Соколско друштво Дубровник било је једно од највећих друштава Соколске жупе Мостар.
Због тога је град Дубровник био важан за жупу Мостар. Старешинство Соколске жупе Мостар састало се 4. марта 1923. у Дубровнику са војним и цивилним властима и позваним грађанима у Соколани, због договора о слету у Дубровнику. Соколски дом је био у палати Спонза у Дубровнику. Управни одбор слета истакао је да ће слет бити понос града, народа и домовине. Слет је у Дубровнику одржан у знак сећања на 30-годишњицу открића Гундулићевог споменика. На слету су учествовала соколска друштва из Автовца, Гацка, Невесиња, Мостара, Коњица, Чапљине, Љубушког, Стоца, Метковића, Јањине, Потомља, Корчуле, Велелуке, Требиња, Билеће, Цетиња, Подгорице, Котора, Рисна, Ђеновића, Тиват-Ластве, Херцегновог и Опузена.
Чедо Милић
У припреми слета из старешинства жупе Мостар суделовали су Чеда Милић, др. Перо Мандић, др. Иво Колбе, Миливој Јелачић и Никола Миличевић. Рад на организацији слета био је подељен на одборе: Грађевни, Финансијски, Стамбени и Забавни одбор. У одборима су били истакнути грађани Дубровника. У Финансијском одбору прочелник је био др. Франо Охмучевић-Бизаро.
У Стамбеном одбору између осталих Мило Жиле. У Прехрамбеном одбору Васа Пипер, … . У Забавном одбору прочелници проф. Новак Буквић, дон Нико Ђивановић и др. Ђуро Орлић. Чланови су били Мише маркиз Бона, проф. Јаков Царић, капелник Иван Чижек, чланице Управе Народне Женске Задруге проф. Марија Ђадров и Елса Монтана, … Анка Куртовић, Власов, диригент Руског певачког збора. Соколи су истицали да су на обали плавог Јадрана на бранику за краља, Отаџбину и велику Мајку Славију. На слету је развијена застава Соколског друштва Дубровник. Кума заставе била је Иванка Чингрија. Све цртеже за заставу извео је сликар Атанасије Поповић. Слова су са једне стране била исписана латиницом а са друге ћирилицом.(1)
Дубровачко соколско друштво решило је да приликом слета свечано пренесе остатке Васе Милишића, трговца из Дубровника, који је био стрељан у Кривошијама. (2) Члан Српског Сокола „Душан Силни” Васо Милишић спемао се на бегство према српској граници, када су га издали неки „другови”. Стрељан је у 10. априла 1915. у Леденицама (Кривошије). Умро је са покликом: „Живио Краљ Петар! Живјела Србија!”. (3) Поводом слета издаван је „Слетски соколски весник Соколске жупе Мостар”. Јован Л. Перовић објавио је у „Слетском соколском веснику Соколске жупе Мостар” из 1923. чланак о потреби увођења витешких народних игара у Соколству. (4)
Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Посебним возовима из Мостара стигли су у Груж 27.6.1923. соколи, соколице, нараштајци, подмладак, војска и гости. Дошли су соколи, војска и морнарица из Боке Которске и Црне Горе. Паробродима стигли су соколи из Далмације. У Дубровнику су свирале соколска и Цавтатска музика. Првог дана слета такмичили су се мушки и женски нараштај на слетишту за првенство. У 10 сати 28.6.1923. дошао је на вежбалиште краљев изасланик, армијски генерал Стеван Хаџић и свечаност је почела. Прво је био помен погинулим видовданским јунацима. После је говорио генерал Хаџић о улози Соколства у стварању Југославије.
Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Предајући заставу старешини жупе Мостар Чеди Милићу генерал Хаџић је истакао : „Брате старешино, предајем ти ову заставу као највишу светињу наше отаџбине, и нека вам буде подстрек за ваш будући рад соколски”. Старешина Чеда Милић захвалио се на дару и предао генералу Хаџићу спомен-значку са слета од злата, да је преда краљу. После жупске заставе била је развијена застава Соколског друштва Дубровник. (5)
Развијање соколске заставе Дубровник
Застава Соколског друштва Дубровник била је израђена од два једнака заједно пришивена комада (1m x 1m) од дамаст-свиле. Преко плаве, беле и црвене боје пружала се птица Соко, са једне стране, а са друге у преплетеним словима монограм Соко, са текстом у жутој свили (латиницом и ћирилицом) : Соколско друштво Дубровник. Птица Соко извезена свилом у природним бојама у лету носи у кљуну гранчицу са славенског дрвета липе, а са обема ногама држи грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Квадратни барјак обрубљен је са обе стране ивицом у бојама државне заставе. Руб са три стране ресиле су златне корице на слободним угловима две златне ките. Кума заставе била је Иванка Чингрија, супруга адвоката Мелка Чингрије, сина дра Пера Чингрије. Њено име било је извезено на белој траци, која је уз плаву траку са натписом: 28 јуна 1923 год. и црвену са натписом : Соколу украшавало врх заставе испод металног летећег Сокола. Нацрт заставе направио је сликар и члан сокола Атанасије Поповић, а израдила је твртка Николе Ивковића у Новом Саду.(6)
У 11 сати кренула је велика поворка из Гружа у Дубровник. Поворку су отворили коњаници, соколи и официри. Жупа Сарајево била је заступана са 60 чланова у одори и 20 сестара. У поворци са 2 соколске музике из Корчуле и Херцег Новога, било је 280 сокола у свечаном оделу, 185 сокола у вежбаћем оделу, 95 чланица, 150 мушког нараштаја, 85 женског нараштаја, 105 мушке деце, 55 женске деце, 700 војника сокола и 180 морнара сокола. Поворка је стигла пред „Лужу”. Лужа се налази испред палате Спонза. У име соколства жупе Мостар Чедо Милић поздравио је Дубровник. У име дубровачког соколства говорио је староста др. Луко Дражић, а за њим ваздухопловни капетан Никола Милетић. После говора др. Љуба Леонтића у име дубровачке омладине откривена је спомен плоча погинулим добровољцима Дубровчанима са натписом : „Вечна слава друговима Цветану Јобу, Божу Шишићу, Јосипу Димовићу, светлим узорима жртвовања ослобођењу и уједињењу југословенског народа – Дубровачка омладина –Видовдан 1923.” (7)
Сем тога треба напоменути да је Соколско друштво у Мурској Соботи, одсек за подизање споменика палим соколима у Међумурју, послао 1922. мајци палог сокола др. Димовића у Дубровник помоћ од 2.000 круна. Коментар „Соколског вјесника жупе Загребачке” био је : „Овако ево часте Соколи спомен на своју браћу, која су дала и живот за ову домовину.” (8)
После откривања спомен-плоче соколи су са војском отишли пред споменик Ђива Франа Гундулића где је говорио дон Нико Ђивановић. После говора положен је ловор венац. После подне одржана је јавна вежба. Прво је вежбало 105 мушке деце са заставицама; затим 55 женске деце у вежбама са украшеним луковима; 140 мушког нараштаја у вежбама са дугим палицама и 85 женског нараштаја са вежбама са цветним луковима. Као посебну тачку извело је соколско друштво из Ђеновића Мурникову вежбу „Напреј”. После су наступали нараштајци и деца са справама.
Завршетак вежбе биле су скупине у којима су наступила деца и нараштај целе жупе. У вече на Брсаљама приредило је Соколско друштво из Мостара академију; наступио је мушки нараштај са „Сибирском деветком”, женски нараштај са вежбом „Рој с венцим”. Други дан слета отпочео је са натјечајем чланова и чланица. После подне одржана је јавна вежба. Наступили су чланови са простим вежбама. После њих наступило је 700 војника у вежби са пушком. При изласку на слетиште, били су поздрављени клицањем „Живјела наша војска !” Иза војника наступило је 95 чланица, у вежбама у чуњевима; затим 180 морнара у вежбама са веслима. После њих су наступили војници из Пљевља са Мурниковим вежбама, затим Соколи из Ђеновића са „Напреј”.
