• Савез Сокола био је родољубива организација која се бавила националним радом и гимнастиком. У редовима Савеза Сокола Краљевине Југославије 1938-1939. било је 384.000 чланова, чланица, нараштаја и деце (1).

У Другом светском рату окупатори су забранили Савез Сокола. У иностранству је наставио да ради Југословенски соко као део предратног Савеза Сокола Краљевине Југославије.

За послератну комунистичку власт соколи су били непријатељи. Рато Дугоњић у свом чланку „11 новембар”, објављеном у листу „Фискултура” 1945. оптужио је „Соко” заједно са „Хрватским Орлом”, да је настојао да омладину одгоји у шовинистичком и антидемократском духу. (2) Пошто су соколи у Словенији учествовали у борби заједно са комунистима председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад. Као разлог навео је наводно приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. (3)

После рата  део сокола наставио је своју активност у организацијама коју је створила нова власт а део се повукао из јавног живота чувајући соколске традиције. Соколски предњаци  су своју активност могли да наставе у Фискултурном савезу Југославије. Почетком 1948. установљен је Гимнастички савез Југославије, који је окупљао 60.000 вежбача у 862 друштва широм Југославије (4). Непосредно после оснивања, Гимнастички савез Југославије припремао је учешће југословенских  вежбача на XI Свесоколском слету у Прагу 1948. То је био први испит нове организације, коју је требало положити у иностранству, пред братским народом Чехословачке и многобројним гостима из словенских и других земаља. Југословенска група у Прагу састојала се од 700 бораца Југословенске ратне морнарице и 3.300 фискултурника чланова ФИСАЈ-а и Гимнастичког савеза.У Праг су ишли са 10 великих специјалних путничких возова. Сем морнара око половина вежбача били су предратни соколи (др. Виктор Мурник, др. Иван Пустишек, Ангелина Петровић,  …). Резолуција Информбироа објављена је на Видовдан. Вежбачи су на путу дознали за резолуцију и њихов одговор био је чврста решеност да свим својим снагама прикажу бар један део истините и стварне Југославије. У вежби су морнари  својим телима изводили контуре брода, сидро и грб ФНРЈ. Омладинци и омладинке изводили су вежбе које су изражавале славну историју и стварност  Титове Југославије. Њихов наступ био је бурно поздрављен, а посебно скупина „Турски марш“ коју је за соколске потребе пре Другог светског рата приредио др. Виктор Мурник, први начелник Југословенског соколског савеза. Др. Виктор Мурник је припремио екипу за слет. Представу је гледало 300.000 посматрача на великом стадиону у Прагу. Гледаоци су кроз подршку југословенским вежбачима изражавали своје незадовољство успостављању комунистичке власти у Чехословачкој.

У оквиру прославе Дана Републике, 29. новембра 1948. одржана је на Коларчевом универзитету у Београду свечана академија Гимнастичког савеза Југославије. Комитет за фискултуру владе ФНРЈ и Извршни одбор Фискултурног савеза Југославије одлучили су да  на академији заједнички одају признање за залагање и високу патриотску свест колективу учесника на Свесоколском слету у Прагу 1948. и то: свим вежбачима, водницима, командирима и заменицима командира чета, свим штабовима бригада и главном штабу у саставу: Јозо Бачић, командант; Неда Крмпотић, заменик команданта; др Ивко Пустишек, начелник; чланови штаба: Бора Стојадиновић, Владо Јуранчић, Рудолф Цар, Јован Шћекић, Томаш Шавник. Засебно су похваљени: др Виктор Мурник, Петар Ламза, Борис Грегорка, Рафо Бан, Јелка Бан, Јелица Васас, Милица Шепа, Васиљка Ракић, Лојзе Шаворн, Фране Жиц, Драгица Баслетић, Јанко Кавчић,  Славко Пољшак, Дана Пољшак, Зденко Павић, Емил Вукотић, Душко Момчиловић, Душко Стефановић, Боса Узелац, Раденко Ковачевић, Љуба Милојевић, Кадро Фетахагић, Цане Аврамовски, Мирко Радулов, Драгутин Ћосић, Славољуб Ђукић, Јаван Цекић, Едо Љубибратић, Олга Кержан … Како је истакла Неда Крмпотић, учесник на слету: „Лик фискултурника-вежбача са прашког слета, који са упорношћу и доследношћу учи и извршава задатак, који је пламени и одважни патриота своје домовине остаће светли пример у развоју наше фискултурне организације, која у својим редовима васпитава и има такве људе.“ (5)

