• На Косову и Метохији (Стара Србија) је од 1909. почело оснивање српских соколских друштава. У Пећи вежбао је омладинце гимназист Младен Герић. (1)

Скопски душановци су се спремали за слет у лето 1910. у манастиру Девичу у Дреници. За слет су се спремали у дворишту мушке гимназије, а ноћу у ходницима зграде гимназије. Слет је био важан због састанка са осталим соколима из Урошевца, Призрена, Приштине, Вучитрна, Митровице, Пећи и Ђаковице.  Вођа слета био је др Алекса Станишић, наставник мушке гимназије. Из Скопља кренули су возом ка Урошевцу. Пред станицом у Урошевцу били су постројени урошевачки соколи. Није било времена за силазак. Кренули су даље. Исто се десило и у Приштини. У Вучитрну су их браћа са музиком друштва дочекали. Сишли су и поздравили се са соколским здраво. Постројили се и кренули у варош. Све живо је изашло да их поздрави. У дворишту основне школе била су прострта ћебад. Поседали су и ручали хлеба, сира, лука и јагњећег печења. Морали су да журе, јер су имали 7 часова пешке од Вучитрна до манастира Девича. Требало је прочи Дреницу, познато легло арнаутских качака. За то су их предводили 2-3 наоружана Арнаута, Уз пут су свратили у село Дреницу да би се одморили. Кад су се приближили манастиру чула су се звона.  Издалека су видели испред манастира дугачак ред сокола. Били су то соколи из Призрена, Ђаковице, Пећи и Митровице. Они су стигли пре њих другим путем. Љубили су се као рођена браћа. Затим су ушли у манастир. Прво су мислили да су гости у манастиру Арнаути јер су имали кечета на глави, али кад су проговорили видели су да су међу браћом Србима. Калуђери су им спремили вечеру. Сутрадан, бурно поздрављени од гостију, извели су јавни час. (2)

После Првог светског рата  соколска друштва на Косову и Метохији обновила су свој рад. У Соколском календару 1923. истакнуто је да је друштво Урошевац установљено 1922. Било је у саставу Соколске жупе Скопље. Старешина је био Стјепан Вулић, тајник Стеван Дестиновић и начелник Димитрије Николић. Било је 40 чланова и 15 вежбача. (3)  Засебан воз из Београда возио је изасланике важнијих вароши из Југославије на Видовданску свечаност у Штимљу. Воз је примио у Скопљу изасланике и госте и на Косово стигао 27. јуна 1923, где је свечано дочекан. Урошевац је био  искићен, а народ је дочекао госте најсрдачније, обучен у свечано одело. (4) У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” од јануара 1924. истакнуто је да је на иницијативу министарства просвете обновљена соколска друштва у 18 места јужне Србије. Уз ова друштва основане су народне књижнице, које је министарство снадбело најпотребнијим књигама свесно великог културног позива Соколства у народу. (5) Одбор краљевог фонда ценећи рад Соколства у јужној Србији доделио је сваком друштву по 3.000 динара као признање од краља, а као подстицај за даљи користан рад. Соколи су планирали да награду употребе првенствено за набавку справа. (6)  У Соколском календару 1929. истакнуто је да је друштво Урошевац основано 1925, а обновљено 1928.  Старешина је био Стево Кујунџић, начелник Бранко Филиповић, тајник Тодор Славковић, просветар Свет. Тадић. Било је 35 чланова, 3 чланице, 20 вежбача, 35 мушки нараштај, 16 женски нараштај, 50 мушке деце, 43 женске деце, био је 1 члан у соколској одори. Вежбали су у школи, одржавали су јавну вежбу, имали су 1 сарадника и 4 предњака. (7) У Соколском календару 1929. истакнуто је да је старешина друштва Петар Тијанић, тајник Алекса Поповић и предавач Витко Аксић. (8) Архитекта Момир Коруновић је као председник грађевинско-уметничког отсека Савеза Сокола обишао 1934 године  Урошевац и израдио нови план за дом друштва. (9) У чланку у „Соколском Гласнику“         „Рад у соколској жупи Скопље“ истакнуто је да и ако врло скроман, социјални фонд друштва Урошевац настојао  да помогне сиромашну децу. О Ускрсу 1940 године из средстава фонда одевено је и обувено 12 деце из друштвене средине, и то 4 дечака и 8 девојчица. Оснивање и рад социјалног фонда био је један од завета друштва у Соколској Петровој петолетци. (10)

Соколско друштво у Урошевцу оснивало  је сеоске соколске чете. Сеоска соколска чета Елез из друштва Урошевац била је једна од најнапреднијих на територији Соколске жупе Скопље. Осветили су своју заставу и приредили јавни наступ 25 августа 1940. На свечаности су учествовале околне соколске јединице : друштво Скопље II – Ханријево, које је дошло са одабраном врстом вежбача на справама и музиком, друштво Урошевац, које је довело  Урошевачко певачко друштво. Соколско друштво Качаник довело је групу мушке деце. Програм вежбе оставио је ванредан утисак. Чин освећења заставе извршио је свештеник брат Боривоје Анђелковић. Кумовао је застави брат Живојин Голубовић, члан Управе жупе. Говорили су брат просветар из Качаника, I заменик начелника Савеза Сокола брат инжењер Воја Пајић, старешина друштва Урошевац брат Тодор Славковић. На заједничком ручку говорили су кум брат Голубовић, у име соколске жупе и брат Владимир Покорни-Салабов, председник Жупског одсека за рад на селу и дугогодишњи начелник и просветар чете у Елезу, који је изнео историју рада у чети. У име сеоске соколске чете гостима се захвалио старешина чете брат Никола Чалија. (11) Соколско друштво Урошевац је деловало до Априлског рата 1941 године.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене

1. Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год. ”, Стр. 5-30, Скопље, 1940; „Соколство у Јужној Србији“, „Соко на Вардару“, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр.50,51,52;

2. Архит. Стеван Газикаловић, старешина Скопље-Матице, „Соколи са Југа на своме првом слету у манастиру Девичу 1910 године”, „Споменица о прослави 30-годишњице и извештај о раду у 1939 год. “, Скопље, 1940, стр. 22, 23, 24;

3.  „Југословенски соколски календар 1923”, у Љубљани 1922, стр. 120;

4. „Сјајна Видовданска свечаност у Штимљу на Косову 1923. год.”,  „Српско Косово”, Скопље, 1 септембра 1923, бр. 17, стр. 5-11;

5. „Обнова соколских друштава у јужној Србији”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар 1924, бр. 1, стр. 18, 19;

1. „Краљ Соколству”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, бр. 7, стр. 188;

2. „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани 1922, стр. 119;

3. „Југословенски соколски календар 1931”, у Љубљани 1930, стр. 142;

4. Арх. Момир Коруновић, „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 180;

5. „Рад у соколској жупи Скопље“, „Соколски Гласник”, Београд, 21 јуни 1940, бр. 25, стр. 3;

11. Вл. П.С, „Чета Елез добила своју заставу”, „Соколски Гласник”, Београд, 30 августа 1940, бр. 35, стр. 2;