• У Коларчевој задужбини је 12. септембра 2024. одржана промоција нове књиге владике Григорија – „Странац у шуми“. Пред величанственим аудиторијумом, о књизи су поред владике говорили и проф. др Владета Јанковић, књижевник, Данијела Јелић, филолог, Миљенко Јерговић, новинар и писац, док је одломке читао драмски уметник Војин Ћетковић.

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

Писана као лична исповест, књига „Странац у шуми“ пружа драгоцени увид о сопственом искуству, који је владика Григорије уобличио у венац прича, промишљајући она вечна питања која се постављају пред сваког човека, не само пред монахе и духовнике, али у која се већина нерадо упушта – питања вере, љубави, рата, мира, светости и славе, наде, бола, пријатељства, покајања…

Владика је на почетку истакао да „нема ништа моћније од живе речи, да нема ништа лепше од разговора и приче“.

– Да је то тако, најбоље нас уче књиге. Оне нас уче да гледамо широко, да се са другим људима саображавамо и саосећамо, да са њима будемо способни и за трагедију и за славу, да будемо способни за успјех и за неуспјех, да будемо шири него што јесмо, да не будемо ускогруди. Дубоко верујем да ако не будемо причали, онда ћемо умрети од туге.

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

ЈАНКОВИЋ: СРЦЕ НА ДЛАНУ

Владета Јанковић је истакао да је основна особина ове књиге искреност.

– Поражавајућа искреност коју јако ретко срећемо не само у књижевности и уметности него и у животу. Већим својим делом ово је болна књига, али књига која вас не оптерећује и која поред озбиљних и потресних тонова садржи и лакше, чак хуморне тонове. Од свих слојева од којих се састоји ова књига можда је најважнији аутобиографски, који се тиче пута у монаштво, једне животне одлуке – како се до ње долази и каква се цена плаћа на том дугом и трновитом путу који води ка једној вишој фази постојања.

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

Јанковић је рекао да књига има и димензију која подсећа на филозофски дијалог у готово античком, платоновском смислу и да је она, једним делом, портрет савременика.

– Неки од њих су веома драгоцени, засновани на непосредном искуству пишчевом, али и осветљени његовом особином разумевања за људе и стрпљења са којима их посматра и слуша.

Завршавајући своје излагање Јанковић је рекао „када бих могао да напишем приказ ове књиге, насловио бих је, ризикујући да ме оптуже да сам кичер, на следећи начин: ’Срце на длану’, јер изражава праву суштину ове књиге. На том длану куца једно чисто и храбро срце.“

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

ЈЕЛИЋ: АУТОБИОГРАФСКА ТРИЛОГИЈА

Данијела Јелић је подсетила да се владика Григорије на књижевној сцени појавио још давних 2000-тих година.

– Владика озбиљније ступа у књижевност објављивањем збирке прича ’Преко прага’, после које је уследио роман ’Небеска дворишта’ и сада књига ’Странац у шуми’ који је незахвално жанровски дефинисати. Све три ове књиге су својеврсна аутобиографска трилогија. У свакој од њих владика има два искорака. Један је ка унутра, ка огољавању сопствене душе и личности и други је искорак, покрет ка другом и то је важна тема која окупира владику последњих деценија. Битна одлика која разликује ову књигу од претходних је амалгам аутобиографских елемената и фикције.

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

Владика овом књигом отвара врата која су у већини случајева чврсто затворена и ми немамо прилику да завиримо иза њих. Отвара нам врата монашког света према коме ми сваки дан чинимо неправду очекујући да буде савршен, и заборављајући притом да су и монаси обични људи као и ми са својим падовима и успонима.

ЈЕРГОВИЋ: ВЛАДИКА ЈЕ РОЂЕНИ ПРИПОВЈЕДАЧ

Писац Миљенко Јерговић је у свом излагању рекао да је владика Григорије рођени приповедач.

– Уме гледати свијет као што га гледа приповједач и он из тог свијета издваја елементе, догађаје и лица на начин на који то раде приповједачи. С друге стране, он наступа као свештено лице, а у нашим књижевностима су, на жалост, били јако ријетки добри и озбиљни приповедачи који су притом били и свештена лица. Зато што свештенички позив, монаштво, налаже једну врсту вербализације, уобличавања свијета, која се у великој мери разликује од онога што налаже свијет приповедања. Оно што је фасцинанто јесте то како владика Григорије те две ствари доводи у савршени мир и показује потпуни склад између њих“

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

Јерговић је истакао да у овој аутобиографији постоји неколико врста приповједача.

– Један је млади, готово инфантилни приповједач с почетка који прича о погледу на себе мртвог и своју сахрану. Други приповједач је онај централни, човек у зрелим година који живи и посматра свијет око себе. Трећи приповједач је заправо у лику старца. Иза свега тога стоји духовни ауторитет.

ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: ЖИВОТ СТАНУЈЕ У КЊИГАМА

Владика Григорије је велики део свог излагања посветио књижевности.

– За мене је књижевност важна зато што се бави животом… Ја стварно вјерујем да у књигама пише живот и да ми, у ствари, у књижевности трагамо за животом. Зато што се ту поистовећујемо са разним ликовима који живе исто као и ми, осећају радост, тугу, трагични су, комични, меланхолични, смотани, способни, некад побеђују а некад губе, исто као и ми у животу. То показује да сви људи на овом свијету тугују за неким другим, и да хоће да изађу из себе и да се са тим другим сретну, а књиге то откривају.

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

Владика је открио и да ће „без књижевности неко ко хоће да буде свештеник бити само ’жрец’. Неће моћи да буде свештеник у оном смислу како ја замишљам свештенике, неће моћи да саосећа са другим човеком, неће моћи да га разуме, неће моћи да схвати другог човека ако није читао.“

Једна од тема која изазива велику забринутост свих нас јесте и тема ископавања литијума, о чему је владика испричао занимљиву причу која је „жива истина“.

– Дошао један богат човек код мене у Дизелдорф, и мало се ослободио, па ме пита: ’Што си ти против литијума?’ Ја кажем да сам за траву, ливаде и краве, а он мене гледа зачуђено. ’Реците ви мени’, питам га ја, ’зашто је добар литијум’, а он ми каже: ’Је л’ знате шта ће бити Београд? Биће Дубаи.’ Ми се сад разумјемо. Ти хоћеш Дубаи, а ја желим краве, траву, свако нек остане на својој позицији.

Фотографија преузета са сајта Лагуна https://www.laguna.rs

Међу бројним гостима на промоцији књиге „Странац у шуми“ били су отац Сергеј, игуман манастира Хиландар и други црквени великодостојници, принц Филип Карађорђевић и принцеза Даница, Момчило Трајковић, Дејан Бодирога, академик Владимир Костић, Драган Бјелогрлић, Немања Видић, Наташа Нинковић, судија Миодраг Мајић, Синиша Ковачевић, Калина Ковачевић и многи други.

Владика је након промоције скоро два сата стрпљиво потписивао књиге читаоцима.

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Лагуна