Након неколико дана еуфорије, пар о коме прича, не само цијела Билећа већ и регион отворио је душу за Слободну Херцеговину.
ФОТО: ЗОРАН САМАРЏИЋ
Наиме, на матурској вечери одржаној 19. Маја у Билећи, Александар Чомић (1993) запростио је своју дјевојку, матуранткињу економске школе Николину Вујовић (1998) у моменту када се генерација након заједничке фотографије спремала за дефиле до Дома културе.
Младожења, који се за ово мјесецима припремао каже да га је љубав према Николини подстакла да постане свјестан своје одговорности у животу, те да љубав колико год чини лудости, покреће оне праве и суштинске вриједности.
– Наша дугогодишња веза није водила ничем друго, него једној заједници у којој ћемо се трудити да још више једно друго усрећимо. Од првога дана знао сам да је она све што желим, тако племенита, љупка и драга дјевојка се не сусреће сваки дан, и одбацивао сам сваку помисао да је не дај Боже изгубим и максимално сам се трудио да је усрећим и зато сам се око свега овога и потрудио. Три мјесеца се у мени водила битка, како и шта, да ли да је запросим на матурској вечери или не. На моменте помислим, шта ако ме одбије пред свима, шта ако се онесвијести, шта ако ово, шта ако оно, а онда сам одлучио. Она или нико друго. Био сам свјестан искрених осјећања која нас вежу и управо ми је то дало снагу да дођем пред школу и запросим је пред свима – у даху прича Александар.
Николина Вујовић, ученица економске школе послије свега, још увијек не скрива изненађење, али ни одушевљење:
– Нисам знала шта се дешава, нисам ни слутила. Све је ово било изненада. У моменту када се појавио пред школом и када ми је пружио руку, знам само да сам кренула напријед… Још увијек не вјерујем и не могу доћи себи…– каже Александра.
Ова млада дјевојка не скрива изненађење, али ни радост.
– Срећна сам, јер ми је живот дао некога на кога могу у сваком моменту да се ослоним, некога с ким знам да ћу остварити оно што пожелим.
Билећа не памти овакав почетак матурског славља, још мање овакву вјеридбу. Ово двоје младих људи су показали да љубав не познаје границе, а њихова прича обишла је цијелу Босну и Херцеговину и регион.
Постали су примјер љубави која колико год да чини лудости остаје свјесна и своје одговорности.
– Марљиво сам радио претходно вријеме, како бих могао клекнути на кољена пред њом. Знао сам да се не живи од љубави, али исто тако да љубав ти даје крила и мотив да живиш живот и да се бориш да он буде много љепши. Мислим да нема ништа љепше него када знате да можете усрећити некога кога волите – каже Александар.
На питање, како су пријатељи и околина одреаговали, Николина каже:
– Сви су се изненадили, али сигурно нико више од мене и мојих родитеља. Ово је био бум. Честитали су ми моји другари, матуранти, професори, а онда су почеле прштати честитке. Не знам како је Билећа реаговала на све ово, али знам да увијек има и биће свакаквих коментара. Мени је најбитније да сам срећна, да живим свој живот и да се трудим да тај живот буде испуњен лијепим стварима, без незадовољства и фрустрација – закључује Николина.
Датум свадбе још увијек није познат.
– Једва смо стигли да се видимо, да попричамо о свему овоме, још увијек је рано о датуму говорити, али када буде, знаће се – поручују Николина и Александар.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