Комунисти су од сокола преузели готово све осим Тиршеве идеологије. То најбоље показује Програм III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда  3 октобра 1948. на спортском центру бр. I. Слет се састојао од дефилеа и гимнастичко-спортског наступа, а требало  је  да учествује 11.044 бригадира. У дефилеу  је  требало  да учествује 6.400 омладинаца. На почетку поворке је била државна застава, државни и републички грбови са заставама. Затим знак народне омладине Југославије и омладинци у народним ношњама. Знак фискултурника и фискултурни инструктори, фискултурне заставе. Па знак Новог Београда и разне заставе. Ешалон „Резултати фискултур. рада на Новом Београду”. Знак ударника праћен ударницима. Ешалон вежбача простих вежби из логора I. Омладинке са обручима. Ешалони фискултурника из логора IV. Бригадисти специјалне бригаде предвојничке обуке. Омладинци фискултурници из вежбе „Скупина”. Вежбачи из логора I са заставама. Прваци градилишта у спортовима и спортским играма. Вежбачи III београдске бригаде која је учествовала на слету у Прагу. Четири ешалона омладинаца из логора  II наступају у масовној вежби. Стручне бригаде : Бригаде I групе III смене. Бригаде II групе III смене. 210 омладинаца из логора I са заставама.

У гимнастичко спортском наступу требало је да учествује 4.680 вежбача.Програм наступа био је : I. Просте вежбе, учествује 304 омладинца. Руководилац вежбе Славко Радовановић.  II. Вежба омладинки са обручима, учествује 170 омладинки. Руководилац вежбе фискултурни инструктор Бранко Богичевић.  III. Вежба радних бригада, учествује 800 омладинаца. Аутор Јордан Трајковић. Руководилац вежбе фискултурни инструктор Тодор Милошевић. IV. Вежба предвојничке обуке, учествује 100 омладинаца. Руководилац вежбе Жарко Дисић. V. Први део лакоатлетског такмичења радних акција аутопут, Нови Београд и Кучево Бродица. (60 метара за другарице, 100 и 1.500 за другове). VI. Скупине, учествује 140 омладинаца. Аутор фискултурни инструктор Здравко Ковачић. Руководилац вежби фискултурни инструктор Мате Дринковић.  VII. Мешовите вежбе, учествује 580 омладинаца. Аутор и руководилац вежбе фискултурни инструктор Иван Печник. VIII. Приказ фискултурног рада на Новом Београду, учествује 64 омладинца. Руководилац вежбе Славко Радовановић.  IX. Наступ лакоатлетичара државних репрезентативаца и балканска штафета тромеча радних акција. X. Београдска бригада изводи вежбе са Свесоколског слета у Прагу. XI. Бициклистичке трке, 10 кругова на испадање. а) Наступ бригадиста. б) Наступ најбољих београдских јуниора. XII. Омладинска вежба, учествује 216 омладинаца. Руководилац фискултурни инструктор Јосип Беслић. XIII. Масовна вежба у којој учествује 2.056 омладинаца. Аутори фискултурни инструктори. Руководилац вежбе  фискултурни инструктор Емил Крањц.

