Како су јединице ВРС откриле убаченог непријатеља?
Из вода који је био стационаран у рејону Кружња и задужен за контролисање пута на споју два батаљона, ујутро 10. новембра су четворица људи кренула у контролу. Лазар Лазо Сикимић, командир вода, описао нам је шта се дешавало. „Кренули смо у првацу 3. батаљона куда идемо свако јутро. У средини села Кружањ куда се прелази једна увала и куда иде далековод, примијетили смо трагове. То им је био оријентир. Све су ишли од бандере до бандере. Примијетили смо да је сатрвено све. Било је оног жбуња, крша и траве… Знали смо да је група која је прошла туда била бројна. Видјело се то. Онда смо се запутили горе према Кружњу, према кућама. Горе, једно 700-800 метара од мјеста проналаска трагова, смо нашли једну пољану гдје су одмарали. Ту смо нашли бомбе и одјећу, понешто још што је заборављено или испадало. То је било толико да смо ми претпостављали да је барем једна чета прошла. Све се то дешава ујутро, па није могло проћи 7сати. Нисмо даље ишли том увалом за њима, него сам ја јавио мојим, а они су прослиједили информације одмах у Команду батаљона, Милу Марићу. Онда смо се и ми вратили на наш положај. Одатле смо упућени на једну коту према артиљерији одакле смо могли контролисати пут да би војска касније могла долазити у испомоћ, али и да пратимо шта се дешава према Бањдолу.Ту смо дошли око 11.00 часова. Други дио групе отишао је да контролише даље пут”
Трагови уласка непријатеља примијећени су тај дан и нешто напријед. Највјероватније је то била иста група. ,,Ја са Равница и Момо Паровић из Команде пошли смо да преберемо нашу везу. Они су прекинули мени везу изнад чатрње, више кафана… Нас 5-6 је одмах отишло да претресе и изнад 200 метара нађемо у Црналића кућама да су ушли. Нашли смо доста цигара, лимуна и одмах смо видјели да их има најмање 100. Трагови су заиста водили даље према рејону Кружња“ свједочио је Гајо Црногорац.
У изјави Драгана Стевића се наводи даљи развој догађаја, сјеверније, у рејону села Шиповац. „Тог јутра, 10.11.1994. године, јавила се патрола која је прегледала пут од њихове базе до Чобановог поља. Пут је био у реду, али су јавили да су примијетили велики број трагова људи који излазе из правца Буска, прелазе пут и настављају према Вележи. Пурковић није био на КМ-у, али му је брзо пренијето. Затим је позвао телефоном командире чета и водова и затражио од њих да издвоје по неколико бораца да се крене у претрестерена. Као зборно мјесто одакле ће кренути одредио је аутобуску станицу прије села Шиповац (јужно од села неких 300 м) и дато је мислим 10.00 сати као почетак акције. На линијама иначе није било пуно бораца.
Кренули смо из Команде батаљона до зборног мјеста и понијели радио-станице (РУП-33) да им дамо за везу. Скупило се око 20-ак бораца, командант им је објаснио ситуацију, правац кретања и одредио вођу групе (кап. Мичета, з-ник командира 3. чете, изузетан борац)“. Свега двадесетак минута по поласку групе за претрес она је наишла на убачену непријатељску формацију код села Шиповац и ступила у борбена дејства против ње.
Група која је откривена бројала је, по Шефку Хоџићу и муслиманским изворима, 113 људи. Ниједна страна у том моменту није могла знати са каквим снагама непријатељ на том мјесту располаже. Оно што је евидентно јесте да трагови који су пронађени у јутарњој патроли нису припадали овој групи, него већ поменутој другој групи убаченој правцем Буска, која је сљедећег јутра требало да нападне рејон села Бањдол и положаје на првој линији на Равницама. Бројчано инфериорним српским војницима у борбеном контакту са непријатељем као појачање касније је упућено још двадесетак бораца, као и храна…
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
