Положај села.
Већи део села je у Вали међу брдима Непробићем и Илиним Брдом, издужен по граници између стрмог отсека и блаже нагнутог тла, делимично покривеног наносом од многих точила изнад села, а други делови су на Илину Брду.
Нових чатрња има 14. Главне радне земље су под селом и у пољу, и зову се Оток, Под Величаним, Ситњи Као, Велике Њиве и Под Чваљином. То су све већи комплекси земље, у којима има по више њива. У брду су: Посеље, Наклети Доци, Старци, Зелени Доци, Поље, Под Присјеке, Диљке, Масларуше, Подумање, Главице, Велике Њиве и Помагање Њиве. Виногради су: Стране и Ђевића Ложђе.
„Горе“ игла доста y местима: Црно, Растовице, Непробић, Голо Брдо, Сиљевица, Жедна Глава, Невољне Долине и Дубрава.
Стоку напасају по странама око села и испод кућа кад дигну усеве.
Тип села.
Село се дели на махале: Орахови До, Грабови До и Плитки До или Бјељаве. Те махале су удаљене једна од друге по 2 км, а куће у њима су на окупу. И махала Орахови До дели се на мање махале, по родовима: Кристића, Бурума, Пирјаћа и Томичића. У селу има свега 45 кућа. Црква је испод села, а заједничко гробље око цркве. Само махале Грабови и Плитки До имају своја засебна гробља.
Црква у селу је врло стара. До сада је два или три пута поправљана. На средини села стрчи стара Хромићева кула. »Грчких плоча“ има око цркве, а по брдима има много старих гомила. Око 1 км далеко од села су старе омеђине, које се зову Градина. И сада може да се види изнад и испод државног друма чувени солански пут, којим су некада кириџије гониле каравана соли из Сланога у Херцеговину и друге покрајине. Манастир Завала имао је у овом селу своју чатрњу за вино.
Порекло становништва.
Зна се за неколико редова који су раније боравили у селу.
Изумрли су („затрли ce“, „искрнили ce“) Ђурићи и Павловићи. Ћопи се „затро“ траг по женској крви. Били су у селу и неки Кличићи. Бороје је отишао за зета у кнеза Ивића у Равно, где и сада има потомства. Грковићи су се одселили у Трстено. За Грковиће причају да је један од њих „офурио“ једну женску, те га Фетахагић, муслиман из Требиња, осудио да плати вижлин, али да га донесе до петнаест дана. Како је Грковић донео вижлин раније, није му га хтео да прими него му притисне земљу. За Ждрале се говори да су од њих садашњи Милићи у Величанима. Ковачевић се је одселио у Гргуриће. За њих се прича ово: једном кад су Сењани (ускоци) палили и робили, сви их дочекаше лепо, а Ковачевић их одбије од куле и, поред бајрактара, убије још тројицу. И сада се покрај пута у Црном налазе гробови те четворице погинулих Сењана. Шишићи су се отселили у Банат. Поред Ивана Буруна и Ђуре Крстића (тј. Кристића), као држаоци земаља манастира Завале помињу се 1817. у Орахову Долу још Иван Ћосић, а у грабову Долу Видоје Штрцало.
Ћосића и Штрцала више нема, бар не под тим именима.
Данас у селу живе католици и једна православна породица.
Католици.
-Кристићи (13 к.), раније Бошковићи, старином су из Босне. Била су двојица браће, од којих је један остао у Босни, а други иселио y Орахови До. Кад је онај што је остао у Босни поручио ономе другоме да се врати, овај му је одговорио: Нећу, брате! Под кућом ми смоква и виногради, а из поља љети имам жито, а зими лијепу рибу. Од тих Бошковића је био чувени научник Руђер Бошковић. Отац Руђеров Никола отишао је из Орахова Дола у Дубровник, где се бавио трговином. Још стоји кућа у којој се родио Никола, али је двапут преграђивана и назиђивана. Год. 1688. помиње се Никола Матијашев Бошковић из Орахова Дола. По народном предању, Бошковићи су били православни, а отац Руђера Бошковића је отишао у Дубровник као православан.
-Томичићи (5 к.) су само огранак Бошковића односно Кристића.
-Буруми (6 к.) су се давно доселили из Осјечине Међе код Дубраве.
-Јерчићи (4 к) су од Боројевића. Један се оженио удовицом Јелком Грковића, па су после њене смрти деца прозвана Јелчини, а онца Јерчићи.
-Бркићи (2 к.) су такође огранак Боројевића.
-Перићи (3 к.) су из Дубрава. Род су са Перићима у Мајковима у Дубровнику.
-Пирјаћи (3 к.) су старином из Мајкова. Најпре су се звали Лазибат, а онда у прозвани Пирјан, па Пирјаћ.
-Радићи (3 к., Никољдан): дедови су дошли са Плањака у Трнчини.
-Панџе (2 к.) су дошли из Котара пре 180 година.
-Балија (1 к.) је дошао за зета у Томичиће са Голубинца.
-Јовићи (1 к.) су од Јовића у Чешљарима; дошли пре 60 год.
-Koјићи (1 к.) су заједничког порекла са Шимуновићима у Равном и славе Митровдан. Живели су у Цицрини.
Сем Радића и Којића, сви остали у селу славе Мратиндан.
Готово сви су били кметови православног манастира Завале.
Православни.
-Шешељ (1 к., Лучиндан) населио се 1925. на манастирском имању. Дошао је из Завале.
Завет од града је Св. Јаков.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“.
Приредио сарадник Порекла Милодан
Извор: Порекло