Програм за фестивал био је : 1. Химна „Хеј Словени” пева централни хор, који сачињавају бригадисти I Толминске ударне бригаде, XVI Македонске 2 пута ударне бригаде и Зајечарске II пута ударне бригаде. 2. „Бесмртно поколење Тита” рецитује бригадирка Невенка Шош из I Загорске 3 пута ударне бригаде (оригинална рецитација). 3. „Сплет народних кола” изводе бригадисти 3 Бегејске 3 пута ударне бригаде. 4. „Лулела је Јања” дует певају бргадирке XVII Македонске 2 пута ударне бригаде. 5. Песма „Млади батаљони” и „Декле дај ми роз рудечи” пева хор I Сежанске 4 пута ударне бригаде. 6. „Сплет народних игара” изводе бригадисти III Космајске 2 пута ударне бригаде. 7. „Народне песме” свира тамбурашки оркестар  III Бјеловарске 2 пута ударне бригаде. 8. Песма „Омладина са свих страна” пева хор III Панчевачке 3 пута ударне бригаде и Земунско-Пазовачке ударне бригаде. 9. Рецитација Посланица песнику „Николају Тихонову” од Танасија Младеновића, рецитује бригадист Павле Ливојушић из III  Бјеловарске 2 пута ударне бригаде. 10. „Мађарска народна кола” изводе бригадисти III Сенћанске 2 пута ударне бригаде. 11. „Сирота је” Словеначка народна песма соло пева бригадирка I Толминске ударне бригаде, 12. Песма „Ми млади пролетери” пева хор III Славонске 3 пута ударне бригаде и  IX Славонске ударне бригаде. 13.  „Ноћна смена” оригинална рецитација рецитује аутор Стеван Хохлох, бригадист  III Сенћанске 2 пута ударне бригаде. 14. „Народна кола” на фрули свира бригадист I Пчињске 2 пута ударне бригаде. 15. „Народна кола” изводе бригадисти III Копривничке ударне бригаде. 16. „Спавај језеро” певају бригадисти  I Загорске ударне бригаде. 17. Песма „Овде је младост” пева хор Земунско-Пазовачке ударне бригаде. 18. „Банијско народно коло” изводе бригадисти V Банијске 3 пута ударне бригаде. 19. „Млади градитељи” рецитује Иве Шаји  бригадирка Сежанске 4 пута ударне бригаде. 20. „Комсомолска песма” дует певају Аница Руф и Маргита Шислер, бригадирке IX Славонске ударне бригаде. 21. „Народне песме” свира хармоникаш II Зајечарске 2 пута ударне бригаде. 22. Песма „Јана иде” и „Излези ванка моме” пева хор XVII Македонске 2 пута ударне бригаде. 23. „Каћуша” и словеначки народни плес : „Об бистрем поточку” изводе бригадисти Сежанске 4 пута ударне бригаде. 24. „Барка је малена” трио певају бригадисти III Панчевачке 3 пута ударне бригаде. 25. Песма „Песам свободи” пева хор  I Толминске ударне бригаде. 26. „Русалиско коло” –  „Женско коло” и „Народно коло” изводе бригадисти XVII  Македонске 2 пута ударне бригаде. 27.  „На јуриш” и  „Хеј бригаде” свира оркестар  I Толминске ударне бригаде. (6)

На новембарској Савезној скупштини 1951. Гимнастички савез Југославије усвојио је ново име: Партизан Југославије – Савез за телесно васпитање. Своју десетогодишњицу Партизан Југославије  прославио је 1958. Те године Партизан Југославије окупљао је 242.993 припадника. Чланови Партизана били су активни учесници на изградњи Аутопута. Пет бригада СТВ Партизана учествовало је 1958. на изградњи Аутопута Загреб–Љубљана. На деоници Параћин-Ниш 1959. 4 партизанске бригаде – учеснице на завршној спортској приредби у оквиру Дана младости у Београду  добиле су више пута назив ударних бригада. У част 40-годишњице КП Југославије у Београду је од 25 јуна до 6 јула 1959. одржан Савезни слет  Партизана (7).

