• Тужилаштво за ратне злочине у Београду је потврдило да је за 17 година рада ове институције подигнуто свега 27 оптужница за злочине над српским народом и то против 2 Хрвата, 4 Бошњака и 21 Албанца (њих 17 из тзв. гњиланске групе Виши суд у Београду је ослободио иако су постојали чврсти докази о почињеним злочинима). На другој страни подигнуто је чак 190 против Срба.

Након више наступа у медијима и говора у Скупштини Србије у којима је јавно критиковао рад Тужилаштва за ратне злочине предсједник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта упутио је овој институцији 20. октобра ове године допис позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Линта је од Тужилаштва за ратне злочине захтијевао сљедеће информације:

• Колико је оптужница подигло Тужилаштво за ратне злочине, у колико предмета ратних злочина и колико је оптужено укупно лица од почетка њиховог рада 2003. године, па до 20. октобра 2020. године?
• Која је национална односно етничка припадност лица оптужених за ратне злочине од почетка рада Тужилаштва за ратне злочине 2003. године, па до 20. октобра 2020. године?
• Колико је предмета ратних злочина правоснажно окончано, колико је предмета обустављено, у колико предмета су одбачене оптужнице и колико предмета је у току у наведеном периоду?
• Колико лица је осуђено и ослобођено у правоснажно окончаним предметима у наведеном периоду?

У одговору Тужилаштва за ратне злочине од 27. новембра, који је као овлашћено лице потписао Никола Лацковић, посебну пажњу изазвао је срамни и скандалозни податак да је за 17 година рада ове институције подигнуто свега 27 оптужница за злочине над српским народом и то против 2 Хрвата, 4 Бошњака и 21 Албанца (њих 17 из тзв. гњиланске групе Виши суд у Београду је ослободио иако су постојали чврсти докази о почињеним злочинима).

На другој страни, међу оптуженима је 190 Срба или скоро 90% од свих оптужених лица.  Од 2 Хрвата један је из Хрватске (Вељко Марић) а други из БиХ (Илија Јуришић).

ТЗР: Процесуирамо лица против којих имамо доказе

Тужилаштво за ратне злочине је истакло да гони сва лица, без обзира на њихову националну припадност. Став Тужилаштва је да „кривично процесуира она лица против којих успије да у координацији са осталим државним органима прикупи одговарајуће и потребне доказе за постојање сумње да су извршили кривично дjело из области хуманитарног права.”

У одговору се даље наводи да је Тужилаштво за ратне злочине у периоду од 2003. године до 20. октобра 2020. године подигло оптужнице у 92 предмета против 217 лица.

Донијето је 85 осуђујућих пресуда и 51 ослобађајућа. У току је поступак против 51 лица. Против 6 лица оптужница је одбачена, а против 16 је обустављен поступак. Правоснажно је окончано 62 предмета.

У периоду од марта 2017. године, па до 27. новембра 2020. године подигнута је оптужница у 23 предмета против 28 лица, од тога 23 Србина (за 15 лица српске националности је преузето кривично гоњење од Тужилаштва БиХ по основу међународног уговора), 3 Бошњака и 2 Албанца.

Линта: Тужилаштво да коначно процесуира злочине над Србима

Линта захтјева од Тужилаштва за ратне злочине да коначно почне да покреће истраге и подиже оптужнице за бројне злочине над нашим народом.
Он подсјећа да су Срби убијани и свирепо мучени у стотинама логора, мјеста и градова на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине од стране хрватских и муслиманских војних, паравојних и полицијских формација, као и током и након злочиначких акција Хрватске војске, ХВО, тзв. Армије Босне и Херцеговине.
Такође, Тужилаштво за ратне злочине би требало коначно да почне да процесуира злочине над Србима на Косову и Метохији које је починила терористичка ОВК.

СРПСКО КОЛО/ССР