На зидинама фрањевачког манастира Мале Браће у Дубровнику појавиле су се испод малтера православне фреске из 14. века.
Ова вест, у Хрватској није дочекана благонаклоно, а медији је потпуно игноришу, јер им очигледно смета српска прошлост Дубровника. Фреске на зидинама фрањевачког манастира Мале Браће, али и цркви Преображења Кристова видео је Милош С (38), који је посетио Дубровник, али на питање откуд ту фреске није добио одговор од католичких свештеника.
–Приметио сам да се испод малтера појављују иконе, одмах сам препознао православни иконопис, јер сам неко ко редовно обилази манастире како православне, тако и друге широм бивше Југославије. Једноставно волим то. Занимало ме откуд у фрањевачком самостану православне иконе. Покушао сам да питам људе који ту богослуже, али су сви када су чули моје питање окретали главу и без речи одлазили од мене – испричао је Милош.
Према његовим речима, свуда где је покуцао на врата са тим питањем ударио је у зид ћутања.
–Истраживао сам мало и открио да су се први пут ове фреске испод малтера појавиле 1992. године и од тада се у Хрватској, али ни овде о њима не прича. Покушали су једном и да их прекрече, али је читав малтер са фарбом отпао и иконе су поново изашле – открива своје истраживање Милош.
На овим местима очигледно су се налазиле некада православне цркве, које су касније фрањевци присвојили и претворили у свој самостан у Дубровнику. Према историјским записима на овоме месту цркву је подигао један од најмоћнијих српских владара краљ Урош Други Милутин 1317. године те је могуће да иконе датирају из тог доба.
На званичном сајту Дубровачке бискупије када је ријеч о самостану Мале Браће у Дубровнику не постоје записи пре 1317. године и доласка српског краља Уроша Милутина већ и они наводе да је “врло могуће да је самостан тада настао”.
Самостан је један од највећих и најмонументалнијих фрањевачких самостана. Има два клаустра: горњи (ренесансни, крстастих сводова и полукружних лукова) и доњи (романичко-готички, орнаментних ступића хексафора, розета и капитела разних облика: геометријских, биљних, људских и животињских) с крстастим сводовима и шетницом поврх.
Михоје Брајков из Бара (прва пол. 15. века) је градио овај клаустар који спада у најбоља романичко-готичка остварења у Хрватској. Има 120 ступова и 12 масивних пиластара. Пресликан је у 17. веку. фрескама из живота светог Фрање. На зиду клаустра је саркофаг М. Гучетица из 15. века с рељефима, а у средњој шетници клаустра је фонтана с ликом св. Фрање”, стоји на сајту бискупије о овом здању.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