Да би се разликовао од сокола Савез за телесно васпитање Партизан одбацио је соколске стројевне вежбе и организовао вежбања кроз народни и партизански вишебој. Уместо соколске химне „Хеј Словени” друштво Партизан је штампало у својим публикацијама стихове песме „По шумама и горама”. Уместо прославе Дана Уједињења или Видовдана СТВ Партизан је славио Дан Републике 29. новембар. У јубиларној књижици коју је издао 1957. Савез  Партизан  соколи се нигде не спомињу, сем једном у називу соколских домова. Бивши чланови сокола наставили су свој рад у условима комунистичке диктатуре за коју у почетним годинама њене власти  нису постојале друге организације сем њених. Морали су да се сналазе. Сергије Лукач је објавио чланак „Физичка култура и спорт у Југославији” у књизи „Југословенска туристичка енциклопедија”. У енциклопедији у два тома  је била свестрано приказана земља и њени народи од најранијег времена до  1958 године. У чланак о спорту уклопио је његову историју и народну песму. Стихови из народних песама илустровали су чланак посебно из песме „Смрт војводе Каице” а наводио је и сцену прескакања ножа из романа „Хајдук Станко” од Јанка Веселиновића. Помињао је и соколе у свом чланку : „Исто тако било би неправедно не забележити одређене успехе гимнастичке организације „Сокола”, која је, мада класно грађански обележена, нарочито у својим врховима, имала успеха у формирању сеоских гимнастичких организација …”. (8)   За време праксиса и црног таласа у култури на факултету Физичке културе у Београду (на ДИФ-у) одржано је 20 и 21 новембра 1969. Саветовање о Соколству у предратној Југославији (9) О соколима је писано у „Енциклопедији физичке културе” Загреб 1977. За време СФРЈ и касније о соколима су знали само ужи стручни кругови, док је шира јавност знала мало, што јој је онемогучавало да схвати значај и циљеве соколског друштвеног и гимнастичког покрета. Тирш је истакао : „Што сав народ не зна, нико не зна”. (10)

Као пример соколских предњака који су после рата наставили да раде у Партизану можемо навести пример Милорада Вукадиновића. Био је начелник Соколског друштва у Кули (1928.-1941), Соколског Окружја (1936.-1941.) и један од четворице заменика начелника Новосадске соколске жупе (1938.-1941.) а  после рата биран је у највиша стручна тела СТВ „Партизана“. Године 1932. завршио је једногодишњу Вишу савезну предњачку школу за физичку културу у Марибору, коју је водио Леон Штукељ. Милорад Вукадиновић остао је упамћен као непревазиђени аутор слетских вежби на просторима Југославије, пре свега за велике слетове, 25 маја. Његове оригиналне композиције извођене су девет пута на приредбама поводом Дана младости у Београду.Учествовао је до 1985. на спартакијадама у Прагу. Добитник је Ордена рада са сребрним венцем, Награде „25 мај“, Спартакове награде … . Захвајуљући његовом труду Прво гимнастичко друштво Нови Сад (од 1952. ДТВ Партизан) доживело је процват у свим активностима. За часопис Око соколово изјавио је: „Срећан сам и задовољан што сам  упознао соколску идеју и што је она просветила мој живот и указала ми на праве вредности. Усвојио сам тај начин размишљања, рада и понашања и никада нисам зажалио због тога.“(11)  Други пример је Милица Шепа, члан начелништва Сокола Југославије а после рата члан СТВ „Партизана“. Била је професор  Високе школе за физичко васпитање (од 1936. до 1941. и  1945-46) а од 1946. на ДИФ-у (12).

Партизан је променио име у Савез за физичко васпитање и рекреацију „Партизан“, чије се активности поред настојања везаних за очување здравља и подизање радних и одбрамбених способности усмеравале на приређивање великих такмичења и смотри. Такмичења у вишебоју  одржавана су до 1981.(Шибеник, Будва, Охрид, Тјентиште, Марибор, Приштина, Ровињ итд.). Број друштава Партизан и број његових чланова из године у годину  се смањивао упркос званичном државном установљавању да ове организације имају статус друштвених организација „од посебног интереса“ (13).

