• Соколство је прешло више фаза од свог оснивања. Били су прво мала приватна организација интелектуалаца и проповедника ослобођења. Постепено је постајала општа народна организација која је будила народ, јачала све моралне и телесне снаге и спремала способне борце и раднике за борбу за ослобођење. За време Првог светског рата у Аустро-Угарској Монархији соколи су били превратна организација бораца за слободу, а после рата народна милиција и ватрени проповедник јединства.

Соколи су заједно са Побратимима од 1910. покушавали да у Аустро-Угарској монархији оснују своја сеоска друштва. Прихватили су ставове националистичке омладине, која је на својим заставама исписала да само она организација може да служи народу, која успе да здружи интелигенцију града са селом. Време од 1910. до 1925. било је раздобље проналажења путева, свладавања разних препрека и запрека. (1) После Првог светског рата Соколска жупа Загреб настојала је да оснива сеоске соколске чете. У Банији су основане чете у селима Бачуги, Чемерници, Влаовићу, … .заузимањем др. Метикоша. У околини Пакраца у Славонији основане су чете у селима Шеовици, Кусоњи и Прекопакри залагањм Војислава Вуксана и Бранка Јанковића.У то доба (1924.) постојале су чете у Лици у околини Госпића, у Словенији у Бојанцима, у Босни у Костајници, … . По мишљењу аутора чланка Бранка Јанковића у „Соколском вјеснику жупе загребачке” просветни рад сокола био је важнији и потребнији селу него телесно јачање. Требало је оснивати секције : побратимске, аналфабетске, читаоничке, певачке, свирачке,позоришне, … . Таквим радом постајале су соколске чете другом школом. Соколи су настављали и проширивали рад школе тамо где је она стала. Циљ је био подизање села после школе соколством и осталим друштвима и установама. То је био једини пут да се дође до напредка села. На крају чланка је истакнуто : „Оснивајмо соколске чете по селима и соколска друштва по варошицама, радимо у њима марљиво, чинимо то, јер нас на то зове отаџбина, а и народ ће нам бити зато захвалан.” (2)

Са своје стране Соколска жупа Мостар је покренула акцију стварања сеоских соколских чета под слоганом „Соколством кроз село к просвјети и напретку”. (3)

За њих соколски организовати село значило је стварање густе мреже друштвених канала и средишта, кроз који су требале све родољубиве иницијативе да стигну до села. (4)

Као један од својих првих задатака соколски покрет на селу је настојао да економски подигне село. Да реши сељачко питање хлеба кога је био гладан и жељан. Соколска жупа Мостар испитивала је боља семена за људску и сточну храну, уводила у села дотад непознате биљке (кукуруз, репу сијаницу, детелину, грахорицу, лан, конопљу, соју, памук, …); набављали су саднице воћака и шумског дрвећа; развијали су код сељака свест о потреби садње дрвећа, за пошумљавање крша и голети; набављали су боље расе стоке и под најповољнијим условима пољопривредне алате, уносили су их у села где су били непознати и откривали нове изворе прихода као што су пчеларство, сакупљање лековитог биља и кућна радиност. Кућна радиност обухватала је израду народних везова, ћилима, дрвених предмета за практичну употребу.  Делили су бесплатно кошнице и пропагирали пчеларство претплатом чета на пчеларске стручне листове. Унапређивали су и све друге гране пољопривреде (воћарство, поврћарство, гајење цвећа, живине,…). Соколи су бирали писмене сеоске младиће и васпитавали су их у жупским соколским течајевима за рад у селу.  Сеоске младиће и девојке слали су на државне, бановинске пољопривредне, домаћинске и остале специјалне течајеве. Оснивали су у сеоској чети соколске књижнице  и слали им бесплатно поучне, пољопривредне и друге књиге. Чете су биле претплаћене на стручне пољопривредне листове. Оснивали су у четама пољопривредне расаднике. Приређивали су четне, друштвене и жупске изложбе производа сеоске пољопривредне и кућне делатности. Приказивали су у четама поучне филмове са предавањима. Растурали су у селима летке и брошуре. Проналазили су у државним и бановинским буџетима новац за помагање земљорадње и настојали да се та средства као и друге државне и бановинске помоћи праведно расподеле у народу. За такав рад постојали су пољопривредни известиоци. Заједно са здравственим и пољопривредним васпитањем вршено је задружно васпитање народа. Соколи су сматрали да је сав рад који су вршили у својим четама био само припремни рад за задружну организацију. (5)