После је наступило Соколско друштво из Корчуле са „Морешком”. По оцени писаца Споменице рада Соколског друштва Дубровник та тачка је била једна од најлепших. Затим су наступили чланови сокола Мостара и официри у посебној тачки са коњима „Карусел”. Онда су наступила сва друштва на справама и скупинама, и тиме је била завршена јавна вежба. У вече на Брсаљама је свирала војна музика, а на Грацу публика се забављала са „Венецијанском ноћи” испод Граца, концертом музика и ватрометима (међу њима батерија са бубњарском ватром). Оба дана био је обилан и разноврстан буфет на слетишту и на Грацу. Дубровачки соколи су се заједно са грађанством опростили 30. јуна 1923. са соколима Жупе Мостар, војском, морнарицом и гостима, учесницима II Соколског слета Соколске жупе „Мостар”.(9)
Командант II. Армијске области Крста Смиљанић упутио је Наредбу Гј. Бр. 2089. команданта II. Армијске области за 20 јули 1923. за све јединице. Истакнуто је да су на слету учествовали поред соколских друштава војници соколи из те Армије. Број пријављених војника био је велик, али друге околности нису дозвољавале, да се дозволи свим пријављеним долазак на слет, па су учествовали војници по могућности. Изасланик војни је известио да је рад са пушком војника сувоземне војске и веслима, које су изводили морнари, као и „карусел” приказани од официра и подофицира „изазвали су неописиво одушевљење код многобројних посматрача, који су поздравили наше војнике учаснике бурним и френетичним узвицима „живела војска”. (10)
Многи од учесника слета страдали су у НДХ од усташа. По сазнањима Николе Милованчева један од њих био је др. Иво Колбе. Усташе су га ухапсиле у Дубровнику 1944. а свој живот завршио је у Јасеновцу. Априла 1941. спомен плочу палим добровољцима усташка тројка залила је црним мастилом, скинула, разбила и пренела кроз град. (11)
Соколско друштво Дубровник је било једно од највећих друштава Соколске жупе Мостар. Због тога је Жупа припремила свој Други слету у Дубровнику. Слет је одржан на Видовдан 1923. у знак сећања на 30-годишњицу открића Гундулићевог споменика у Дубровнику. Учествовала су бројна соколска друштва жупе Мостар. Рад на организацији слета био је подељен на Грађевни, Финансијски, Стамбени и Забавни одбор. На слету после жупске заставе била је развијена застава Соколског друштва Дубровник. Кума заставе била је Иванка Чингрија. Све цртеже за заставу извео је сликар и члан сокола Атанасије Поповић. Слова су са једне стране била исписана латиницом а са друге ћирилицом. Југословенски академски клуб у Дубровнику поставио је 1923. спомен-плочу дубровачким омладинцима, палим у борби за ослобођење и уједињење. Плоча је откривена приликом слета. Поводом слета издаван је „Слетски соколски весник Соколске жупе Мостар”. Дубровачки соколи су се заједно са грађанима опростили 30. јуна 1923. са соколима Жупе Мостар, војском, морнарицом и гостима, учесницима II Соколског слета Соколске жупе „Мостар”. Многи од учесника слета страдали су у НДХ од усташке руке. По сазнањима Николе Милованчева један од њих био је др. Иво Колбе. Усташе су га ухапсиле у Дубровнику 1944. а свој живот завршио је у Јасеновцу.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
Управни одбор, „Соколски Слет Жупе Мостар у Дубровнику”, „Југословен”, Дубровник, 3. марта 1923, бр. 42, стр. 3; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60, 61;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