Др. Ивко Пустишек је заједно са још десет бивших чланова Начелништва Савеза за телесно васпитање „Партизан Југославије“ у периоду 1947-1956. покренуо средином јуна 1992. иницијативу за обнову соколског савеза. Упутили су Председништву Савеза за спортску рекреацију и физичко васпитање „Партизан Југославије“   „Предлог за увођење масовног свестраног телесног васпитања у СР Југославији“. Председништво Савеза одбацило је ту иницијативу. Захваљујући  предратним члановима и њиховим потомцима соколи су изашли из илегале и обновили рад 1992. Савез за спортску рекреацију „Партизан“ Београда је на скупштини 23.децембра 1992. вратио традицији и назвао се  „Савез Соко Београд“. Исто су поступила и  друштва Партизана у другим градовима (Нови Сад, Димитровград, Прокупље, итд.) (14).

За време Другог светског рата и после ослобођења власти сламају соколима крила. Соколство је проглашено монархистичком организацијом, те им се сва имовина (домови, вежбалишта и справе) одузима. Организују се нове организације које се баве телесним вежбањем и развојем спорта. Али тај масовни рад и наставу телесног вежбања у школама обављају бивши соколи који су  били врхунски оспособљени за тај рад. Бивши соколи су припремали и организовали  највеће слетове у држави.  Тако да је развој масовне фискултуре после рата надограђиван на претходним соколским основама. Може се речи да је Соколство после Другог светског рата било потпуно онемогућено, али соколске идеје нису нестале. После пет деценија Соколски покрет обновио је свој рад. Милорад Јевтић, носилац Албанске споменице, Ордена Св.Саве и Југословенске круне, и члан највишег соколског руководства пре Другог светског рата, 8. августа 1991. упутио је позив старим члановима сокола на окупљање и обнављање соколских друштава. Стари чланови сокола су на скупштини у Београду 23.јула 1992. обновили Савез сокола Југославије (15). На састанку одржаном 8.5.2004. у Београду Југославенски соко ушао је у састав Савеза сокола Југославије.  Може се речи да је соколство на територији Србије  потребније данас него када су основани.

Саша Недељковић

Извори :

1. „Око соколово“, Београд, Ванредни број, јануар-април 2008, стр.28;

2. Рато Дугоњић, „11 новембар”, „Фискултура”, Београд, 1 новембар 1945, бр. 8, стр. 1;

3. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015, стр. 89, 90;

4. „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула“, Београд 1959;

5. „Наш спорт у 1948“, Београд 1949; Павле Врачарић, „Обнављање соколства на територији Савезне републике Југославије“,, „Саветовање улога обновљеног соколства …“, Издавач Соколска жупа Београд, јун 1996, Београд, стр.30;

6. Програм III фискултурног слета и фестивала градитеља Новог Београда;

7. „Савезни слет Партизана 26-28 јуна и 4-6 јула“, Београд 1959;

8. Сергије Лукач, „Физичка култура и спорт у Југославији”, „Југословенска туристичка енциклопедија” Прва књига, Београд, 1958, стр. 112- 118, 114;

9. Момир Синобад, „Југословенско учитељство и Соколство“, „Саветовање улога обновљеног Соколства ….“, Београд, Јун 1996, стр. 137;

10. Јосип Хануш, „Соколска читанка”, Загреб, 1925, стр. 10, 16, 22-23;

11. „Соколски и гимнастички великан ушао у 101 годину живота“, „Око соколово“ Београд, децембар 2008, бр.31-32, стр.14-16;

12. Борко Богојевић, „И оне су допринеле угледу Соколства“, „Око соколово“, Београд, јул 2009, бр.33-34, стр.22;

13. „Развој масовне физичке културе после Другог светског рата“, Око Соколово, Београд, Ванредни број, јануар-април 2008, стр.29;

14. Павле Врачарић, „Обнављање соколства на територији Савезне републике Југославије“, „Саветовање улога обновљеног соколства …“, Издавач Соколска жупа Београд, јун 1996, Београд, стр. 37,38;

15. „Говор др Гордане Рајновић“, „Око Соколово“, Београд, Ванредни број, јануар-април 2008, стр.11,12;