Соколи су се трудили да помогну и социјално угроженим члановима сеоских чета. Соколска чета Бабино Поље соколског друштва Дубровник основала је одсек социјалне самопомоћи у првим месецима свог рада. То је обухватало заједничке сеоске кошеве, амбаре, међусобно помагање, сеоске соколске мобе, бригу за немоћне, удовице, сиротне и сиромашне чланове чета и помоћ заједничким орањем и заједничким обављањем њихових пољских радова, држање и употреба заједничког четног плуга и других пољопривредних алата, акције милосрђа и сабирањем новца, хране, одела за сиромашне и беспомоћне, излажење вредне сеоске деце и њихово смештање на занате и друге службе  и стручне школе, у сарадњи са  „Привредником”. О извршењу свега тога бринули су известиоци за социјални рад. (6)

Приликом оснивања сеоских соколских чета у жупи Мостар прво су оснивани трезвењачки одсеци. Хтели су да наставе традицију чета сеоских побратима, који су по свом раду били стварни почеци соколског буђења и организовања села. Такође су сматрали да је трезвеност главни предуслов сваког конструктивног рада. Трезвењачки одсек вршио је трезвењачку пропаганду, одржавао трезвењачке састанке, држао предавања, растурао трезвењачке летке, брошуре и слике, приређивао трезвењачке изложбе воћа и безалкохолних пића, ширио  идеју безалкохолне прераде грожђа и досталог воћа, одржавао течајеве за прављење пекмеза, ушећереног воћа, безалкохолних пића, конзервирања и сушења воћа, … . Главни задатак одсек био је окупљање нових трезвењака који су требали да потпишу трезвењачки завет. Водио је списак заветованих и строгу контролу о одржавању завета. Кроз све четне приредбе и програме вршена је интезивна трезвењачка пропаганда (позоришни комади, рецитације, приче, …). (7)

Соколи су сматрали да они утиру пут задругама просветом и пропагандом. Припремали су соколске раднике на селу за задружни рад, оснивали задруге и упућивали задруге да се учлане у задружне савезе. Задружни савези  су требали да се брину о задругама, шаљу упуте, да им набављају материјална средства, упућују у администрацију и да их контролишу. Са своје стране жупа Мостар је соколским задругама стајала на расположењу за сваку услугу и помоћ када то задруге траже. На свим течајевима за вође соколских чета био је и предмет задругарство. Вође чета биле су упућени у задружну идеологију, организацију и врсте задруга и у вођење задруга. Соколски рад на оснивању задруга почео је када су на подручју жупе Мостар пропало преко стотину задруга. Били су опрезни у избору људи при оснивању задруга, како не би компромитовали не само задругарство него и соколство. Основали су задруге у Чибачи у околини Дубровника (Соколску поврћарско-воћарску и цвјећарску задругу), у Фатници, у срезу билећком, (Соколску сточарску задругу), у Борцима, срез коњички, и Автовцу (Соколску мљекарску задругу), у Мостару  (Соколску задругу за сабирање, продају и прераду љековитог биља). Радило се на оснивању сјеменарских, житарских и сјенарских задруга. (8)

Приликом оснивања  Соколске задруге за сабирање, продају и прераду љековитог биља соколи су суочили са тешкоћама. Једино су кадуља и бухач имали сигурну пијацу. Остало биље су куповали у ограниченој количини „Југофармација”, „Ирис” из Загреба и С. Варда из Сиња. (9)

На тромесечне седнице соколских чета на подручју матичног соколског друштва позивани су сви учитељи са подручја управног среза, представници свих културно-просветних установа и других националних организација, као и представници управних, војних и духовних власти из места.Тиме се давао карактер свечаног народног зборовања. (10)

