• Српска православна црква и верници данас славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник у народу познат под именом Петровдан. Данас је прослава храмовне славе у Гајдобри, празника Светих апостола Петра и Павла.

Петровдан је један од 15 највећих хришћанских празника, а свете апостоле истовремено славе све православне цркве које поштују јулијански календар.

Празник Светих апостола Петра и Павла, установљен је као помен на страдање апостола у Риму 67. године нове ере (према неким изворима 69. године).

Свети апостол Петар (рођен као Симон) био је један од дванаесторице апостола и помиње се као један од најоданијих Христових следбеника.

Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства.

У народу се верује да Свети Петар чува стуб на коме су Земља, небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда). Петар на грчком значи „камен“.

„Ти си, Петре, стена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи“, каже Јеванђеље по Матеју.

Свети апостол Петар сматра се писцем две посланице у цркви познате као – Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завету.

Крај Петровског поста

Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве. Петровски пост назива се још и апостолски, почиње првог понедељка после Духовске недеље и траје до празника Светих апостола Петра и Павла, који СПЦ слави 12. јула.Резултат слика за петровдан

Свети апостол Павле родом је из Тарса и прво је био фарисеј Савле и велики прогонитељ хришћана.

Био је веома образован и имао је статус грађанина Рима. Павле није спадао у групу прве дванаесторице апостола, већ у тзв. седамдесет других апостола.

Предање каже да је око десет година био млађи од Христа са којим се никада није срео, али да је у њега поверовао и постао један од највећих проповедника и теолога прве хришћанске цркве.

„Господ му се јавио… и чудесно га преобратио у веру Хришћанску“, записао је у „Прологу“ епископ Велимировић.

Када је кренуо у Дамаск, на путу је севнула муња и зачуо се глас с неба: „Савле, Савле, зашто ме прогониш“, након чега је ослепео.

Павле је три дана био слеп, али му се вид вратио после крштења.

Хришћанско учење говори да је цар Нерон наредио да се Петар разапне на крсту. Сматрајући се недостојним да буде распет као његов учитељ, Петар је тражио да га разапну са главом надоле.

Светог апостола Павла, такође, је убио цар Нерон, али с обзиром да је био римски држављанин, нису га разапели већ су му одрубили главу истог дана када је убијен и Петар.

На иконама ова два свеца представљају се заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.

Обичаји за Петровдан

Уочи Петровдана најстарији укућанин бере по један цвет петровца за сваког у кући. Тако намењене побија их у земљу где их нико неће ни видети ни дирати. Сутрадан, рано, кад га нико не гледа, одлази да погледа цветове. Коме од укућана цвет стоји право – биће здрав; коме је клонуо – биће болешљив; коме је увенуо – умреће.

На овај празник не иде се у поље и не почињу тешки пољопривредни радови, а нарочито се не упрежу коњи у кола.

Постоји веровање да на овај дан Свети Петар дели јабуке деци на оном свету. Из тог разлога развио се читав низ обичаја међу којима је и оно да у новој години пре Петровдана не треба јести јабуке.

Верујући у ово казивање, у прошлости су се многе мајке које су изгубиле децу уздржавале од једења јабука пре Петровдана, из страха да због тога на овај празник њихово дете на оном свету неће добити јабуку.

Још једно веровање, нарочито распрострањено у Војводини, такође повезује јабуку и Петровдан.

Онај ко се на овај празник гађа јабукама, или их удара једну о другу, призива град и временске непогоде. Стара, аутохтона сорта раних јабука које дозревају око овог празника назива се „петровача“, од које се прави петровдански колач са јабукама.

Паљење лиле (велика ватра), сушене коре дивље трешње или брезе, је стари обичај којим се призивало добро здравље стоке и благостање у домаћинству. Пастири, обично деца, би палили лилу на трговима и онда кренули по домаћинским кућама, у шали претећи да ће запалити стаје и кошнице ако не добију дар. Домаћице би их одвраћале од тога нудећи сир, млеко и кајмак.

Верује се да Свети Петар држи кључеве од раја и да је поставио ковача на Месец да га окује и сачува за људе. Небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда) припадају њему.

ИЗВОР: Википедија