата и Жупе у златовезу и бијелом платну, умивених лица са молитвом на уснама. Сви хитају да цјеливају мошти свеца и да му заблагодаре за заговор пред Богом. У црквама се обавља древни обред „грлићања“, благосиљања за здравље грла, а у спомен на онај дан када је светац спасио дијете од запале рибље кости.

Подизање заставе Светог Влаха у Дубровнику (ФОТО: dubrovnikportal.com)

Град је свечано окићен, а на Орландовом стубу се вије застава Светог Влаха. Преко Страдуна пролази Свечана процесија (литија) у којој свештеници носе мошти свеца. Народ прилази и цјелива, а над градом пјевају хорови звона. Послије свечане мисе цијели дан траје весеље. Тако Дубровник приноси љубав и захвалност свом „парцу“.

Од 2009. година Феста Светог Влаха је уписана на Унескову Листу нематеријалне културне баштине Хрватске. 2016. године сви хришћани су славили 1700 година од мученичке смрти Светог Власија.

Хачкар (јерменски крст у камену) – поклон Дубровнику од Јерменије поводом 1700. годишњице смрти Светог Власија.

Те године је Република Јерменија Дубровнику поклонила хачкар (јерменски споменик крста у камену), у знак памћења свог великог сина и дубровачке љубави према њему. Споменик се чува у клаустеру доминиканског самостана у Дубровнику.

Фреска Светог Власија из манастира Светог Марка у Кориши (репродукција).

Иако је Свети Власије, прије свега велики светац православног Истока, међу Србима нема ниједне цркве њему на славу. Но, стари Срби су славили и вољели овог великог православног љекара. О томе свједочи фреска Светог Власија у манастиру Светог Марка у Кориши повише Призрена и стари српски манастир Светог Власија код Драча у Албанији. Може се претподставити да је култ Светог Власија био јако жив у српском царском Призрену, а у коме је била бројна и дубровачка трговачка колонија. Манастир Светог Марка миниран је рукама злочинства 1999. године.
Репродукција ове знамените фреске данас се чува у манастиру Жичи.

Свети Влахо на дубровачкој катедрали

Боравећи у Дубровнику за божићне празнике помолио сам се Светом Власију са заговором да у добру дочекује и испраћа све добре људе који долазе и излазе из Дубровника, а да благо гледа на Херцеговце који су Дубровнику од његовог постања притицали као велике духовне ријеке, носећи животну снагу, говорну чистоћу и молитвене прозбе. Свети Власије, нек` грке ријечи стају пред твојим моштима, а добронамјерном нека се кажу путеви покајања, суживота и вјере!

Свети Влахо, светитељу, 
За Дубровник молитељу, 
Чуј и овај глас!
Докле стијење море љуби,
Помињи и нас!

ГОРАН ЛУЧИЋ

• Напомена: Овај текст први пут је публикован на порталу СХ 3. фебруара 2019. године