Жупа је основала Учитељски одсек. На позив жупе одазвало се 1933.  51 учитеља сарадника, а следеће  68. Соколи су организовали Круг учитељских приправника за рад на селу при Учитељским школама у Мостару и Дубровнику. Сарадњом са Учитељским одсеком жупе Мостар требало је теоретски и практично оспособити младе учитеље за рад на селу. Чланови Круга морали су бити чланови месног соколског друштва. Били су дужни да посећују теоретска предавања и практично радити на терену чета са соколским радницима из жупе или друштва. Учитељски приправници су у групама обилазили оближње чете на челу са Мирком Томићем, чланом жупске управе. Две екскурзије учитеља жупских сарадника, изведене су о великом школском одмору,. Обишли су  скоро целу Херцеговину пешке, једни на челу са старешином Чедом Милићем, други на челу са учитељем  Мирком Томићем. (11)

Жупа је почела са организовањем нараштајских заједница  у мају 1934. Слала је лист „Млади задругар”да га нараштајци читају у својој заједници. Организовали су 36 нараштајских заједница са 116 припадника.(12)

Конференција Савеза Сокола о соколском раду на селу одржана је 24 и 25 марта 1935. у канцеларији соколске жупе у Мостару. Поред целе управе жупе и дела чланова друштва Мостар било је присутно 29 угледних соколских радника из земље. Савез Сокола су заступали изасланици Гангл, Ђура Брзаковић, Мирослав Војновић, Зорка Војновић и Стеван Жакула. Жупу Београд заступао је инж. Светислав Вучковић, жупу Цетиње Крсто Грујић и Коста Лигутић, жупу Карловац Марко Саблић, жупу Крагујевац Маријан Деренчин, жупу Марибор Аугуст Лукачић, жупу Ниш Тихомир Костић, жупу Нови Сад Богдан Поткоњак, жупу Осијек Фран Бабић, жупа Петровград Александар Бошан, жупу Сарајево Хасан Љубунчић, жупу Скопље Милован Арсенијевић, жупу Сплит Шимо Ђидер и Фран Лоцки, жупу Сушак-Ријеку Бранко Марић, жупу Шибеник Ђуро Покрајац и Марин Марушић, жупа Тузла Вијислав Вукановић, жупа Ужице Милољуб Суботића, жупа Загреб др.Отон Гавранчић, Срећко Ђамоња и Славко Швајцар и жупа Вараждин Матко Рубинић.(12)

Рад Соколске жупе Мостар трајао је до Априлског рата 1941.

Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. Проф. Бруно Марчић, Мостар, „Наш улазак у село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 јануар 1936, бр. 1, стр. 5;

2. Бранко Јанковић (Шеовица Пакрац), „Соколство на селима”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб,  аугуст 1924, бр. 8, стр. 212-214;

3. Инг. Марин Роје, „О пољопривредном соколском раду на селу”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 61;

4. Чедо Милић, старешина жупе Мостар, „Наше мисли пред улазак у село”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 17;

5. Др. Миле Докић, просвјетар жупе Мостар, „Соколство и живот”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 48;

6. Др. Миле Докић, просвјетар жупе Мостар, „Соколство и живот”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 50;

7. Др. Миле Докић, просвјетар жупе Мостар, „Соколство и живот”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 42;

8. Васо Гајић, референт за задругарство жупе Мостар, „Шта смо учинили на ширењу задругарства и задружне свијести”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 67-69;

9. „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 72;

10. Др. Миле Докић, просвјетар жупе Мостар, „Тромјесечне сједнице соколских чета”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 95;

11. Душан Таминџић, референт за учитељски отсјек жупе Мостар, „Учитељски отсјек за рад на селу”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 122-125;

12. Инг. Перо Ивановић, извјеститељ за сеоски нараштај жупе Мостар, „Нараштајске и дјечије заједнице у четама”, „Пут соколства у село”, Мостар, 1935, стр. 129, 130;

13. „Уз ову књигу”, „Пут соколства у село”,Издање Савеза Сокола Краљевине Југославије”, Мостар, 1935,стр. 4;